Razgovore o eko navikama iniciramo iz želje da vas motivišemo da se pokrenete, uvedete promene u vašu svakodnevicu ili istrajete u sprovođenju zelenih navika koje jesu mali, ali važan korak u pravcu stvaranja održive budućnosti. Četvrtkom se družimo sa interesantnim gostima koji nam otkrivaju svoje eko navike, dele savete i trikove kojima se služe kako bi svoju svakodnevicu učinili zelenijom, ali i govore o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju na tom putu.
Ovog četvrtka u rubrici #mojeekonavike ugostili smo Sanju Ćopić, umetnicu i aktivistkinju koja se bavi istraživanjem pitanja identiteta, tela, sećanja, savremenih medija i života umetnika koji radi posao od 9 do 5 kroz video, performans i instalacije. Sa Sanjom smo imali priliku da razgovaramo u prošlom letnjem dvobroju Plezira (na strani 30.), kao i u oktobarskom izdanju Plezira u rubrici Jesenji eko Plezir (strana 79.) a u međuvremenu pratimo njene objave na Instagramu na kome na profilu @copiranje promoviše život sa manje otpada, reciklažu i apciklažu gde zahvaljujući kreativnim umetničkim intervencijama starim stvarima daje nov život. Sanja svojim performansom Važno je da budeš svesna svega u svakom trenutku, učestvuje na 58.Oktobarskom salonu koji se trenutno održava u našoj prestonici. U pauzi između mnogobrojnih obaveza izdvojila je vreme da za Plezir govori o svojim zelenim navikama, iskustvima na putu ka održivijem životu sa što manje otpada i pre svega našem odnosu prema tim malim odlukama i promenama, uz puno strpljenja i prema sebi i prema drugima na ovom dugačkom putu promene u pravcu zelenije budućnosti.
Kada se spomenu ekologija, održivost i uopšte eko navike u svakodnevnom životu, šta je tvoja prva asocijacija?
Iskreno – društvene mreže su mi prve pale na pamet, kao izvor znanja i trikova. Neki ljudi sa Instagrama (Anđa i Eko korijen, Plezir, Shashava keleraba i mnogo drugih) i Youtube-a (Unnatural Vegan, Sustainably vegan) kao i FB grupa Za manje smeća i vise sreće (pozdrav za večitu inspiraciju Milju). Ako izuzmemo ljude na mrežama, pomislim na nešto lepo, izazovno, belo i zeleno, hrapavo, pleteno i toplo.
Mi u Pleziru verujemo da i velike promene kreću od malih koraka, od običnog čoveka. Koje su to eko navike koje ti redovno praktikuješ?
Slažem se jako.😊 Pored ishrane koja je bila najveća promena na ovom putu, tu su dobri stari cegeri, korpe i vrećice za povrće – dešava mi se i dalje da svratim u prodavnicu nespremna, ali sve više je to postala prava navika, i napravila sam da mi to bude užitak. Imala sam neviđenu želju da u prodavnicu nosim pletenu korpu kao što sam gledala starije da rade dok sam bila mala, to mi je neki simbol sadašnjeg nostalgičnog Cottagecore trenda, i nekih slatkih bakica. Elem, pošto znam da sam slaba na to kako to izgleda, pronašla sam sebi jednu takvu korpu, u kojoj mi sada stoje cegeri i vrećice za voće i povrće i ona je uvek spremna za nošenje. Mislim da je super da u formiranju navika koristimo neka mala gurkanja da podstaknemo sebe na promenu, i ako korpa u koju sam zaljubljena znači da ću se ja češće setiti da je ponesem u kupovinu, onda je to dobar ’hack’ za mene samu. (Preporuka za knjige Atomic habits i Tiny habits). Ono što je svakako postalo navika sada jesu čvrsti šampon, balzam, sapuni umesto kupki, drvene ili bambus četkice za zube, šolja za kafu za poneti.
Vratila bih se još i na second hand, ipak je to vezano za ono što radim.😊 Ove godine sam kupila nov kupaći kostim posle jedno dve tri godine kupovanja isključivo second hand stvari (ne računajući cipele) – i realno, kupaći kupujem jednom u sto godina, u redu je, ali moje srce leži u second handu i traženju skrivenog blaga, ovih dana više na Instagramu nego u radnjama. Takođe, trudim se da vratim u modu i popravljanje odeće, obuće i apcikliranje.
