Razgovori sa izdavačima su vođeni u okviru Plezir online sajma knjiga, objavljenog u novembarskom izdanju magazina Plezir.
Sofija Živković, No rules publishing
Kako ste vi zavoleli književnost?
Ne sećam se kako. Mislim da je to bilo dok još nisam ništa ni pročitala. (smeh) Pisala sam sama neke priče za sebe, a nisam baš znala slova pravilno da napišem. Naravno, bajke su bile prva književnost. Najpre Ivica i Marica i Aladinova čarobna lampa. Te priče su mi bile impresivne jer su me uvodile u neki nadrealni svet koji mi je delovao zapravo vrlo moguć, samo je trebalo naći gde. Kasnije sam shvatila da je ambijent koji sam osećala u prvoj bajci odgovarao germanskim zemljama, šumama, gradićima, a ovaj drugi ambijent je naravno Bliski Istok. I dan-danas svaki put kad odem u Austriju, Švajcarsku, Nemačku ili na Bliski istok osetim isto: prvu književnu ljubav.
Koja je za vas najlepša strana izdavačkog posla?
To što se bavite lepim stvarima. Knjigama, ljudima koji vole da čitaju, da posmatraju svet kreativnije. To što upoznajete ceo svet preko kolega iz drugih izdavačkih kuća, druge publike. Putovanja su povezana sa tim takođe. Ja dosta putujem, poslovno baš, vezano za izdavaštvo. Neverovatne su destinacije do kojih možete doći preko knjiga, raznih fellowship programa. Od lokalnih do jako, jako dalekih.
Utisci sa Sajma?
Nisam bila na sajmu sem poslednjeg dana. Uprkos bitnosti tog praznika, ja knjige kupujem i tokom godine pa svratim samo na Beopolisov sajam ili da vidim neke ljude na velikom.
Najprodavaniji naslovi ove godine?
Dobro su nam išle Čekaonice i još neke knjige.
Naslovi na koje biste vi želeli da skrenete pažnju čitaocima Plezira.
Neka to budu priče „U čekaonicama’’ Dragane V. Todoreskov, poetski roman „Sunce nas produbilo’’ Marine Perić, poeziju „Tragovi kočenja’’ Marka Stalevskog – izlazi kroz koji dan, putopisni hit ,,Ispod pustinje’’ Dejvida Milara, takođe izlazi uskoro, i roman u kratkim pričama „Luzergrad uživo’’ Nenada Barakovića.
U čekaonicama (istorija ženskih mentalnih poremećaja), Dragana V. Todoreskov
Priče raznorodnih ženskih profila, od influenserke, profesorke, prosjakinje, ranjene ratnice, studentkinje, žene u staračkom domu.. Ceo spektar boja, i bola. Šta reći a da je veće od podnaslova?
Sunce nas produbilo, Marina Perić
Ovaj lirski roman smešten je na periferiju grada, na mesto gde je sunčev zrak oštriji. Sa blagom socijalnom notom, ova poetska proza uči nas ulicama koje možda ne bi bile u prvom planu na mapama grada i koje nam pripovedaju ljubavne i druge nemire, ali najviše produbljivanje svetlošću. Vidikovac, jedna oštrina, zasečenost mesta i vremena, nečujni huk vetra koji zaseca dah, i ide pravo u zemlju. Mesto u kom se vrlo jasno oseća izraz sopstvenog tela, bodljikavosti, ženske i majčinske, kao sekirom, izražene slutnje.
Pušten u raku, ili još bolje rečeno, u Rakovicu vremena, da se kako ume snalazi, da se nežnim padobranom života i smrti, u taj isti otvor zemlje, kako ume spusti.
Tragovi kočenja, Marko Stalevski
Zbirka poezije jednog doktora astrofizike, otvara brojne mogućnosti percepcije sveta i poezije kroz jednu potpuno novu perspektivu. Stalevski piše pritom o putovanjima, o ljudima sa dalekih puteva, o običnim stvarima koje postaju mitološke situacije ako su emotivno obojene. Nema kočnica!
Ispod pustinje (drevni emiratski gradovi kojih više nema), Dejvid Milar
Knjiga koja ruši sve predrasude o zemljama Zaliva. Svi zamišljamo Emirate kao novu državu – što i jeste, nova je država ali zemlja nije nova. Zemlja je drevna tranzitna zona, mesto susreta trgovaca od Mesopotamije do Indije, puna karavansaraja, hrišćanskih tragova takođe, mitskih gradova. Britanski autor Dejvid Milar nam otkriva potpuno uzbudljivu istoriju ove pustinje!
Luzergrad uživo, Nenad Baraković
Dugo čekani roman u kratkim pričama Nenada Barakovića, autora Besparačkih priča! Ovog puta u širem obimu, detaljnija, i svakako ne manje suluda, ispovest o Luzergradu i Luzegrađanima.
Baš kao i Kokošgrad legendarnog Džona Kupera Klarka i Barakovićev Luzergrad je polumitsko mesto gde se sreću genijalci i marginalci, uz škripu kočnica i gitarskih distorzija, u prozi koja u sebi ima dovoljno života, maligana i rokenrola za jedno jako, mamurno čitanje. Dejan Stojiljković
Knjiga Nenada Barakovića nepredvidiv je rollercoaster kroz postapokaliptični Luzergrad, začinjen medmeksovskim likovima koji pokušavaju u životu na marginama naći ljepotu i smisao što nas bolno podsjeća na tranzicijsku stvarnost regije i regiona. Jezično začinjen nepredvidivim i originalnim metaforama s bezbroj referenci iz pop i rok kulture ovo djelo predstavlja reprezentativni dokaz otpora
zdravog mozga. Ne, ne čini vam se, poručuje Baraković, živimo stvarno karikaturalnu stvarnost, a budući smo odavno prešli preko ruba zdravog razuma, hajmo se barem dobro zabaviti. Mile Kekin
