Oni su najmlađi autorski bend u Srbiji, kreativni su, energični, puno vežbaju, uče, stignu i da uživaju u svojim godinama i da se zabavljaju, sanjaju velike snove koje trudom, radom i voljom verujem da mogu i da ostvare. Oni su deca, ali sviraju i rokaju na sceni kao odrasli. Oni su The Churlians.
Krajem prošle godine održali su promociju benda pod sloganom Razmenimo Energije sa željom da na nas starije prenesu svoju energiju, upornost, motivaciju i kreativnost, a mi sa njima da podelimo naše iskustvo i savete. Nakon što sam imala priliku da ih tada upoznam i radim sa njima, moram priznati da, ako je sumnja kada se spomenu njihove godine ikada i postojala, ona je definitvno tada otklonjena i zamenila je potpuna sigurnost da ovaj mladi četvoročlani bend svojom snagom volje i neizmernim talentom ima svetlu muzičku budućnost ispred sebe.
Bend The Churlians čine Nikola Džoni Ranković (autor, vokal i gitara), Đurađ Đuričić (bubanj), Grigorije Griša Avramović (gitara) i Pavle Petrović (bas gitara). Đurađa ste imali prilike da upoznate kao kao finalistu takmičenja „Ja imam talenat“, a ujedno je i stalni član bubnjarske postave Dragoljuba Đuričića sa kojim je imao na stotine nastupa širom Srbije i regiona. Griša je nastupao sa bendom Master Blastersi i zajedno sa najstarijim od ove četvroke, Pavlom Petrovićem koji pleni stavom na bini pokazujući svima novi bas stil, pohađa školu roka i popa. Džoni je dvostruki pobednik takmičenja „Obračun bendova“, a sa svojim prijateljima je 2013. godine organizovao rok koncert na kome je sav prihod otišao za pomoć Lani Nikolić za šta je dobio i nagradu Beograda za herojsko delo te godine. Za Plezir magazin, proćaskali smo sa njim o saradnji sa čuvenim Vojislavom Aralicom, snimanju albuma, prijavi za ovogodišnju Gitarijadu… Verujem da vas ova Dečurlija neće ostaviti ravnodušnim.
Džoni, kaži nam kakav je osećaj snimati album i raditi sa jednim poznatim producentom kao što je Vojislav Aralica? Kako je uopšte došlo do te saradnje?
Osećaj je odličan, a rad veoma poučan. Da bi radio sa njim, moraš prvo da si odličan đak i u školi i u svemu drugom, kao i da si uporan, tačan i profesionalan. U svemu tome smo se pronašli, a tek posle sleduje ono što se podrazumeva, a to je da dobro znaš da odsviraš svoj instrument, doneseš ozbiljne autorske tekstove i muziku, bar u četiri verzije i da ih on onda na svoj genijalni način upakuje.
Iako si veoma mlad, do sada si imao prilike da sarađuješ sa mnogim poznatim muzičarima na našim prostorima. Možeš li neki nastup da izdvojiš kao najdraži i kaži nam sa kime bi još želeo da sarađuješ od domaćih i stranih izvođača, a nisi još uvek imao prilike za to?
Kao najdraži nastup u saradnji sa poznatim muzičarima sa naših prostora izdvojio bih nastup u Kraljevu, na Trgu srpskih ratnika, gde sam svirao sa mojim bendom „The Churlians“. Bili smo predgrupa velikog „Van Gogh-a“, a ceo događaj je bio organizovan u okviru Davis cup-a.
Nisam još uvek imao prilike da popijem čaj sa Jimmy Page-om (Led Zeppelin), ali radim na tome. To je zato što obožavam da pijem razne vrste čajeva.
Promocija benda The Churlians je bila pre nekoliko meseci. Da li se situacija od tada promenila, da li ste dobili još neke zanimljive ponude i misliš li da su ljudi uvideli da ste vi kada stanete na binu i te kako ozbiljni i da svirate kao odrasli? 🙂
Promocija je samo doprinela da saznaju da postojimo. Mislim, da nas ljudi posmatraju kao atrakciju kada nas ugledaju prvi put na bini, a razlog je što smo deca, a i zbog mog glasa, koji je još uvek dečiji (nisam još mutirao), ali se vrlo uozbilje kada čuju kako zvučimo, isprate tehniku svirke i upali im se lampica da sviramo autorske a ne kopirane stvari i da je svaki naš rif i solo potpuno originalan, uprkos tome što u rock&roll-u kažu da je već sve smišljeno. A pri tome svi imamo oko jedanaest godina. Ipak vadi nas iskustvo (smeh). Zvuči kao šala, ali imamo bar četiri pet godina nastupa iza sebe. Đurađ, na primer, dvesta nastupa do sada.
Kakvi su dalji planovi sa tvojim bendom? Prijavili ste se za Gitarijadu u Zaječaru i svi vam držimo palčeve da prođete, ali podeli sa našim čitaocima šta nam još pripremate, možda neku svirku u skorije vreme?
Nastupićemo u junu u jednom konzulatu, na Gitarijadi krajem jula (ako prođemo), a u avgustu na festivalu Rock Village 2015. Leto je i raspust, pa ćemo se truditi da što više sviramo, jer za bend je dobro da vežba, da imamo svoj svet druženja i razmene.
Za kraj, kaži nam kako članovi benda The Churlians provode vreme kada ne sviraju, ne snimaju i nisu na probama?
Veći deo tog drugog vremena, provodimo u osnovnoj školi (jer to je po zakonu (smeh)) i svaki od nas je odličan đak. Druge, raznovrsne aktivnosti započeli smo svi još pre par godina, na primer, Đurađ svira klavir, ima časove bubnja sa profesorom Berklee College of Music Markom Đorđevićem i trenira rukomet, Griša ide na časove gitare i trenira fudbal, Pavle ide na časove basa i na časove gitare i svira sa Grišom u školskom bendu škole roka i popa Master Blaster, a ja idem na časove produkcije, gitare kod Branka Trijića, na časove teorije muzike koje pohađam na engleskom prema programu britanske muzičke akademije, idem na kurs engleskog, čitam biografije muzičara, časopise o gitarama i efektima, jedrim, vozim quad, putujem.
Svi volimo da gledamo muzičke filmove, slušamo muziku drugih bendova i učimo vrednosti muzike koja je iza nas bluz, džez… a jedan od nas stigne i da misli na devojčice. Vi pogađajte koji?
Fotografije: studio Rex images, fotograf Predrag Ilić i privatna arhiva
