Pozorište je jedna od najstarijih formi umetnosti koju su izvodili prvo talentovani muškarci, a potom i žene, svih starosnih dobi na gradskim trgovima, u vladarevim prostorijama, u arenama i na drvenim pozornicama koje su sklapane i rasklapane kako glumačka svita putuje iz mesta u mesto. Putujući kroz vreme dramska umetnost je stala na čvrste noge i svoje mesto pronašla u prostranim zgradama koje su postale centar društvenog i kulturnog života. Danas su teatri velike, kulturne ustanove koje okupljaju ljubitelje igranih umetnosti. Neke pozorišne zgrade i same predstavljaju arhitektonska umetnička dela. Upravo tako, kao jedno svetsko čudo modernog doba izgleda najveće pozorište na svetu, veliki nacionalni teatar u Kini koji se prostire na neverovatnih 219,400 kvadratnih metara.

Biser na vodi, kako ga nazivaju Kinezi, ali i suza, mehur ili jaje, kako još kolokvijalno nazivaju kineski nacionalni teatar ili Nacionalni centar igranih umetnosti (NCPA), ubraja se u moderna svetska čuda koje svojim interesantnim oblikom, pozicijom i veličinom privlači pažnju i odstupa od tradicionalne kineske gradnje. Ogromno zdanje je smešteno na veštačkom jezeru glavnog pekinškog trga Tjenanmen, a sa kopnom je povezano stazom koja delom ide ispod jezera, gde su smeštena i parking mesta. Idejni tvorac i kreator ovog velelepnog pozorišta, strateški postavljenog na jezeru tako da se poluelipsa reflektuje i stvara iluziju plutanja po vodi, je francuski arhitekta Pol Adru, poznat kao arhitekta brojnih aerodroma širom Azije i Bliskog istoka, ali i pariskog aerodroma Šarl de Gol.

Gradnja je otpočela 2001. godine a završena 2007. godine i obuhvata period kada se Kina ubrzano gradila s ciljem da bude dostojan domaćin Olimpijskih igara (leto 2008.). Na projektu je radio i dizajner Kaoru Mende koji se pobrinuo za fenomenalnu rasvetu. Igra svetlosti je ovde veoma važna. Svaka svetiljka je smišljeno postavljena pod tačno određenim uglom i na tačno određenom mestu, na dva nivoa, a neke su ugrađene i u pod.

Adru je osmislio moderan prostor za publiku novog doba, koja će se relaksirati i uživati čak i dok šeta uglačanim podovima kulturne institucije. Želeo je da stvori poseban prostor koji će ih neposredno pre predstave, pripremiti za sadržaj koji su namerili da odgledaju ili odslušaju. Posebna pažnja je posvećena udobnosti posetilaca tako da su sedišta opremljena ventilatorima s ciljem da održavaju prijatnu temperaturu u prostranim halama, i eliminatorima buke, koji omogućavaju da napustite pozorište bez ometanja drugih. Eksterijer je sačinjen od gvožđa u koje je ugrađena titanijumska mreža i staklo koji preko dana odbijaju sunce, služe kao nebesko ogledalo i ogledalo prolaznicima sa šetališta, a preko noći gotovo kao spomenik na jezeru osvetljen specifičnom rasvetom.

Teatar se sastoji od opere, velike pozornice i koncertne sale koji skupa čine glavninu, a ukupan kapacitet broji 5480 mesta. Opera, koja je i sedište zgrade, prima najviše posetilaca, do 2420, sala za koncerte do 2020, a pozorište 1040 mesta. Zapravo, reč je o kulturnom kompleksu koji se razlikuje od tradicionalnih pozorišta. U sklopu teatra su i radnje sa knjigama i suvenirima, uređene čekaonice, izložbeni prostori, kafei i restorani, gotovo kao čitava umetnička četvrt ispod staklenog zvona.

U modernom, donekle minimalističkom prostoru nalik ovom, možda je teško zamisliti tradicionalni kineski stil, svilu protkanu zlatnim koncem, bogate ornamente, kićanke i svetiljke. Ipak, program koji se izvodi na glavnoj pozorišnoj sceni uglavnom je posvećen kineskoj narodnoj pesmi, poeziji i domaćim predstavama, te je stoga tako i uređen sa akcentom na crvenoj boji. Ovde ljubitelji “dasaka koje život znače” mogu da iskuse čari kineske dramske umetnosti koja je raskošna i živopisna i neretko praćena hologramima u pozadini. Naravno, na sceni se igraju i savremene predstave i klasici svetske dramske baštine.

