Šarmantna priča smeštena u večnom gradu Rimu. Priča o romansama i avanturama u koje se upuštaju Italijani i Amerikanci.
Maštovit scenario koji obiluje pametnim “insajderskim” humorom, protagnisti izvedeni iz svoje “sigurne zone” i prepušteni svojoj mašti. Filmska priča u kojoj se prepliće ljubav i romansa između vremena i prostora, red prošlosti red sadašnjosti umešno smućkano onako kako to samo Vudi ume. Ponoć nikad nije bila nepredvidljivija, a Pariz nikad šarmantniji.
Radnja filma je smeštena u čarobnom španskom gradu gde sve pulsira od senzualnosti. Gaudijev park doprinosi šarmantom zapletu filma koji počinje kada devojke iz Amerike upoznaju harizmatičnog slikara Huana Antonija, kojim obe bivaju opčinjene, svaka na svoj način. Ali, pravi zaplet nastaje kada se u filmu pojavljuje bivša žena Huana Antonija, prelepa Penelopa Kruz.
je filmska introspekcija Vudijevih filmova koja vlada njegovim filmovima iz osamdesetih, sa ozbiljnim temama i dobrim humorom. Scena sa Kristoferom Vokenom sa titlovanim komentarima onoga što on/ona zaista misle, Alenova anketa sa slučajnim prolaznicima o njihovom seksualnom životu… A uz to hemija između dvoje glavnih junaka nikada nije bila bolja. Pohvala ide i glumi Vudi Alena koji je pokazao svoj šarm i talent, a modne kombinacije imale su veliki uticaj na oblačenje devojaka tih godina.
Vudi je ovim filmom prikazao romantičnu stranu Njujorka, stranu koju on nesumnjivo poseduje. To je Njujork kakav se danas retko viđa, o njemu se priča iza kuloara, Njujork koji još uvek čuva boemski šarm uključujući bioskope, bistroe i pozorišta. Alenov trio komplikovanih sestara ubrajaju se u njegove najbolje ženske likove, pune divnih mana zbog kojih ih ne osuđujemo oštro.
Vudi Alen je vrstan pisac, režiser i glumac. Sarkastičan, dovitljiv i šarmantan u isto vreme. Za neke on je samo žgoljavi starac bez harizme, sitnih očiju, izgubljenog pogleda i sumanutih ideja. Osedela glava koja stalno nešto zamišlja. Međutim, uspeh, talenat i slava mu se ne mogu osporiti. Čovek koji svoju maštu i zbunjenost prenosi na filmsko platno poput zanosne igre. On vlada umećem nepredvidivosti, zapetljava i najobičnije situacije, pa neretko ljubavnim trouglovima zbunjuje ukalupljenu publiku. Za neke od nas on je lucidni filmski genije koji međuljudske odnose uplete po sistemu klot, frket. Zbunjuje nas, šokira i dovodi do ludila, a u isto vreme volimo njegove nepredvidive priče. Vudi nas svojim ekranizovanim pričama vodi na čudesna putovanja obojena aromama vina, provodi nas kroz romantične gradove i haotične metropole. Budi u nama i gnev i radost, ali nas ne ostavlja ravnodušnim. Ostavlja nam prostora da se zapitamo kako bismo mi rešili kompleksne situacije u koje “baca” svoje likove? Da li bismo se izborili sa sobom i drugima ili ostali dosledni konvencionalnim stavovima? Ipak, on nekonvencionalno vadi prljav veš iz kuća i spaja nespojive ljudske prirode. Igra se sa karakterima i temperamentom kao da se bavi socijalnim eksperimentom. Zato je njegova igra stereotipni ples koji i nije za svakog gledaoca, složićete se?!
Vudi ne bi bio čudak da nema čudnovate navike, opsesije i neuroze. Lečio se kod psihijatra godinama, a kao lek prepisana mu je trapija pisanjem i tako su nastali njegovi velelpni filmovi. Glumica i njegova dugogodišnja muza, Skarlet Johanson je pre nekoliko godina u javnost iznela neke pikanterije u vezi sa Alenom i njegovom ličnošću. Naime, rekla je da se njih dvoje od prvog dana dobro razumeju jer oboje pate od neuroza i straha od bolesti koje bi eventualno mogle dovesti do smrti, te zato posle svakog rukovanja sa ljudima ruke peru antiseptičkim sredstvima. Ništa neobično od osobe koja je sve samo ne obična!
Koji su vaši omiljeni filmovi od Vudi Alena?
Moja preporuka je i Matori Zigolo film Džona Turtura.