Ne, nije Redžinald Dvajt od početka karijere bio za klavirom, voleo je taj obući glomazne Martinke i šutati i tući se, jer da bi se izborio za svoja prava moraš da „pokažeš zube“.
Danas se sluša fajterska himna koju su kasnije obradili mnogi pankeri i skinsi (the Dickies, the Donnas, the Sisters of Mercy dajući joj mračniji ton…). Energičan tempo, pobunjenički tekst, tematika provoda, (zlo)upotrebe alkohola i nasilje odgovara pank estetici. Evo konačno da kažemo o kom Redžinaldu se ovde radi, toe (namerno) zapravo Elton „faking“ Džon koji je želeo da naš današnji favorit Saturday Night’s Alright (For Fighting), zvuči kao da ju je napisao Pete Townshend, gitarista benda The Who.
Pesma je bila kontroverzna pa su, u nekim delovima SAD-a zbog referenci na alkohol i nasilje neke radio stanice cenzurisale reči poput „fighting” i „drunk”, što je činilo pesmu manje provokativnom, ali je to ipak nije sprečilo da postane hitčina. Čujmo!
