Jana Oršolić, dizajnerka, edukatorka i tipografkinja, verovatno najpoznatija po konceptu „Samo nežno prema sebi“ kojim se zahvaljujući društvenim mrežama ohrabrilo da bude nežno prema sebi desetine hiljada ljudi širom regiona. Jana je autorka različitih kreativnih projekata, a poslednji je jedna nesvakidašnja izložba.
„Healing playlist“ je naziv izložbe koja je otvorena 7. aprila u NO Concept Gallery u Beogradu a čiji je Jana autor. Izložbu čini zbir intuitivnih istraživanja na temu vizualizacije muzike kroz slova. Jana u svojim delima ispisuje delove tekstova poznatih muzičkih numera, na specifičan način koji dočarava atmosferu i emocije onoga o čemu se peva. Ovaj neobičan spoj slike, teksta, boja i zvuka, predstavlja autorkine emocije i poziva publiku da ih dožive na jedan jedinstven način u fizičkom svetu. „Healing playlist“ je bio dobar povod da porazgovaramo sa Janom o putu jedne kreativne ideje.
Intervju: Ljiljana Kostic
Možeš li nam reći kad se prvi put pojavila ideja za izložbu „Healing playlist”?
Tu negde oko nove godine palo mi je na pamet da bih volela da donesem te meni bitne stihove i u fizički svet.
Opiši nam kako je za tebe izgledao put od ideje do realizacije ovog projekta.
U poslednjih godinu i po pisala sam digitalno odabrane stihove pesama koje su mi u tim trenucima rezonirale. Delila sam ih sa ljudima na Instagramu i videla da ih njih pomeraju, guraju u istraživanja sebe, teše i leče. Kada se stvorila poveća masa tih pesama sagledala sam opseg svih osećanja koja one beleže i uvidela da je ovo jedinstven način da se prikaže ne samo tekst, već i atmosfera, energija, duh pesme. Videla sam ih na jednom mestu, gde se gledaju a istovremeno i slušaju. Moju izložbu će pratiti plejlista. Kopala po starim fajlovima, ispustila dušu još 5 puta i sagradila se iznova dok sam sklapala sve ovo… Jedno ozbiljno naporno i pročišćujuće iskustvo. Vidim da i drugi to vide i osećaju po komentarima koje dobijam od posetilaca izložbe ali i onih koji to posmatraju iz daljine, preko Instagrama gde delim i dalje ovaj put koji se nastavlja.
Na koji način si birala rečenice iz pesama? Da li su rečenice tebi značile u određenim trenucima ili su poruke drugima (ili oba)?
Sve pesme su mi dolazile kad je bilo vreme da ih zaista ČUJEM tokom ovih godinu i po dana. Neke su se vezivale za samotne procese a neke pričaju o poverenju i povezivanju sa drugim ljudima bez kojih je isceljenje doslovno NEMOGUĆE. Kako su mi pesme nailazile, pisala sam ih i uz kratke komentare delila na Instagramu, najčešće sa posvetom osobi koja je vezana uz taj trenutak, temu i osećaj.
Kakva je konekcija između tvog koncepta „Samo nežno prema sebi” i ove izložbe?
Nežnost prema sebi je za mene neosuđivanje, stpljenje i prihvatanje svih svojih delova, stanja i osećanja. Izložba prikazuje i momente samoprekora, neprihvatanja, odbacivanja sebe, borbenosti iz mesta čvrstih povređujućih odbrana, ali i mesta smekšavanja, mira, prihvatanja, protočnosti… Generalno gledano ona zaista jeste nežnost prema sebi jer sam dala sebi ono što mi je bilo potrebno – da uđem i fizički u prostor u kom ću sagledati dosadašnji put i dobiti svedoke za ono kroz šta sam prošla.
Da li planiraš još neki sličan projekat u budućnosti?
Snaga ovakvih stvari je u tome što se ne daju planirati! Dođu kao talas, a tvoje je da surfuješ.
Da li postoje planovi da se ova izložba prikaže u još nekim gradovima u Srbiji ili šire?
Planova nemam, ali pošto iskrsavaju ovakve ideje sa više strana… Ko zna šta čeka ovu moju plejlistu.
Sa kakvim emocijama bi želela da posetioci odu sa izložbe?
Evo baš sam pre neki dan dobila čaroban feedback posle posete izložbi: „Osećala sam se kao da vozim spust ali znam da ne može ništa loše da se desi.”
Izložba je otvorena do 21. aprila radnim danima i subotom, pa ako još uvek niste imali priliku, pravi je trenutak da se prepustite jednom neponovljivom, isceljujućem iskustvu, a mi se uvek radujemo svakom novom Janinom projektu.
Fotografije: Tanja Drobnjak
