Masljenica – praznik koji slavi proleće i novi početak

Masljenica je sedmodnevni praznik u Rusiji koji prethodi Velikom postu. To je verovatno najveseliji ruski praznik, čiji se običaji praktično nisu promenili još od paganskih vremena.

Masljenica ima korene kako u paganskoj, tako i u hrišćanskoj tradiciji. Njome se u Rusiji svake godine, uz brojne običaje koji traju sedam dana, ispraća zima i dočekuje proleće. Tokom cele te nedelje narod se raduje, gosti raznim ruskim specijalitetima jer, prema verovanju, što je veselje veće i glasnije to će proleće brže doći, a sa njim i sreća i blagostanje. Crkva se dugo trudila da iskoreni paganske običaje koje ovaj praznik nosi, ali jedino je uspela da u XVII veku smanji slavlje sa 14 na 7 dana. Datum početka Masljenice se svake godine razlikuje, jer je povezan sa Velikim postom. Ove godine će se slaviti od 24. februara do 1. marta. Glavna obeležja Masljenice su palačinke, brojne zabave, sankanje, kao i tradicionalno spaljivanje strašila. Obredi Masljenice sežu u daleku prošlost. Svi oni se sprovode u cilju obeležavanja novog ciklusa koje proleće nosi sa sobom, kao i stimulacije plodnosti zemljišta. Spaljivanje strašila upravo to i predstavlja – tačku u kojoj umire staro i ustupa mesto novom, boljem i plodonosnijem. Cela nedelja se deli na dva dela: Užu i Širu Masljenicu. Uža Masljenica obuhvata ponedeljak, utorak i sredu, a Šira preostale dane u nedelji. Inače, svaki dan u nedelji Masljenice ima svoj naziv i običaje koje treba ispoštovati.

Ponedeljak – Susret

Izjutra svekar i svekrva ispraćaju snaju kod njenih roditelja, gde će se i oni pridružiti slavlju iste večeri. Ovog dana se počinje sa pečenjem palačinki, koje se dele beskućnicima. Prema verovanju, tako se odaje počast preminulim precima. Takođe počinje da se pravi strašilo Masljenice od slame i stare ženske odeće, koje se potom vozi kroz selo na sankama. Deca se sankaju, dok stariji igraju u kolu.

Utorak – Udvaranje

Od ranog jutra mladi ljudi se okupljaju na otvorenom, sankaju, jedu palačinke i kolače. Ovog dana momci traže nevestu koju će oženiti odmah nakon Uskrsa. Dozvoljeno im je da poljube bilo koju devojku u prolazu tokom celog dana. Domaćini velikodušno dočekuju goste i služe ih, naravno, palačinkama.

Sreda – Sladokusci

Ovog dana zet posećuje taštu, koja ga gosti domaćim kolačima i palačinkama sa raznim dodacima – džemom, pečurkama, pavlakom, kavijarom… Na kraju večeri pevaju se pesme u znak zahvalnosti tašti za gostoprimstvo.

Četvrtak – Veselje

Na ovaj dan počinje Šira Masljenica, što znači da svi radovi prestaju i veselje uzima maha. Organizuju se razna takmičenja – klizanje na ledu, grudvanje, pesničenje… Ako ste gledali film „Sibirski berberin” onda vam je dobro poznata scena masovne tuče polunagih muškaraca u snegu, koja upravo oslikava ovaj deo praznika. Veruje se da se ovakvim pesničenjem odaje počast ruskoj istoriji i precima koji su se na isti način borili u ratovima.

Petak – Taštino veče

Sada je red na taštu da uzvrati posetu zetu i kćerci, koja je zadužena za spremanje palačinaka. Zet bi trebalo prethodne večeri da pošalje tašti poziv, a tog jutra da pošalje i „delegaciju” da dovede taštu. Što je veća „delegacija”, to je i poštovanje koje zet ukazuje veće.

Subota – Zaovina sedeljka

Neveste pozivaju u goste svoje zaove ne bi li pridobile njihovu naklonost. Neveste su dužne da zaovama poklone nešto na ovaj dan. Ovo sve proizilazi  iz verovanja da su mlade neveste i zaove uvek u lošim odnosima, jer reč „zaova” u ruskom jeziku potiče od reči „zlo”.

Nedelja – Dan praštanja

Ovaj dan predstavlja kulminaciju cele Masljenice. Tokom ovog dana ljudi se izvinjavaju jedni drugima i traže oproštaj za sve eventualne uvrede koje su im uputili. Jedan uz naklon traži oproštaj dok mu drugi, takođe uz naklon, odgovara „Bog će ti oprostiti”. Ovog dana se ide u banju, a ostaci praznične hrane (naročito palačinki) pale se. Ljudi se skupljaju na otvorenom i spaljuju strašilo, a zatim se pepeo zakopava u zemlju. Veruje se da će na taj način podstaći plodnost zemljišta i da će priroda biti darežljivilja tog proleća. S druge strane, spaljivanje strašila i zakopavanje pepela simboliše kraj nedaćama koje zima nosi sa sobom, i početak proleća kao novog ciklusa života.

izvor: moscowseasons.com/

Share