Knjiga izabranih pesama irskog nobelovca Šejmusa Hinija Živi lanac znanog sveta objavljena je u izdanju Arhipelaga u ediciji Izbor u prevodu Stefana Pajovića. Živi lanac znanog sveta predstavlja izbor iz poznih Hinijevih pesama, nastale u prvoj deceniji dvehiljaditih i objavljene u tri pesnikove knjige za koje kritike smatra da su vrhunac njegovog pesničkog umeća. Reč je o Hinijevim knjigama Električno svetlo (2001), Okružna i kružna (2006) i Živi lanac (2010).
„Naslov Živi lanac znanog sveta proističe iz naslova Hinijeve poslednje knjige poezije koja ispituje trenutno stanje čovekoljublja, ali i pesme „Znani svet“ iz knjige Električno svetlo. U toj je pesmi Hini opisao boravak na Struškim večerima poezije 1978. godine, pružajući svojevrsnu genezu nasilja koje će se odigrati tokom devedesetih godina 20. veka, u godinama kada je slučajno ili ne, objavljen prvi prevod njegove poezije na srpski.” kaže prevodilac Stefan Pajović koji je i priredio ovaj izbor.
U pesmi u kojoj Hini govori o svom putovanju u Strugu na Struške večeri poezije pominje se i Beograd u kome pesnik pronalazi „svoj zapad na istoku“.
U Hinijevoj poeziji osvaja promišljenost kojom se ispunjavaju svakodnevni prizori i događaji, kao i pesnikova sposobnost da iskustvo svakodnevice poveže sa dubokom istorijom ili sa najvažnijim izrazima irske i ukupne evropske kulture.
„Geološki slojevi zemlje postaju u Hinijevoj poeziji saživljeni sa geološkim slojevima kulture i istorije. Samo u tom amalgamu nastaje pesma kao jedinstvo različitih elemenata, vidljivih i posredovanih, istorijskih i savremenih, doživljenih u iskustvu i proživljenih u kulturnom preispitivanju i istorijskoj svesti. To jedinstvo postaje stvarni i simbolički izraz Hinijeve pesme. Pozne pesme Šejmusa Hinija češće nego ranije uzimaju na sebe oblik putovanja. To su putovanja u vremenu i prostoru, i jedna i druga vođena kulturno-istorijskim razlozima. Kultura oživljava pred pesnikom jednako kao što je istorija trajno prisutna u svesti njegovog lirskog subjekta. Hinijeva poezija odvodi čitaoca na putovanja na izabrana mesta kulture i istorijskog trajanja. Na jednoj strani, to je Grčka kao osnova evropske civilizacije. Na drugoj strani, to je Tolund kao jedna od najstarijih naseobina na evropskom tlu. Tako poezija postaje živi lanac pamćenja proisteklog iz stvarnosti, pamćenja proisteklog iz kulture i onog trećeg pamćenja proisteklog iz susreta promišljenog iskustva i duboko proživljene kulture.” naglašava Gojko Božović u pogovoru izabranim pesmama Šejmusa Hinija Živi lanac znanog sveta.
Šejmus Hini (1939–2013) najveći je irski pesnik posle Jejtsa. Hini je poznat i kao esejista, dramski pisac, prevodilac i profesor engleske književnosti. Hini je rođen u Severnoj Irskoj, ali je veći deo života je proveo u Dablinu, gde je i umro. Objavio je dvanaest knjiga pesama, kao i dve drame nastale po ugledu na Sofokla. Hini je prepevao staroengleski ep Beovulf i irsku legendu o kralju Sviniju. Hinijevi eseji o književnosti, pre svega, o poeziji, preispituju moderna iskustva literature, njene klasične izvore i moderne izazove, ali i uspostavljaju poetičke osnove Hinijevog pesništva.
Nobelovu nagradu za književnost Šejmus Hini je dobio 1995. godine.
