Nakon otvaranja izložbe Preplitanja koja je osmišljena kao zajednički projekat umetnika Slobodana Radojkovića i Anice Radošević Babić, pisali smo više o samoj izložbi i podelili sa vama razgovor sa Slobodanom Radojkovićem, u našem jesenjem dvobroju, a razgovor sa Anicom Radošević Babić sada premijerno možete pročitati u nastavku.
Tekst i fotografije: Nevena Pajić
ANICA RADOŠEVIĆ BABIĆ rođena je 6. 7. 1972. godine u Vršcu. Osnovne studije na Katedri za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu završila je 1996. i magistrirala 2000. godine u klasi profesora Zorana Todovića. Doktorirala je iz polja likovnih umetnosti, uža oblast grafika, 2021. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2014. redovni je profesor na Katedri za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Grafički otisci Anice Radošević Babić nalaze se u kolekcijama domaćih i inostranih ustanova kulture, u grafičkoj zbirci Muzeja Vojvodine, kolekciji likovnih dela Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, kolekciji grafičkih dela Galerije Grafički kolektiv u Beogradu, kolekciji likovnih dela Kulturnog centra grada Vršca i kolekciji radova na papiru Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu. Član je umetničkih i stručnih organizacija: ULUS (od 1999), Grafički kolektiv (od 1999), Klub likovnih umetnika „Paja Jovanović“ Vršac (od 1999), SULUV (od 2018). Dobitnica je Povelje grada Vršca za 2013. godinu za izuzetan doprinos u oblasti kulturne i stvaralačke baštine, Nagrade za crtež Akademije umetnosti Novi Sad (1996), Nagrade 8. Bijenala studentske jugoslovenske grafike, Galerija „Studentski grad“, Novi Beograd (1996), Nagrade likovne kolonije mladih, Ivanjica (1996). Izlagala je svoje radove samostalno i na kolektivnim izložbama u Republici Srbiji i drugim državama od 1992. godine.
Kako se rodila ljubav prema grafici?
Grafiku kao likovni medij srećem po prvi put na osnovnim studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu. Privukla me je raznovrsnost njenih tehničkih i vizuelnih mogućnosti, konceptualnost i predanost u toku izrade grafičke matrice.
Kako ste se opredelili za temu semena? Zašto je baš seme u fokusu vaših radova?
Davno doživljeni trenutak petogodišnje devojčice u kome se bezbrižna i radosna u društvu svojih vršnjaka spuštala niz gigantska žitna „brda“ u hangaru jedne od tadašnjih banatskih poljoprivrednih zadruga davne 1977, vratio se u stvarnost i aktivno se upleo u sadašnji kreativni čin te iste bivše devojčice. Seme je svoju prvu vizuelnu objavu imalo na grafičkoj matrici „Atak na papriku“ 1997. Insistiranje na materijalnim činiocem grafičke matrice koji je direktno povezan sa značenjem prikazanog tj. apliciranje semenki na matricu, i danas je predmet mog interesovanja.
Vizija koju ste podelili sa posetiocima na izložbi Preplitanja, ide ruku pod ruku radovima Slobodana Radojkovića o značaju i bogatstvu prirode. Odakle je potekla ideja da boje budu tako intenzivne?
Odabir boja reflektuje senzibilitet umetnika, način kojim kombinuje boje govori o karakteru umetnika, temperamentu i stilskom opredeljenju. Verujem da svako od nas podsvesno, bez potrebe za objašnjavanjem koristi određen spektar boja jer oseća iskonsku potrebu ka takvom načinu vizuelnog izražavanja.
Analizirajući vaše slike i crteže, primećujem da ste predstavili seme kao početak, kao sredinu i kao završni proizvod, kroz različite prirodne i društvene situacije. Da li je ono zaista bit svega? Nastanka, postojanja, promena? Ili o tome razmišljamo tek kada je pred nama u svojoj punoj ulozi?
Seme kao reprezent budućeg života u najprimarnijem, a opet osnovnom simbolu opstanka ima osobine kako ličnog tako i kolektivnog znaka-simbola. Njegova referencijalna značenja nisu samo utemeljena na intimnom, već i na različitim osnovama društvenog delovanja kako u prošlosti tako i u sadašnjosti. Ovakav karakter znaka-simbola nesumnjivo nam ukazuje da je seme arhetip.
Plodovi jarkih boja iz kojih curi nektar i pulpa, slatkoća, njihovo prskanje, jer je eksplodiralo, paralela je sa situacijom u kojoj se nalazi priroda, ali i društvo. Da li je na taj način prikazana tačka sagorevanja i pucanja kako bi smo se trgli i reagovali, sabrali, usporili i zastali?
Prirodni darovi: voće i povrće, glavni su akteri na crtežima i grafikama. Sva priroda je OVDE I SADA za nas. Njeni darovi se prikazuju u svom punom potencijalu, zreli, intenzivnih boja, puni životnih sokova, prepuni semena za buduća vremena. Svi subjekti prirode tu su na crtežima i šalju nam poruku OVDE SMO! Osvrnimo se, pogledajmo, razmislimo, sačuvajmo lepotu prirodnih darova.
Da li je nepoznati prostor asocijacija na možda novo okruženje koje ćemo da napravimo, da organizujemo bez degradacije, a u kojem će da niče samo izobilje lepih voćki? Da li je to predlog da prostor nanovo prenamenimo u zdraviji, lepši, čistiji i održiviji? Zeleniji?
Nepoznati prostor je naziv crteža koji svedoči ili nagoveštava sudbinu prirodnih darova, prirode u svoj svojoj punoći i zrelosti glavni subjekti (paradajz, limun, narandža) prikazani na crtežima nalaze se u monohromnom okruženju sazdanom od tamnih dijagonala koje su svojim ukrštanjem započele borbu bez poznatog ishoda. Postavljeni u gornjem delu kompozicije sugerišu odlazak u neki drugi prostor.
Da li u rečima ispisanim naopačke postoji skrivena poruka?
Rečenice napisane naopačke navode nas da pogledamo crtež tako što ga okrenemo za 180 stepeni i tada smo zajedno sa subjektima crteža u novom prostoru.
Da li dimenzije semena predstavljaju proporcionalnost značaju i ulozi koju imaju u poređenju sa veštačkim, metalnim, džinovskim viljuškama, koje su tu samo da poharaju i pokupe sve plodove, poput najezde termita?
Viljuške su prikazane kao jedan od motiva na grafikama u beskrajnoj trci za hranom (prirodom) na drugoj grafici viljuška je obavila svoju egzekutorsku ulogu. Dominantna forma viljuške u odnosu na ostale motive koji se pojavljuju na grafikama je metafora koja nam prenosi poruku da preispitamo sebe kao najdominantnije živo biće od čijih dela zavisi sav ostali živi svet.
Da li crtež Jaje na oko, u kombinaciji središta, kao semena, prirode i nepoznatog prostora, otvara portal ka nadi u čuvanju prirode i onoga što dolazi iz nje? Svih onih blagodeti i plodova koja nam ista pruža, a koje nekada uzimamo zdravo za gotovo.
Poruke koje čitamo sa crteža i grafika imaju cilj da nas podsete da nismo sami i da ne možemo sami opstati. Čovek je deo prirode i priroda je deo čoveka.
