Specials je bend koji je zaista jedan on najboljih koji je egzistirao na muzičkoj sceni. Dosta su kratko trajali, u stvari i dalje traju ali mi pričamo o njihovoj inicijalnoj postavci. Osnovani su u Koventriju koji je bio teško pogođen II svetskim ratom, nemački Luftwaffe je svaku zgradu u tom gradu pretvorio u kabriolet verziju. Krajem 70-ih se pojavio pank, a onda je nakon godinu dana postojanja taj pravac počeo da gubi na svom kreativnom zamahu u odnosu na prvi talas, pa se zatim pojavila druga generacija ljudi koji su inspirisani pankom slušali muziku i pre panka ali koja nikad nije izbila u mejnstrim, a to je bila uglavnom emigrantska muzika, rege i ska, popularna među omladinom radničke klase. Nije bila promovisana u tadašnjim medijima, ali su je voleli i navijačke skupine, devojke koje su izlazile po klubovima i kao i mnoge subkulture. Kada se to sve pomešalo sa pankom nastali su bendovi poput Specials-a i sve to je manje-vise bila ideja jednog čoveka koji se zove Džeri Damers koji je želeo da bude više od benda, da bude kolektiv, želeo je da bude njegov eksperiment u smislu toga kako on misli da društvo treba da izgleda… te je insistirao na tome da bude multirasni i multikulturalni sastav, želeo je da bend bude shvaćen i od pankera i od onih koji u životu nisu čuli gitaru s distorzijom, neko ko dolazi iz ska – rege priče, sve to zajedno dalo je jedan genijalni bend koji je okupio skladu sa svojim levičarskim stavovima grupu muzičara sa kojim su brzo osvojili ljude i top liste.
Rekli smo da su kratko trajali snimili su 2 albuma, i svi se slažu da ako vam treba svedočanstvo o stanju u društvu u Velikoj Britaniji s kraja sedamdesetih treba da poslušate ploče grupe the Specials. Nakon ta 2 albuma su se raspali uz dosta ružnih reči, devedesetih su pokusali da se ujedine i uspelo im je da naprave neki letnji hitić, da završe u reklami za osvežavajuća pića i sladolede, ali su se pre nekoliko godina ponovo ujedinili u skoro pa originalnoj postavi, bez Džerija (spiritus movens-a ovog sastava), bez bubnjara (koji je nažalost preminuo), pa si izdali album Encore i uspeli su da snime, po našem mišljenju, treći album onih pravih Specials-a u skladu sa starim idejama, promišljen, pametan i koji se sluša od početka do kraja. Oni su pravili plesnu i „zaraznu” muziku koja je u principu bila melanholična, pa su tužne i ozbiljne životne teme umeli da provuku kroz karipske ritmove, začinjene pank stavom, te za kraj ove priče slušamo numeru 10 Commandments sa albuma Encore, u izvedbi drugarice Sofije Kan koja u svom tekstu daje jedan dobar presek stanja, plus borbeni poklič.
