Kada razmišljam o japanskim piscima, jedna od prvih asocijacija mi je čuvena spisateljica Banana Jošimoto. Ova autorka je objavila svoj prvi roman Kuhinja dok je radila kao konobarica u Tokiju, a materijal za knjigu nastajao je tokom pauza i zatišja na poslu.
Roman Kuhinja danas je preveden i objavljen u više od 20 zemalja, među kojima je i Srbija. Domaća publika imala je priliku da se upozna sa književnicom kada je 2008. godine posetila našu prestonicu i bila gošća Beogradskog međunarodnog sajma knjiga. Po romanu Kuhinja je snimljeno nekoliko filmova, najpre Kitchen (1989.), a potom i drugi u hongkongško-japanskoj koprodukciji (1997. godine), i ovaj potonji će postati kultni, generacijski klasik.
Godina 2015. je bila u znaku njenih priča, pa su tako u istoj snimljena čak dva veoma zanimljiva filma There Is No Lid on the Sea i Asleep, zasnovana na njenim knjigama.
Ova spisateljica je poput likova iz knjiga koje piše, i sama izuzetno zanimljiva ličnost. Banana Jošimoto (rođena Mahoko Jošimoto) potiče iz umetničke porodice. Njen otac Takaki Jošimoto je bio pesnik, filozof i književni kritičar, jedan od predvodnika studentskih protesta šezdesetih godina, dok je njena sestra poznata manga umetnica. Članovi porodice i njihova interesovanja su uticali na to da ona poželi da postane pisac. Počela je da piše sa svega pet godina, inspirisana kreativnošću njene tada dvanaestogodišnje sestre i njenim crtanjem.
U poređenju sa vaspitanjem tipičnim za japanske porodice, Banana je odrasla u vrlo liberalnom okruženju. Uživala je znatno više slobode od svojih vršnjaka dok je odrastala, čak se i odvojila od roditelja i uselila u stan sa svojim dečkom dok je još bila u srednjoj školi, što se i danas u japanskoj kulturi smatra gotovo nezamislivim. Umetničko ime je osmislila tokom studija na odseku za književnost na Umetničkom fakultetu Univerziteta Nihon, a odabrala ga je zbog toga što zvuči androgino i zbog toga što obožava cvet banane. Na Univerzitetu je prvi put javno pokazala svoj raskošan spisateljski talenat sa maturskim radom Mesečeva senka (1986), koji je odmah ostvario značajan uspeh i kojim je osvojila nagradu Izumi Kioka. Međutim, Banana nije odmah počela svoju karijeru pisca. Zapravo, dok je pisala svoj maturski rad, čistila je stolove u jednom tokijskom klubu. Dve godine nakon toga objavljuje roman Kuhinja, priču o devojci koja voli kuhinju i dečaku koji ima transseksualnu majku. Roman je nastavljen u duhu Mesečeve senke i pobrao je veliki broj nagrada, kako u Japanu, tako i u drugim zemljama sveta. Kritičari ističu da je Banana uspela da uhvati i zabeleži duh modernog Japana stvorivši svojevrsnu filozofiju urbanog egzistencijalizma mladih. Upravo zbog toga je mladi dosta čitaju, jer je uspela da o teškim temama piše na pitak i dopadljiv način.
Banana je veoma disciplinovana te svakog dana bez izuzetka piše po pola sata na svom kompjuteru. Za nju, pisanje je „gotovo prirodno kao i disanje”, mada se oseća krivom, jer kako kaže, svoje priče piše „skoro iz zabave”. Do sada su njeni romani prodati u preko šest miliona primeraka širom sveta, dok njeni likovi i specifičan senzibilitet imaju snažan uticaj na američko društvo (veoma je čitana u SAD-u), jezgro je tipično japansko. Njen odnos prema tradicionalnom japanskom je veoma specifičan i ličan, a rezonuje pre svega u pogledu senzibiliteta i estetike. Kako sama navodi, motiv smrti joj je veoma interesantan i zato o tome često piše.
Uprkos internacionalnom uspehu, Banana živi sasvim jednostavnim životom. Njeno odevanje je veoma svedeno, a najčešće i ne nosi nikakvu šminku. Svoj privatni život čuva daleko od očiju fanova i u javnosti vrlo retko govori o svom mužu i sinu. Ono što sa fanovima rado deli jeste njena ljubav prema hrani, putovanjima i životinjama. Tako se na njenom tviter nalogu mogu videti fotografije gurmanluka sa brojnih putovanja. Snažan utisak na književnicu je ostavila Sicilija, a poslednjih godina mašta o obilasku arheoloških iskopina sačuvanih u meksičkoj pustinji. Banana jako voli životinje pa tako njeni pratioci često mogu videti fotografije njena dva psa, dve mačke i dve kornjače.