Opera zauzima najveći deo zdanja i to je ujedno glavni deo građevine. Kako u eksterijeru tako i u enterijeru, preovlađuju zlatna boja i staklo, ali i drvo, crvena boja i dobro osvetljenje. Dva ulaza kroz koja publika stupa u operu građena su polukružno i pritom su pozlaćena. Posebni doživljaj pružaju naizgled obični zidovi, koji su zapravo izrađeni od posebnog stakla i postaju prozirni kada se kroz njih propusti svetlost stvarajući svojevrsnu optičku varku. Pol Andru kaže da je u pitanju simbolična granica između sveta van i onoga unutar opere. Na taj način se stiče utisak “gubljenja” u vremenu i prostoru. Kako je sam krov nalik na ogromnu staklenu kupolu srećnici koji uspeju da kupe kartu za ložu imaće poseban doživljaj, a pre svega oni koji rezervišu ložu na najvišem nivou i sebi obezbede zvezdano nebo “tik iznad glave”. O velikom interesovanju za program opere, koji osim opera uključuje i balete i najveće pozorišne predstave i komade kao što su Aida, Evgenije Onjegin ili Don Paskvale, kao i domaće opere Ti i ja ili Kinesko siroče, svedoči činjenica o dodatnim mestima za stajanje. U kratkom vremenskom periodu sva mesta su već rezervisana, a karte rasprodate. Kina je velika zemlja a interesovanje je ogromno. U blizini centralnog dela nalazi se i nekoliko izložbenih prostora galerijskog tipa namenjenih slikarstvu i skulpturi.

Druga po kapacitetu je koncertna sala koja odiše elegancijom zbog spoja bele i srebrne boje. U njoj najbolji domaći i internacionalni virtuozi izvode muzičke klasike i nove kompozicije. U okviru programa su i časovi muzike kao i razna takmičenja, a teatar upražnjava praksu kulturne razmene sa brojnim zemljama sveta. Kako bi podstakli razvoj i negovanje kineske simfonije nedeljno se održavaju vikend koncerti koje izvode najbolji kineski orkestri. Česti gosti NCPA-a su i američki, britanski i nemački solisti i orkestri svih mogućih instumenata od klavira, preko duvačkih instrumenata do lira i gitarskih kvarteta. Bogat repertoar dopunjuju i baletske i lutkarske predstave za decu. Ove godine u trajanju od aprila do sredine jula, organizovan je operski festival koji okuplja umetnike sa svih strana sveta, a osim operskih, organizuju se i baletski festivali i takmičenja, kako u kategoriji odraslih tako i dece.

Kineski nacionalni teatar je jedan od najboljih primera koji pokazuju koliko je bogata istočnjačka umetnost. Iako se balet, opera i pozorišne predstave, koje se izvode svuda i oduvek, više vezuju za Srednju i Zapadnu Evropu i Rusiju, kineski umetnici pokazuju kako imaju i te kako šta da ponude, a ponuda ima ozbiljan i visok umetnički status. Godišnje, (repertoar za leto 2015. možete pogledati ovde ) ove “umetničke četvrti” u zatvorenom, poseti na hiljade ljubitelja igranih umetnosti i fine muzike. Posetioci imaju prilike da pogledaju najlepše svetske kao i tradicionalne kineske klasike i moderne komade, u izvedbi vrhunskih glumaca i muzičara, što ovu ustanovu svrstava rame uz rame uz prestižne svetske teatre. Osim bogatog repertoara, neobična i kreativna arhitektura i raskošan enterijer privlače brojne turiste i poštovaoce umetnosti koji žele da vide najveći svetski teatar i moderno svetsko čudo. Možda se Kina vezuje za industriju, napredne informacione tehnologije i u novije vreme elektronsku pop muziku, ali ne treba smetnuti sa uma da ova država ima bogatu kulturnu tradiciju i drevnu civilizaciju. Kinesko nacionalno pozorište proklamuje devizu: ” Za ljude, za umetnost, za svet.”

Share

• Tweet
• Pin It