Na bini su bili kompaktni, bili su uvežbani, funkcionisali su kao porodica. Četvorica mršavih momaka obučeni gotovo identično, često na svojim svirkama nisu pravili nikakvu pauzu između pesama, već je besni basista Dee Dee Ramone odbrojavao „1,2,3,4,” udarajući tako ritam za njihovu sledeću stvar. Ramonsi su na sceni delovali kao da dišu kao jedan, sve je bilo doterano i upeglano. Van scene potpuno drugačija priča. Svako je živeo u svom svetu iluzija o samom sebi, a nije tajna da se Johnny i Joey nisu podnosili i nisu komunicirali veći deo vremena u dvadesetdvogodišnjoj istoriji ovog benda. Razlog je političke prirode Johnny je bio konzervativac, Joey liberal, a u stvari jabuka razdora je bila devojka po imenu Linda Marie Daniele udova Johnny-ja, koja je po svemu sudeći najpre bila u naručju Joey-ja. Ostavimo dinastične zaplete po strani pa recimo jasno, Ramonsi su bili senzitivna strana, takoreći „dušice“ pank pravca, a njihova muzika izvršila je uticaj na ne tako mali broj bendova.

Danas slušamo Bonzo Goes To Bitburg, a zanimljiva je priča koja je prati. Naime, nastala je kao reakcija na jedan u najmanju ruku kontroverzni događaj. Nastala je kao revolt na gest tadašnjeg predsednika Amerike, Ronalda Regana koji je prilikom posete Zapadnoj Nemačkoj posetio groblje pripadnika vojnog krila SS divizije udarne pesnice Nacističke partije Nemačke i tom prilikom položio venac na spomen obeležje!?! Ramonsi su mu se odužili sa ovom pesmom  lirikom….