Deset dana, 20 scena, 1000 umetnika, pozorišni i filmski festival, Prijatelji za Šabana na nišavskom keju, džez muzej, velika Earth and Sky scena, prateće pozornice i Hip Hop scena, kao nešto sasvim novo – tako je Nisville proslavio četvrt veka postojanja.
Velika imena džez sveta prošla su kroz nišku tvrđavu i ostavila traga u 25 godina postojanja jednog od najvećih festivala na ovim prostorima. Uprkos barijerama i nedostatku novčanih sredstava Nisville ne posustaje, štaviše borbu sa vetrenjačama nastavlja.
U avgustu je grad na Nišavi najlepši. Nekako sve oživi, kao da je proleće još jednom pustilo korenje. Graja do zore, nasmejana lica, različiti dijalekti, nacije, mlado i staro, svi se oni sjate u grad u kome se rodio car Konstantin kako bi uživali u toj posebnoj energiji koja je prisutna na svakom koraku.
Nišvil – umetnost na jednom mestu
Energije nije manjkalo ni ovog leta. Umesto jednog, Nisville je imao četiri otvaranja. Tako je premijera predstave Kako Vam drago u režiji Nikite Milivojevića otvorila pozorišni segment festivala dok su muzički filmovi sa elementima džeza zvanično otvorili deo posvećen sedmoj umetnosti. Publika je bila u prilici da pogleda oko stotinak filmova koji su se prikazivali na osam različitih lokacija u gradu. Amfiteatar na nišavskom keju je ove godine bio i mesto na kome su nastupali bendovi u čast Šabana pod parolom „Prijatelji Šabanu”.
Nisville vodi računa o svim aspektima kulture, te je posebnu sesiju posvetio piscima i pesnicima, dok su ljubitelji likovne umetnosti mogli uživati u stripu ali i grafitima kojima su ukrašeni stari, napušteni ateljei koji su izgoreli pre više od 15 godina u Tvrđavi.
And all that jazz
Ko će nastupati na zvaničnom muzičkom delu festivala poznato je nekoliko meseci unapred. Ove godine među 1000 izvođača koliko ih je bilo tokom ovog desetodnevnog festivala našao se Masio Parker član duvačke loze koja je komponovala za velikog „kuma sola“ Džejmsa Brauna. Pobrao je ovacije prve noći ostavljajući težak zadatak ostalim gostima, a dobio je i nagradu Šaban Barjamović.
Publika je na otvaranju imala prilike i da čuje italijanski sastav Lydian Sound Orchestra.
Bluz, soul, rege i džez na jednoj sceni
Bluz gitaristkinja i pevačica koja uspešno kombinuje bluz, soul i rok Malina Moje podigla je sve na noge druge noći Nisville-a. Ova američka umetnica se muzikom profesionalno bavi od svoje dvadesete godine. Gitara, glas i dobra energija koja je vladala na sceni napravili su pravu festivalsku atmosferu.
Drugo veče festivala bilo je rezervisano i za unuka velikog i jedinstvenog Boba Marlija, ali je nastup u poslednjem trenutku otkazan. Tako su se na glavnoj sceni našli članovi Israel Vibration and Roots Radics grupe. Ako je i bilo trunčice razočaranja među publikom, ovaj jamajčanski sastav je pokazao da su i više nego adekvatna zamena. Članovi ove grupe su se upoznali su se u dečjem rehabilitacionom centru. Dečja paraliza koju su dobili tokom epidemije koja je pogodila ovu državu pedesetih godina prošlog veka im nije smetnja u bavljenju muzikom na vrhunskom nivou. Svoju snagu su pokazali i na niškoj tvrđavi fenomenalnim i jakim vokalima ali i neverovatnom energijom koju su pokazivali krećući se na sceni. Publika je vođena tim rege zvucima pratila izvođače i oponašala njihove korake prepuštajući se melodiji. Te noći svirao je i Kristijan Skot, jedan od najtraženijih džez muzičara mlađe generacije.
