Manic Street Preachers osnovani su 1986. u Velsu, zašto naglašavamo da su osnovani u Velsu, pa zbog toga što je to izuzetno bitno svim članovima ovog sastava. Tri najbolja drugara iz kraja i tri školska druga Džejms Din Bretfild, Šon Mur i Niki Vajr su osnovali bend kao trio i bili su u stilu “…mi smo najbolji fudbaleri u našoj školi, a sada ćemo da vam učinimo taj plezir da vas častimo, osnovaćemo najbolji rokenrol sastav na svetu, snimićemo jedan album koji će se prodati u 16 mil primeraka a posle toga ćemo se raspasti, naši uticaji su fudbalska reprezentacija Velsa, FK Kardif i Kleš… i to je sve što treba da znate o nama…”
Prvi album koji su izdali se jeste jako dobro prodavao, ali je bio daleko ispod cifre koju su sebi predviđali i nisu se raspali posle toga. Nakon objave prvog singla Suicide Ellie pridružio im se izvesni Riči Džejms Edvards koji je zajedno sa Nikijem počeo da piše tekstove za nove pesme i bili su kvartet do 1995. godine kada je pomenuti Riči Džejms nestao, njegov auto je pronađen u blizini keja i mosta u Londonu i tek posle dvadeset ili dvadesetpet godina, proverićemo, je proglašen mrtvim, jer se do tada smatrao nestalim a po propisima Engleske, ukoliko ne postoji nijedan dokaz o smrti nestalog lica, ono se ima proglasiti za mrtvo u očima zakona, tek protekom navedenog vremena. Njegovi drugari iz benda su nastavili da sviraju, a pošto mi govorimo ono što i mislimo kazaćemo da su Manic-si bez Ričija Džejmsa mmogo bolji nego sa njim, jer iako je njihov najhvaljeniji album koji se zove the Holy Bible koji je bio dosta mračan i pod uticajem stvaranja Kurta Kobeina iz Nirvane, koji ih je svrstao, po mišljenju većine, među te užasno velike rokenrol bendove. Mi smo uvek više voleli način pisanja pesama basiste Nikija Vajera koji je zapravo bio glavni tekstopisac u bendu, ali ništa od muzičkog uspeha ne bi bilo da nije u bendu pevao i svirao gitaru Džejms din Bretfild kao ni bez pretačnog Šona Mura na bubnjevima. Nakon nestanka jednog člana grupe bilo je pitanje da li će Meniksi nastaviti sa radom i sviranjem, što je ujedno bio period uspeha koji se poklopio sa vrhuncem njihove slave. Bez nestalog člana, koji je bio u fazonu Umri mlad budi lep leš, ostala trojica su volela da sviraju društveno angažovane pesme, imali su socijalno-političku misiju poput sastava Clash,
Manic Street Preachers-i bi bez udubljivanja u značenje tekstova mogli nekome da zvuče kao lirska grupa orijentisana na ljubavne teme, ali u stvari radilo se o tekstovima protkanim progresivnim socijalističkim idejama jer su sva trojica sebe smatrala ubeđenim marksističkim sledbenicima koji su dolazili iz radničke klase i rudarskih porodica. Mogli bi o njima još da pričamo, ali hajde da ne tupimo previše, jer današnja publika voli kratku formu. Sada ćemo da čujemo jednu stvar If You Tolerate This Your Children Will Be Next koja je posvećena velškim borcima u Španskom građanskom ratu, i čuveni stih „So if I can shoot rabbits, then I can shoot fascists..“
