Iako je uloga prve dame rodno zasnovana, izložbom Svi pogledi su uprti u mene, u Nacionalnoj galeriji portreta u Vašingtonu ispravlja se nepravda. Sada su one u prvom planu – supruge predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Piše: Nikola Todorić
Počnimo od medijske predstave javne uloge prve dame.
Bes Truman je od 1945. do 1953. sedela pored svog muža, predsednika Trumana, misleći samo o tome da li joj je šešir besprekorno ispravljen. Iza kulisa, bilo je sve drugačije. Dobila je nadimak gazda i pisala mu je mnoge političke govore. Izložba otkriva intimnu istoriju ali i prati razvoj uloge supruge predsednika Sjedinjenih Država od Marte Vašington do Melanije Tramp i pokazuje način na koji su uokvirene”. Idealno bi bilo kada bismo razgovarali o običnim suprugama, a ne o prvim damama, jer svakako moramo da saznamo koliko su bile ambiciozne samo zato što su imale tu titulu ili čak bile pametnije od predsednika.
Martha Greta Kempton (1903–1991), ulje na platnu, 1967; The White House
Doli Medison je bila glasna. Naporno je pomagala sirotinji, nezaštićenim ženama i bila pomalo kontradiktorna, jer je svojom elegantnom odećom namerno privlačila pažnju reportera, ne zbog sebe, već zbog svog aktivizma. Učinila je supruga popularnijim, umesto da se dogodilo suprotno. Od tada je pitanje da li bi prva dama trebalo da da izrazi svoje mišljenje odzvanjalo Belom kućom.
William S. Elwell (1810–1881), ulje na platnu, 1848; National Portrait Gallery, Smithsonian Institution
Eleonora Ruzvet je vodila radio emisiju, pisala novinsku kolumnu i objavila je više od četrdeset knjiga. Njen portret sa olovkom u ruci to i oslikava. Pronašla je svoju svrhu tek u srednjim godina i putovala je svuda kuda njen suprug zbog lošeg zdravlja nije mogao. Bila je neumorna aktivistkinja, borkinja za društvenu pravdu i često je iznosila radikalnije političke stavove od Ruzvelta. U to vreme životi mnogih žena su se promenili jer su ušle u radničko osnaživanje zemlje tokom Drugog svetskog rata.
Douglas Chandor (1897–1953), ulje na platnu, 1949; The White House
Za razliku od Eleonore, gospođa Ajzenhauer na portretu nosi haljinu boje slatkiša, sa rukavicama kao da je krenula u operu. Prihvatila je Diorov New Look i bila sušta suprotnost radničkog osnaživanja žena koje su izašle iz ratnih godina. Više joj je bilo stalo da ih vrati u domove i kuhinje, jer je rat uništio porodicu kao instituciju. Nijansa roze boje sa portreta je Mamie pink i postala je izrazito popularna u modi pedesetih godina dvadesetog veka.
Thomas Edgar Stephens (1885–1966), ulje na platnu, 1959; The White House
Politiku prve dame promenila je i Žaklina Kenedi. Na portretu ona stoji ispred trema Bele kuće sa bebinim kolicima na balkonu. To je za Amerikance bila dirljiva slika, jer govori o mladoj porodici i razvitku zemlje. Na podsvesnom nivou ovom fotografijom su imala cilj da ljudi pomisle da su Kenedijevi su budućnost. Uprkos željenom, na ovoj fotografiji se kako neki tvrde vidi mistično pretskazanje da će njihova treća beba umreti samo dva dana nakon porođaja, a nekoliko meseci pre atentata na Džona Kenedija.
Boris Chaliapin (1904–1979), gvaš, vodene boje, pasteli i grafit, 1960–61; National Portrait Gallery, Smithsonian Institution; poklon Time magazine
Beti Ford bila je drugačija. Otvoreno je govorila o tabu-temama za vreme mandata, posebno o raku dojke i mastektomiji. Nakon što je napustila Belu kuću priznala je da je bila zavisna od lekova protiv bolova i alkohola. Pokrenula je kliniku Beti Ford i inicirala nacionalno prihvatanje zavisnosti kao bolesti koje se leče i nisu sramotne, niti pokazuju moralni nedostatak.
Everett Raymond Kinstler (1926–2019), ulje na platnu, 1996; National Portrait Gallery, Smithsonian Institution; poklon Everett Raymond Kinstler
Mnoge prve dame jednostavno nisu imale ovako važne uloge. Bile su zbunjene i nisu uspele da iskoriste svoju moć. Gospođa Vašington bila je veoma nesrećna prihvatanjem ove uloge. U pismima prijateljima žalila se da nije mogla da živi normalno, niti da se kreće slobodno dok je Džordž bio prvi predsednik Sjedinjenih Država.
nepoznat autor, ulje na platnu, 1800–50, National Portrait Gallery, Smithsonian Institution
Osećaj da je u pozlaćenom kavezu imala je i Melanija Tramp, lepotica koju je javnost doživljavala kao saučesnicu u surovoj imigracionoj politici Donalda Trampa. Njen portret jedini je u fotografskoj tehnici sa perfektnom geometrijom lica.
Régine Mahaux-Van Wassenhove (born 1961) fotografija, 2017 (štampa 2020); The White House
Ukoliko uporedimo dva portreta, videćemo koliko mogu da se razlikuju ukusi prvih dama. Dok Hilari Klinton (u pokušajima da reformiše zdravstvo) izgleda kao maslačak, Mišel Obama naručila je portret kakav Bela kuća do tada nije videla.
Ginny Stanford (born 1950), akril, 2006; National Portrait Gallery, Smithsonian Institution
Afroamerikanka, slikarka Ejmi Šerald kožu joj je obojila u sivo kako bi izostali komentari o pripadnosti Mišel Obame. Nekonvencionalna je i njena haljina, jer prikazuje ženski ručni rad i podseća na afroameričku tradiciju prošivanja.
Amy Sherald (born 1973), ulje na lanu, 2018; National Portrait Gallery, Smithsonian Institutio
(Povodom 250 godina od zvaničnog portreta Marte Vašington, supruge prvog predsednika
Sjedinjenih Američkih Država)
