Piero Fornasetti je bio italijanski slikar, skulptor, dizajner enterijera i vrstan grafičar koji je veći deo života proveo stvarajući u Milanu. Genijalnog umetnika je smrt odnela 1988. godine ali njegov rad je zaživeo zahvaljujući sinu Barnabi tako da se Fornasetijevi radovi danas prodaju po koncept radnjama i galerijama širom sveta, a predmeti za kuću sa njegovim upečatljivim potpisom nikada nisu bili traženiji
Pjero je kratko studirao u Brera likovnoj akademiji odakle je izbačen zbog svog buntovnog duha. Međutim, ovakvom kreativnom duhu nije ni bilo potrebno akademsko obrazovanje s obzirom da umetnički opus Pjera Fornasetija broji više od 13.000 predmeta, uključujući porcelan, tekstil i nameštaj, prema podacima koje navodi Barnaba Fornaseti u svojoj knjizi „The Complete Universe“.
Briljantan umetnik vulkanske mašte, tako je Barnaba Fornaseti opisao svog oca. „Moj otac bi ustajao pun stvaralačkog zanosa, ceo dan bi zajedno sa svojim zaposlenima, radio na nekoj novoj ideji tako da bi često zaboravljao šta je uopšte radio dan pre“.
Barnaba dalje navodi kako je njegov otac bio nepresušno vrelo ideja i inspiracije i kako je njegovu maštu bilo teško kanalisati u jednom pravcu, na određen i ekonomski prihvatljiv način. Ne čudi što je Barnabi bilo teško da isprati krativan um svog oca, jer Pjero nije bio osoba koja voli da ograničava sebe i smatrao je da ništa nije previše egzotično da posluži kao inspiracija.
Fornaseti je svojevremeno izjavio da ne veruje u datume, da odlučno odbija da vrednuje predmete spram njihovog datuma ili roka, što je krajnje originalan stav i stav potpuno suprotan onom koji preovladava danas, kada se svašta etiketira kao „vintidž“ čime cena predmeta samo ide naviše.
Pjero smatra da umetnik koji želi da bude uspešan i zarađuje nije umetnik već osoba koja želi uspeh. Kao pobornik nadrealizma, Pjero je kreirao predmete koji su tržištu njegovog vremena bili isuviše neobični. Ipak, Fornaseti nije ni prvi ni poslednji umetnik koga savremenici nisu razumeli. Iako su njegovi predmeti bili neobični, drugačiji, isuviše avangardni za senzibilitet tadašnjih kupaca on je preuzeo inicijativu i otvorio vlastiti atelje u kom je stvarao limitirane serije predmeta, ne zato što je tako hteo, već su ga ekonomska sredstva ograničavala u masovnijoj proizvodnji.
Sarađivao je Gio Pontijem, jednim od najznačajnijih italijanskih arhitekti i dizajnera dvadesetog veka, koga su posebno privukle Fornasetijeve svilene marame. Ponti je bio neka vrsta mentora Fornasetiju, otkrio mu je svet imaginacije ali i naučio nekim tehnikama. Zahvaljujući njemu Pjero će biti angažovan da kreira nekoliko naslovnih strana magazina Domus, a ova dva umetnika su zajedno radila na dizajnu kazina u San Remu i Pontijevoj liniji nameštaja Archittetura koju je ukrasio Fornaseti. Ponti će za svog saradnika reći da je činio da predmeti ožive.
U svojim radovima Pjero koristi Iluziju, prikazuje ruke, suncokrete, sunce, ribe, karte za igranje, crta crno-bele grafike koje nekada oplemeni akcentima u boji i igra se sa perspektivom. Međutim, svakako najpoznatiji motiv koji zapravo predstavlja i lajtmotiv njegovog stvaralaštva jeste lice operske pevačice Line Cavalieri, italijanske devojke koja je kao devojčica iz rimskog sirotišta pobegla u Pariz i tamo ostvarila opersku karijeru. Smatra se jednom od najlepših žena svog vremena i začetnicom trenda nošenja veoma uskih korseta radi postizanja tzv. figure peščanog sata. Sam Pjero ne zna kako je ona postala njegova muza. Od trenutka kada ju je video u nekom časopisu došao je ideju da njeno lice prenese na razne objekte, tanjre, čajnike, vaze ili nameštaj, koji danas krase domove zaljubljenika u dobar dizajn. Svaki predmet predstavlja varijaciju glavnog motiva – Lininog lica. Fornaseti joj dodaje brkove, jezik, transformiše lice tako da liči na klovnovsko ili ga smešta među krokodilske čeljusti, a nekada na predmete prenosi samo deo, uglavnom usne ili oči. Lice Line Cavalieri je ukrasilo zasigurno najpoznatiji predmet iz bogate Fornaseti ponude – keramičke tanjre, kako one za ručavanje tako i dekorativne koji se kače na zid.
Serija tanjira je debitovala kolekciom Teme i Varijacije ili u originalnom nazivu “Tema e Variazioni”, čiji naziv samo potvrđuje učestalost Lininog lica kao motiva u radu ovog italijanskog dizajnera i umetnika. Bio je inspirisan i ranom renesansom, a neki smatraju da se čak može porediti sa velikim renesansnim slikarima. Koristio je šare i piktografske motive da ukrašava svilene marame, tanjire i nameštaj, a radovi su često prožeti i metafizičkim motivima. Otpočeo je kao likovni umetnik ali je ubrzo postao majstor za grafiku i print u različitim tehnikama.
Iako nije bio modni dizajner 1959. je dobio Neiman Markus nagradu za doprinos svetu mode, najpre kao inspiracija za modno stvaralaštvo. Poznate su Fornasetijeve svilene marame ukrašene litografskom tehnikom. Najnovija saradnja Fornaseti ateljea, sa modnom kućom Valentino s kraja 2014. je rezultirala predmetima kao što su hoklica, tanjir, poslužavnik, naočare i futrola, svileni šal koji zajedno simbolizuju pet čula, a u centru komada su ruke, usne, uši, nos ili oči Line Cavalieri, naravno. Najpoznatiji Fornaseti motiv je uklopljen sa Valentino vojničkim printom.
Barnaba Fornaseti se pobrinuo da rad njegovog oca živi. Pjerov sin je prema rečima drugih umetnika i kritičara nasledio očevu kreativnost i već predstavlja redak talenat među dizajnerima. Uspešno je izvukao porodični atelje iz finansijske krize, nastavio da stvara pod očevim imenom i kreirao liniju zidnih tapeta za Cole&Sons koristeći neke od mnogih preostalih Pjerovih grafika koje čuva u potkrovlju kuće u Milanu.
Sam pogled na unutrašnjost Barnabaine kuće ostavlja bez daha. Bajkovite tapete sa crno-belim oblacima, komode u obliku građevina, ogledala, tanjiri i stolice sa naslonom u formi korintskog stuba. Porodična kuća nesumnjivo predstavlja opredmećenog Pjera Fornasetija i nosi njegov potpis od poda do plafona tako da bi mogla da posluži i kao muzej ovog umetničkog genija.
U ovoj kući je Fornaseti proveo veći deo života stvarajući. Milano je napustio za vreme Drugog svetskog rata kada je prebegao u Švajcarsku na dve godine. 1943. godine se vratio u rodni grad gde je nastavio da stvara bajkovite predmete više od četiri decenije. Umro je 1988. godine, a predmeti sa njegovim potpisom su danas traženiji i više nego za njegovog života.
Fotografije : google.com; tumblr.com
