To da su Merlin Monro, Odri Hepbern i Elizabet Tejlor bile neke od najvećih holivudskih zavodnica ikada, to već znamo. Iako je možda nezamislivo da baš njih ne spomenem u tekstu koji se bavi ovom tematikom, odlučila sam da narednih nekoliko redova posvetim ženama koje možda nisu prve koje vam padnu na pamet kada se kaže femme fatale ili seks ikona, ali su bile podjednako uspešne u slamanju srca širom sveta, svaka na svoj način
Teda Bara (Theda Bara), odnosno Theodosia Burr Goodman, bila je srednje dete u porodici jevrejskih imigranata. U njenim tridesetim godinama najveći deo glumačkog života odvijao joj se u lokalnom pozorištu, sa po nekom povremenom sporednom filmskom ulogom.
Uloga u nemom filmu „A fool there was“, iz 1915. godine, preokrenula joj je život maltene preko noći. U filmu glumi vamp ženu, oličenje zla koje zavodi muškarce svojim tamnim očima, ispija im krv i ostavlja ih da umru. Po uzoru na ulogu, njeno ime više nije bilo Theodosia, već Teda Bara, anagram od Arab Death, odnosno, Arapska smrt. Film je postigao veliki uspeh, a Teda je započela saradnju sa producentom Vilijamom Foksom (William Fox), osnivačem studija Foks koji danas znamo pod imenom 20th Century Fox. Da bi se podigao publicitet, Teda je i privatno postala oličenje svoje najpoznatije filmske uloge. Ofarbala je svoju dugu plavu kosu u crno da bi se činila egzotičnijom, negovala je prepoznatljiv način šminkanja, često je u javnosti govorila o mističnim i okultnim temama, a izmišljeno je i njeno čitavo poreklo.
Godine 1917. snimila je film „Cleopatra“, jedan od najskupljih nemih filmova, u kom je takođe glumila po šablonu vamp zavodnice. Promotivni materijal koji je prikazivao nju u veoma oskudnoj odeći, snimljen za potrebe promovisanja filma, bio je veliki šok za to vreme te je privukao dosta pažnje. Njen imidž vešto kreiran tako da bude spoj orijenta, seksepila, vampa i zla, nije mogao da prođe nezapaženo u vremenu oštrih društvenih i religijskih normi. Sve ovo učinilo je ne samo veoma intrigantnom ličnošću, već i najranijim seks simbolom filmske industrije.
Poznata pod mnogim nadimcima, među kojima su i Kraljica vampira i Đavoljeva nevesta, Teda je mnogima bila čudna i tada, ali istovremeno, činjenica je da su svi oni zapravo hteli da znaju ko je u stvari Teda Bara i šta se krije iza te mistične zanosne pojave.
Pola Negri još jedna zvezda nemog filma, femme fatale starog Holivuda i vlasnica ruku koje su nosile epitet najpoželjnijih na svetu. Na sve to, prva evropska filmska zvezda koja se proslavila u Holivudu u koji je došla pet godina nakon što je Teda Bara postala popularna.
Pravo ime Pole Negri bilo je Barbara Apolonija Halupcova i došla je iz Poljske. Teda je veliki deo svoje popularnosti dugovala svojoj izmišljenoj egzotičnosti, vešto isplaniranom javnom imidžu koji je trebalo da je prikaže publici kao orijentalnu i okultnu, međutim, Pola Negri je bila ono pravo. Imala je plavu krv, titulu, zanimljivo poreklo u kombinaciji sa ugalj crnom kosom, svetlim tenom i crvenim usnama, kao i spekulacije čime se bavila pre glume, gde su je mnogi povezivali sa poslom kurtizane. To je bilo dovoljno da zavede i zainteresuje publiku širom sveta. Ali, ono što je činilo neodoljivom bilo je njeno autentično umeće glume i neosporan talenat.
Pola se nije libila da se potpuno posveti svakom liku kojeg glumi, a to je nešto što je ostavilo posledice na njen privatni život. Proživljavajući čitav spektar emocija na platnu, Pola je i u privatnom životu postala ono što su mnogi opisivali kao „nestabilna“, o čemu svedoči i scena nakon smrti njenog ljubavnika Rudolfa Valentina (Rudolph Valentino), kada se bacila na njegov grob i zahtevala da dobije potvrdu doktora da je u poslednjim trenucima života Rudolf mislio na nju.
Pola je takođe bila i jedna od najbogatijih holivudskih glumica tog vremena. Živela je u kući koja je posebno napravljena po uzoru na predsedničku Belu kuću. Uvela je i nekoliko modnih trendova koji su aktuelni i dan danas, poput crveno nalakiranih noktiju na nogama i turbana. Bila je poznata i po mnogim ljubavnim aferama, od kojih su neke bile sa Čarli Čaplinom i Rod la Rokom, kao i po nekoliko brakova.