Publika se nije štedela ni treće večeri. Seun Kut sin afrobeat pionira Fela Kuti doneo je afričke tonove koje su svi oberučke prihvatili.
Midnight stage peva do zore
Ljubitelji hip hop scene i rep muzike imali su prilike da uživaju na midnight stage-u i hip hop sceni gde su se iz večeri u veče smenjivali izvođači. Smeštena dijagonalno od glavne scene, midnight pozornica primala je goste do ranih jutarnjih sati, te su se posetioci sa glavne uglavnom selili na ovu scenu, dočekujući prve zrake sunca. Druge noći najveći aplauz pobrao je splitski sastav TBF koji je svirao više od sat vremena. Catchy pesme kako se to kolokvijalno kaže, pune ironije i cinizma ulaze u uši vrlo brzo, tako da je publika refrene pevala zajedno sa članovima grupe.
Geldof i masa na nogama
Vest da će poslednje večeri nastupati čuveni humanitarni aktivista i pokretač Live Aid-a, Bob Geldof izazvala je veliko interesovanje. Njegov nastup ugovarao se pune tri godine. U maniru velikog umetnika i zvezde Geldof je napravio vrhunski performans. Duge sede kose, u sivom odelu i košulji sa detaljima meseca Irac je podigao masu na noge ispunivši obećanje dato ranije tog dana na konferenciji za novinare da će u sred Niša napraviti pravu irsku žurku. Bila je to jednoipočasovna zabava ispunjena predivnom energijom koja se prenosila kroz redove. Vođeni tom atmosferom ljudi su se njihali, skakali i smejali. Bilo je i vrsnih poznavaoca rada ovog velikog muzičara koji su zadovoljstvom pevali i prepoznavali numere. Pesmu I don’t like Mondays pevao je dva puta, na zahtev publike.
Bob Geldof pored velikog muzičkog opusa koji ima iza sebe mnogima je poznat i po svom aktivizmu u domenu ljudskih prava. Bob svojim delovanjem skreće pažnju javnosti na ugrožene delove sveta, obezbeđujući im neophodnu pomoć. Koncertom Live Aid je prikupljana novčana pomoć za decu u Etiopiji i smatra se da je to ne samo jedan od najposećenijih nego i najgledanijih koncerata.
Vlatko čuva noć od budnih
Ime koje je izazvalo oduševljenje prisutnih jeste Vlatko Stefanovski, balkanski virtuoz kako ga često oslovljavaju u medijima. Njegov koncert zakazan je tik uz nastup Geldofa, pa je Nisville zvanično zatvorila balkanska muzika. Ljubav, umeće i posvećenost videla se u svakom pokretu muzičara koji je poznat ne samo kao solista već i kao jedan od članova grupe Leb i Sol. Pisati o muzici Vlatka Stefanovskog je nezahvalan posao, ne zato što nema adekvatnih reči već zato što nju pre svega treba doživeti. Uživo! Pored instrumentalnih pesama, pevao je i one najpoznatije numere poput Čuvam noć od budnih, Mamurni ljudi i Čukni vo drvo.
Bina se nalazila blizu izlaza, ali niko se nije kretao. Čini mi se da smo svi želeli da se zadržimo trenutak duže i nastavimo da uživamo u emocijama koje nam je ovaj veliki balkanski virtuoz preneo kroz svoju muziku. Nastavila sam dobro poznatim putem, sumirajući utiske uz osmeh.
Ima nečeg u tim godišnjicama. Vrtimo ploču nekoliko obrtaja unazad, prisetimo se ustajalih mirisa, obrišemo paučinu sa požutelih slika. Četvrt veka uspomena, velikih koncerata, uspona i padova. Da, ima nečeg u tim godišnjicama. Ovaj naš Don Kihot Nisville ima uvek isto pitanje. Šta posle svega? Da li ga opet čeka skitanje? Ali, kao na straži čuva noć od budnih, a odgovor zna kada ostane sam, u gradu na reci Nišavi, čekajući svoj avgust.
