Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka u gostima nam je Vanja Ostojić, projekt menadžerka odgovorna za realizaciju i lansiranje mnogbrojnih web i mobilnih aplikacija i autorka Instagram bloga Mishka et moi, gde se kroz lično modno izražavanje bavi pitanjima održivosti, ekološki osvešćene mode i kupovine podržavanjem lokalnih dizajnera. U slobodno vreme uživa sa svojim krznenim prijateljima, bori se za čistiju i zdraviju okolinu u kojoj živimo i strastveno prati krimi-dokumentarce. Za #mojeekonavike govorila nam je o malim eko koracima koji u zbiru dovode do većih promena, modnoj i kozmetičkoj industriji i svom nastojanju da pronađe održive alternative i podrži dizajnere i brendove koji pitanju zaštite životne sredine pristupaju s velikom pažnjom kao i o problemu zbrinjavanja otpada koji u našoj zemlji predstavlja jedan od mnogih gorućih ekoloških problema na čijem rešenju gotovo ništa nije urađeno.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Svaki trud pojedinca se računa! Da, svesna sam da velike korporacije mnogo više utiču na loše stvari koje se dešavaju prirodi oko nas, ali to ne treba da obeshrabri nas kao pojedince da budemo bolji prema našem okruženju. Mala iskra često postane plamen, tako i mi možemo svojim primerom inspirisati druge.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Pijaća voda je blago koje nestaje i prema kome se odnosimo previše nonšalantno. Možda će zvučati banalno, ali od malena sam bila učena: Isključi vodu tokom pranja zuba, tokom šamponiranja pri tuširanju – i smatrala sam da je to sveopšte prihvaćeno, dok nisam videla da baš i nije. Trudim se da vozim bicikl kad god mogu i gde god mogu, dobro je za mene i za okolinu. I naravno cegeri umesto plastičnih kesa. Tu još uvek ponekad kuburim, ali sam se potrudila da imam ceger na svakom koraku i u vidnom polju.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Jedem manje porcije hrane u restoranu, ili ako je velika uzmem ostatak za poneti – generalno se trudim da smanjim bacanje hrane. Koristim LED sijalice gde god mogu. Pročitam etikete hemijskih/kozmetičkih proizvoda, i biram one koji ne sadrže čestice mikroplastike. Većinu odeće i aksesoara kupujem od lokalnih dizajnera, ili biram second hand/vintage opcije.
I pritom pratim mantru – bebećim, ali sigurnim koracima ka novim navikama!
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Konkretno u našoj zemlji, izazov je nikakav ili bar ne jasno razrađen plan recikliranja. Volela bih kada bih i kod nas videla aparate za recikliranje plastičnih flaša i ambalaže, dizanja svesti o sortiranju otpada i koju vrednost to donosi. Takođe, o manje samoživom pristupu prema bacanju smeća i raznih vrsta otpada. Korita reka, šume, izletišta su nam prepuna smeća, a neretko možemo videti stari nameštaj i kabasti otpad i u centru grada oko kontejnera. Tako da nam tu definitivno fali jasno sprovođenje zakona bez izuzetaka i jedna dobra lekcija šta se može a šta ne.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Malo sam više istraživala na temu hemije koja se kroz naše odvode uliva u reke i kakvu štetu pravi ekosistemu vode. Tražim dobru opciju da zamenim standardni omekšivač sa nekim koji će biti eco-friendly, a ipak raditi šta treba da radi. Želim da smanjim upotrebu plastike i plastične ambalaže u celini u svom domu i pređem na ambalažu od prirodnih sirovina.
