Uoči 26. izdanja Festivala evropskog filma Palić koji će se održati od 20. do 26. jula na više lokacija na Paliću i u Subotici, a na kom će biti prikazano 130 filmova podeljenih u 15 selekcija i programskih celina, preporučujemo vam sledeće filmove: iz Glavnog takmičarskog programa slovenački film „Neću da budem luzerka” rediteljke Urše Menart o devojci i poslovnim i egzistencijalnim izazovima sa kojima se suočava u svojoj zemlji, jermenski film „Rana” o gradu koji je 1988. uništio zemljotres a koji će biti prikazan u okviru selekcije „Paralele i sudari” koja obuhvata angažovane filmove iz istočnoevropskog bloka, dokumentarac „Proslava” o poslednjoj filmskoj reviji legendarnog modnog kreatora Iv Sen-Lorana, kao i bonus film iz selekcije kratkometražnih filmova Short matters.
Neću da budem luzerka (Ne bom več luzerka)
Urša Menart, Slovenija, 2018, 88ˈ
Festivali: Ljubljana International Film Festival 2018, Slovene Film Festival 2018.
Uloge: Eva Jesenovec, Živa Selan, Saša Pavček
Špela ima skoro trideset godina. Diplomirala je istoriju umetnosti – znači da nikada nije imala stabilan posao; zarađuje samo povremenim poslovima. Za razliku od svoje dve najbolje drugarice koje su se odselile nekoliko godina ranije i ne planiraju da se vrate, Špela insistira na ostanku u Ljubljani, iako joj se većina društvenog života odvija preko Skajpa. Kada završi na kauču svojih razočaranih roditelja bez novca, posla i prijatelja, shvata da će biti mnogo teže odrasti nego što je mislila.
O rediteljki: Urša Menart je rođena 1985. u Ljubljani. U osnovnoj školi je bila ljubiteljka Alfreda Hičkoka, a danas je student na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Ljubljani, gde je napravila svoj prvi dokumentarac THE VAIN CASE (2005). POKEMON IS FOR KIDS je njen prvi kratkometražni igrani film.
Trejler filma „Neću da budem luzerka“:
Rana (Verq)
Arthur Sukiasyan, Jermenija, 2019, 25ˈ
Festivali: Visions du Reel, CineDOC-Tbilisi IDFF 2019
Uloge: Hovhannes, Andranik, Arthur
Gjumri, drugi najveći jermenski grad, uništen je 1988. u katastrofalnom zemljotresu. Decenijama kasnije, ljudi se i dalje oporavljaju od tragedije. Dokumentarac zanimljive lepote, nežnog dodira nostalgije i dirljivog osećaja za stvari zauvek izgubljene. Film objedinjuje portrete ljudi koji odbijaju da prihvate sadašnjost, i žive sa nostalgijom za prošlošću jer je trauma još živa.
O reditelju: Rođen u Gjumriju, Jermenija, Arthur Sukiasian je nezavisni dokumentarista. Učestvovao je u filmskim radionicama širom sveta, radio je kao filmski producent i istraživač. U 2017. godini Arthur je bio među 12 odabranih reditelja iz sveta za učešće na AFS Međunarodnoj dokumentarnoj radionici u USC školi kinematografskih umetnosti u Los Angelesu. Njegov dugometražni dokumentarni film Our Atlantis prikazan je na brojnim međunarodnim filmskim festivalima, uključujući i Pomegranate Film Festival u Torontu, gde je osvojio i publiku i nagradu za najbolji dokumentarni film.
Proslava (Celebration)
Olivier Meyrou, Francuska, 2018, 73’
Festivali: Berlinale 2007, IDF Amsterdam 2018, Pune IFF India 2018, Berlin International Film Festival 2019, Alliance Française French Film Festival, Sydney, Australia 2019, ZAG DOX-International Documentary Film Festival, Zagreb, Croatia 2019, New Zealand International Film Festival 2019
Dokumentarac o poslednjoj reviji „Au delà de la haine“ legendarnog modnog kreatora Iv Sen-Lorana snimljen 1998, godinu pre nego što je slavni modni brend prodat firmi Gucci. Bio je to kraj jedne epohe jer je Sen-Loran bio poslednji francuski modni dizajner koji je zadržao sopstvenu modnu kuću. Film je prvobitno prikazan u selekciji Panorama 57. Berlinskog festival 2007, ali je Pjer Berž, suosnivač modne kuće Iv Sen-Loran zabranio prikazivanje filma za svog života.
O reditelju: Olivier Meyrou je francuski reditelj rođen 1966. godine. Diplomirao je produkciju na La Fémis školi 1993. godine nakon čega odlazi u Njujork gde producira i režira dokumentarne filmove.
Trejler filma „Proslava“:
Beg (L’Ėchappée)
Laëtitia Martinoni, Francuska, 2018, 10’
Alis peva, šminka se i smeje. Alis je u bolnici, upravo operisana, smrtno bolesna, u potpunosti ćelava, ali srećna. Zaljubljena je u svog doktora i njegove posete za nju su čarobni trenuci u kojima zaboravlja u kakvoj se nesnosnoj situaciji nalazi.
O rediteljki: Laëtitia Martinoni je najpre počela raditi na setovima kao pomoćnik direktora. Vremenom je napredovala od drugog do prvog asistenta, i za filmove i za TV, često radeći zajedno sa Philippeom Lefebvreom i Lorenzom Gabrieleom. Želja da bude rediteljka postajala je sve jača i jača. Njena vlastita iskustva bila su inspiracija za njen prvi kratkometražni film „The Escape” (“L’Echappee”). Od tada, fokusirala se na pisanje scenarija za svoj prvi dugometražni film.
Intro filma „Beg”: