Razgovori sa izdavačima su vođeni u okviru Plezir online sajma knjiga, objavljenog u novembarskom izdanju magazina Plezir.
Srđan Gagić, glavni urednik
Kako ste vi zavoleli književnost?
Većina mojih najranijih uspomena vezana je za književnost – od kućne biblioteke, preko knjiga koje mi je majka čitala i pesama koje je recitovala, do prvog razumevanja da književnost nudi alternativu i da isto tako nudi prostor slobodе. Književnost kao profesiju sam izabrao prilično nesigurno, a zapravo mi je u
profesionalnom smislu pružila razna zadovoljstva. Ljubav je ipak samo deo priče, ostatak se, kao i u svakom poslu, tiče truda, odgovornosti i fer-pleja.
Koja je za vas najlepša strana izdavačkog posla?
Svaka knjiga je radost. Mogućnost da nekoj knjizi pomognem da dođe čitalaca najlepši je osećaj koji mi rad u izdavaštvu pruža. Kao uredniku, veliko mi zadovoljstvo pričinjava i rad sa autorima na rukopisu, jedno lepo saučesništvo koje uvek ima dobar i okrugao zajednički cilj, što u mnogim drugim poslovima izostaje. U slučaju Raštana deo lepote leži i u tome što još uvek imamo mnogo entuzijazma. Da bi vam bilo jasnije kakav entuzijazam je u pitanju, reći ću vam da radim dva posla, koja na sreću jednako volim i u kojima uživam, da bih mogao uopšte da se bavim izdavaštvom. I slične ljude imam pored sebe.
Utisci sa Sajma?
Nismo učestvovali na Sajmu jer ne možemo finansijski da ispratimo pravila igre. Sajam već dugo nema primarno reprezentativni, već komercijalni karakter. To je sasvim u redu ako na drugom mestu postoji proporcionalna sistemska podrška knjigama i izdavačima, kao deo jasne kulturne politike koja za početak prepoznaje i vrednuje književnost i književni rad unutar nekakvog kulturnog i nacionalnog interesa, a onda ima i definisan stav prema izdavaštvu. Bili smo tokom trajanja Sajma prisutni na mini sajmovima u knjižarama Beopolis i Štrik, gde su naša izdanja i inače dostupna. Na sajmu sam bio kao učesnik pratećeg tribinskog programa, u okviru kojih se govori se o važnim i relevantnim temama ne samo za izdavaštvo nego, u najširem smislu, za književnost.
Najprodavaniji naslovi ove godine?
Raštan postoji nešto više od godinu dana i najprodavanija knjiga čije su se zalihe u knjižarama već na izmaku je svakako hit roman Tatin sin Dina Pešuta. Zadovoljni smo što su naše knjige poezije, Reci vatra Selme Asotić i Uslovi korišćenja Ognjena Obradovića bile među najtraženijim pesničkim knjigama u knjižarama. Od ovogodišnjih izdanja najviše čitalaca se zainteresovalo za zbirku priča Habia Rubica Marije Marković.
Naslovi na koje biste vi želeli da skrenete pažnju čitaocima Plezira.
Saputinici, Isidora Sekulić
Književni prvenac jedne od najvećih srpskih književnica XX veka, Saputnici, zbirka je meditativne, intimističke proze, zasnovana na bogatoj imaginaciji i lirskom senzibilitetu autorke, koja nadahnuto i psihološki precizno – a iz perspektive savremenog čitaoca savremeno i svevremeno – pristupa temama kakve su samoća, bol, prolaznost i smrt. Neizostavan klasik srpske književnosti ujedno otvara novu biblioteku Raštan izdavaštva koja deli naziv sa Saputnicima.
Tvoje srce, zeko, Stevan Tontić
Ispovedan, duhovit, istovremeno gorak i pun nade, roman Tvoje srce, zeko jedini je roman jednog od velikih pesnika našeg jezika, esejiste i prevodioca Stevana Tontića. Antiratni roman, nepretenciozan u svojoj nameri, svojevrstan je intimni izveštaј o prvoј godini ratne opsade Saraјeva, o bekstvu iz tog grada te o doživljajima iz egzila u Berlinu i obavezna je lektira u korpusu ratne i antiratne proze koja tretira temu jugoslovenskih ratova devedesetih. Njegovo reizdanje značajan je događaj za našu književnost.
Habia Rubica, Marija Marković
Pesnkinja Marija Marković proznim prvencem pokazuje da pored poezije suvereno vlada i kratkom proznom formom. U pričama okupljenim u ovoj knjizi predstavljene su sudbine žena sa različitom socijalnom i iskustvenom pozadinom, preispitujući njihovu poziciju i seksualnost u modernom patrijarhatu, život u posttranzicionom društvu i njegove zamke. U životima junakinja Habia Rubice, u njihovim svetovima i svakodnevici od srednje Evrope, preko srpskog sela, do Mediterana, prelamaju se slojevi sećanja, katkad celoviti, katkad dati samo u konturama, tvoreći priče izuzetno jake atmosfere, muzikalnosti i kolorita koje svrstavaju autorku u red najdarovitijih u najmlađoj generaciji spisateljica u Srbji i regionu.
Dvorišna vrata zemlje, Goran Čolakhodžić
Već prvom knjigom, Goran Čolakhodžić najavio je potpuno novu i snažnu poetičku struju u hrvatskoj poeziji, a mnogi su saglasni da je reč o najoriginalnijem pesničkom glasu koji se pojavio u poslednjih desetak godina u poeziji na našim jezicima. Dvorišna vrata Zemlje su autorova treća pesnička zbirka koja, pružajući relevantan uvid u autorovu poetiku, donosi knjigu kakva se ne sreće često – ekološki osvešćena, angažovana, a istovremeno intimna, senzualna, bujna i jezički razdragana, tako da čak i uljuljkanog čitaoca, naviknutog na uobičajeno pitak pesnički izraz mlađih autora uvodi u snažno i uzbudljivo iskustvo čitanja.
Uslovi korišćenja, Ognjen Obradović
Ukoliko se već niste susreli sa zbirkom Uslovi korišćenja dramaturga i pesnika Ognjena Obradovića, vreme je da saznate zašto je ova zbirka bila jedna od najtraženijih knjiga poezije u 2022. godini i zašto se taj trend nastavio nakon više od godinu dana od njenog izlaska. Ovo je poezija za sve koji strahuju da će postati „najbolja verzija sebe” pod pritiskom slogana, Instagram filozofije, ljubaznih saveta motivacionih govornika. Pesnički postupak Ognjena Obradovića liči na pravljenje skrinšotova naše stvarnosti – katkad uz humor i ironijski otklon, katkad bolno iskreno – koje potom zumiramo, otkrivajući sebe zbunjene i usamljene s ove strane ekrana.