Hedi Lamar (Hedy Lamarr), je bila poznata pod nadimkom Najlepša žena sveta, a zvala se Hedwig Eva Maria Kiesler. Njeno prvo javno pojavljivanje bila je scena u kojoj naga trči kroz polje, a drugo je ostalo upamćeno po jednoj od prvih filmskih scena ženskog lica tokom orgazma.
Radi se o filmu „Ectasy Girl“ iz 1933. godine koji je izazvao pravi skandal, ne toliko zbog nagih scena, već zbog veoma upečatljivih scena njenog uživanja koje je bilo jasno vidljivo na licu. Osim toga, film stavlja akcenat na žensku slobodu, te Hedy u filmu napušta svog impotentnog muža, nalazi ljubavnika i ima nezaboravan seks sa njim. Prilično šokantno za to vreme, scene u kojima ona ne samo da vara svog muža, već usput i neverovatno uživa u tome.
Bilo je nemoguće pobeći od stigme koja je bila vezana za ovaj film, stoga se ona odlučila da promeni svoje pravo ime u umetničko Hedi, a potom je i otišla u SAD gde je dobila nadimak „najlepša žena sveta“ i proglašena naslednicom ikona kao što su Marlen Ditrih i Greta Garbo. Ipak, njena uloga u filmu „Ekstaza“ nikada nije prestala da je prati i njen izgled je uvek bio ispred glume i inovativnosti.
Sa jedne strane, Hedi je bila okarakterisana kao elitna prostitutka i žena koju sopstvena lepota i seksualnost prave žrtvom, a sa druge, ona je 1942. godine došla do bitnog izuma u oblasti daljinskog upravljanja torpeda, tehnologije koja se danas koristi u telekomunikacijama. Nažalost, za vreme života nije dobila nijednu nagradu za svoj neverovatni izum.
U svojim memoarima napisala je: „Moje lice privuklo je šest neodgovarajućih bračnih partnera. Privuklo je mnogo pogrešnih ljudi u moj budoar i donosilo mi tragedije i glavobolje čitavih pet decenija. Moje lica je moja maska i ja ne mogu da je promenim. Moram zauvek da živim sa njom. Proklinjem je.“
Marlen Ditrih (Marlene Dietrich), netipična, androgena holivudska zavodnica nemačkog porekla, istovremeno je negovala izgled savršene ledene kraljice, ali i držala balans između ženstvenosti i imidža tough devojke i nikada se nije trudila da se publici učini kao jedna od njih, kao devojka iz komšiluka. Ne, ona je uvek bila potpuno posebna i nedodirljiva.
Njena zavodljivost je ležala i u činjenici da niko nikada nije u potpunosti dokučio da li je Marlen bila izmišljeni lik reditelja Jozefa fon Šternberga (Josef von Sternberg) koji je na nju projektovao svoju viziju idealne žene – komplikovane i prelepe, ili je pak ona bila već takva.
Karijeru je započela radeći kao model za čarape i cipele, te nije neobično da je nekoliko godina kasnije čitav svet poludeo za njenim nogama. Na račun njene androgenosti, Marlen je u Nemačkoj bila dobro poznata kao zvezda kabarea glumeći dečaka, dok je na velikom platnu u Americi njena androgenost svedena na minimum. Sve oko nje je oduvek bilo pod velom misterije, a ona je vešto kontrolisala informacije koje kruže o njoj, počev od onih o njenoj biseksualnosti, aferama sa ženama, pa sve do toga koliko su šminka i dobro osvetljenje zapravo zaslužni za njen izgled. Nikada epitet „spontano“ nećete čuti kada je Marlen u pitanju, a čak su i njene uloge bile slične jedna drugoj – zabavljačica, plesačica, špijunka ili žena umorna od ljubavi sa dozom cinizma.
Bila je poznata po izuzetno ženstvenim izdanjima, u crnom korsetu i čarapama, podjednako kao i u muškom odelu sa muštiklom u ruci. Iako je bila udata za reditelja Rudolfa Zibera, sa kojim je bila u braku sve do njegove smrti, oboje su imali afere za vreme trajanja braka, afere koje se nisu ni trudili da sakriju. Tako danas znamo da je njena velika ljubav bio Žan Gabin, francuski pevač i glumac, a da su joj ljubavnici bili, između ostalih, i Frenk Sinatra, Čarli Čaplin, Gari Kuper, Hemingvej, Alfred Hičkok, Hemfri Bogart.. a navodno se na listi njenih ljubavnica našla i čuvena Greta Garbo.