Koji su tvoji trikovi i saveti za „zeleniji“ dan?
Da se ne bih ponavljala i širila na sto strana, fokusiraću se sada na jednu – kupovina stvari u rinfuzi. Osim truda da biram proizvode po ambalaži, tako da ona bude što održivija, da može da se ponovo iskoristi a ako ne, reciklira, i dalje postoji gomila namirnica koje su mi potrebne, a koje dolaze u nepotrebnoj plastici i folijama. Zapravo bih htela da skrenem pažnju na to koje sve namirnice mogu da se kupe u rinfuzi, a koje su meni bile potpuno mind-blowing, kada sam krenula da obraćam pažnju na njih. Pored očekivanih orašastih plodova, ovsa, semenki itd, na meru možete uzimati i sočivo, začine, smrznuto voće i povrće, kakao, slatkiše… Ono što mi je bila zabavna ideja je da ponovo iskoristim kese i ambalažu koja na sebi ima onaj zip/vakuum zatvarač (koju ima nekoliko vrsta smrznutog voća u Maxiju, na primer). Tu, jednom kupljenu i iskorišćenu kesu perem i nosim ponovo za kupovinu čega god, graška ili malina, jako je zgodna jer je već namenjena za zamrzivač pa ne brinem o tome kako će se ponašati na toj temperaturi. Isto planiram da uradim i sa kesom za kakao, koja je sasvim dobra i koju ponovo mogu da napunim kakaoom, pa da mi čak i oznaka na ambalaži bude tačna. Jedino dođite strpljivi i nasmejani u zdrave hrane ako donosite milion svojih posudica i teglica, jer je to za mnoge od prodavaca i prodavačica dodatno odstupanje od navike (opet moć navike 😊), i zahteva vrlo jednostavno štelovanje vage na nulu sa vašom ambalažom, što nekad može biti procenjeno kao gubljenje vremena. Samo polako i uporno, i uživajte u traženju i edukovanju novih i važnih saradnika za dugoročnu i održiviju svakodnevnu kupovinu.
Gde vidiš najveće izazove kada je reč o sprovođenju održivog načina života?
Lično, meni je to i dalje transport i dostava hrane kada nemam vremena da dignem glavu od posla. Volela bih da doživim da vidim u Srbiji neki značajniji pomak ka prilagođavanju gradova pešacima i biciklistima, kao i na primer, spajanje savskog keja kod novobeogradskih blokova sa Brankovim mostom i centrom grada uz reku. Takođe, jedva čekam neko da se seti i napravi loyalty program za ljude koji puno naručuju sa istog mesta, i da uvedu višekratnu ambalažu za dostavu uz kauciju. Za sada pohvale za kafić VeZa koji nešto slično radi, i Savannah snack bar kod kojih takođe uzimam nekad hranu u svojoj ambalaži koju donesem. Ako pogledam u promene koje bih volela da vidim u sebi a ne ka spolja, onda je to da se malo ohrabrim što se tiče vožnje bicikla. Uh, setih se sada i kafe koja mi je velika ljubav i užitak, a veliki problem što se tiče održivosti, ali trenutno sam to pitanje stavila na hold, da ne bih svaku šoljicu pila pod stresom.
Na usvajanju koje zelene navike ćeš u narednom periodu raditi?
Definitivno mi je zadatak da konačno počnem sa kompostiranjem ove godine, ali mi je malo izazovno trenutno okruženje i životni faktori, pa se trudim da se ne grdim mnogo što još nisam počela. Nekako, to mi je zapravo i glavna lekcija i poruka koju sam naučila na svom putu ka životu sa manje otpada – ovo je jedan maraton, i ok je ako nekada u nečemu posustanemo, ok je da nam bude teško i da grešimo, i da damo nešto što vidimo kao premali doprinos – jer je zadatak koji imamo takav: celoživotan, i od životne važnosti. Samo blagošću prema sebi i drugima, i pokazivanjem dobrih primera i podsticaja možemo napraviti održive promene, i koliko god deluje efikasno da nekome nabijemo kritiku ispred nosa, šanse su da ona neće biti učinkovita ukoliko nije data sa razumevanjem, bez krivljenja i sa otvorenim, obgrljujućim stavom. 😊
