Radite naporno i uvek mislite da niste dovoljno dobre stalno se poredite sa drugima, plašite se neuspeha, želite da započnete svoj biznis ali nikako da doneste odluku. Ukoliko ste se prepoznale u ovom opisu, ubrajate se u ogroman broj žena koje sabotiraju i sputavaju sebe. Zato je ovo priča za vas, jer Lidija Rosati uči žene kako da prevaziđu nametnuti kalup ponašanja, kako da eliminišu nesvesne greške, kako da postanu samouverene, odlučne, mudre i uspešne u svom poslu.
Lidija Marković Rosati je rođena u Srbiji, ali živi u zapadnoj Evropi, i širom sveta savetuje i edukuje preduzetnice kako da svojim idejama daju život. U biografiju ove nekonvencionalne preduzetnice upisano je mnogo rada, diploma, veština, nagrada… Osnivač je Momentum Strategies Coaching & Training. Akreditovani je Business & Performance Strategist, NLP trener, Master Coach, Executive Coach, Hipnoterapeut, Reiki Master, Pranski iscelitelj, ekspert za neverbalnu komunikaciju, međunarodni govornik. U timu je Tonija Robinsa, kod koga je završila Mastery University. NLP je učila direktno od dr Džona Grindera, ko-kreatora NLP, a energetski NLP, od Arta Gajzera. Ko-kreator je Momentum metode – seta alata dizajniranih za preduzetnike. Autor je bestselera „Gaining While Losing – The Gentle Art of Transformation“. Ušla je u uži izbor za nagradu – Žena Inspiracija za 2017. godinu. U britanskom parlamentu u Londonu dobila je priznanje za svoj rad sa ženama migrantima. Ove godine, Lidija se našla na listi od 33 uspešnih žena u regionu (ex-YU), a pored toga je i jedna od inspiracija za knjigu „The Teacher“ čiji je autor Tony Buzan, kreator „Mapa uma“. Lidija je vizionar, korporativni hipi i radoznali nomad, koja je ostavila korporativni svet da bi se posvetila svojim snovima, i pretvorila ih u
profitabilni biznis.
Držiš seminare, radionice, predavanja, motivacione govore po celom svetu. Kada staneš ispred ljudi u prvih nekoliko minuta kako im se predstaviš?
Predstavim im se tako što izaberem reč koja je na listi mojih top vrednosti i tako krenem. Verujem da smo svi duše, a ne uloge iza kojih se često skrivamo. Moja reč kojom se predstavljam je sloboda. U početku to kod ljudi izazove mali šok, jer svi više manje idemo kroz život sa već spremnim odgovorima, o tome ko smo, šta smo i sve nekako u nadi da impresioniramo druge. To je sve nepotrebno. Kad dozvolimo našoj najvišoj vrednosti da nas definiše, dajemo prostor, a ujedno i pozivamo druge da nam se priključe, što u startu otklanja potrebu za poređenjem, takmičenjem, predrasudama vezanim za, u mom slučaju (preduzetništvo, NLP, Coaching, Leadership, javni nastup….) Ranijih godina bih provela dosta vremena pripremajući se da se što bolje predstavim. Poznat vam je tzv. Elevator Pitch – gde u liftu sa nekim, do 8 sprata treba da se što bolje predstaviš. Većina ljudi se više trudi da impresionira druge svojim dobro uvežbanim Elevator Pitch-om, umesto da se pozabavi istinom i osnovnim pitanjima – ko je, šta je, kako je, zbog čega je. Predstavljanje drugima uključuje spontanost, i prošlo je vreme gde svi moramo da furamo samopouzdanje na steroidima, koje je lako srušiti jednim pitanjem – ko si kad skineš masku? Moj izbor je da više radim sa sobom i gradim sebe, pa šta u trenutku predstavljanja treba da izađe iz mene, izaćiće spontano i bez natezanja…
Zašto si ti postala preduzetnica, jesi li o tome sanjala kao devojčica ili je sam život tako izrežirao?
Nikada nisam svesno planirala da započnem svoj biznis, mada sam još od svoje trinaeste godine pomagala tati u biznisu koji je on započeo sa svojim najboljim drugom, bez obzira što je imao državni posao. Kao tinejdžerki važno mi je bilo da imam džeparac, a kasnije sam kroz iskustvo shvatila da su te godine bile veoma važne jer sam upravo tada krenula da učim o timskom radu i disciplini.
Na osnovu tvog dugogodišnjeg iskustva možeš li da kažeš da li postoji tip žene koja je rođena da postane preduzetnica ili je moguće naučiti neophodne veštine?
Sve se da naučiti, ukoliko je razlog dovoljno jak i vizija jasna. A ono što izdvaja preduzetnice od onih koje ja zovem „preduŽELEtnice” je MOGU stav (Can do attitude), odlučnost, čvrsto stajanje na nogama, bihejvioralna fleksibilnost, posvećenost, predanost i konstantna potreba za unapređivanjem i učenjem i ne samo iz knjiga, sa YouTube-a i iz podkastova. Iskustvo se ne stiče iz knjiga, već radom, onda kad zakoračiš u mutnu reku života i kad osetiš kišu na svojim leđima.
Ako zanemarimo birokratiju, šta je najveći izazov sa kojim se susreću sve žene koje su uplovile u svet preduzetništva bez obzira iz kog kraja sveta su?
Najčešće prepreke kod žena preduzetnica na globalnom nivou je nesposobnost da kažu NE. Prihvataju i veoma često vuku veći deo tereta, preuzimaju odgovornost za sve i svašta, nedostaje im samopuzdanja i samovrednovanja. I dalje negde u kolektivnom nesvesnom postoji ograničavajuće uverenje da je pravi biznis i preduzetništvo ipak rezervisano za mušku populaciju planete, onda žene veoma često zaborave na svoju ženstvenost, na žensku snagu i potpuno se odvoje od svoje suštine, pa preuzmu karakteristike muškarca, što ih umnogome oslabljuje i otežava vođenje biznisa. A sa druge strane imamo žene koje nude kvalitetne usluge (proizvod, konsalting, coaching) i umeju da se osećaju nelagodno kad treba da naplate svoje usluge i zaziru od direktne i otvorene komunikacije, a sve iz straha da će izgubiti potencijalne klijente/projekte/prilike. A u stvari, ako neko ne ume da ceni vrednost rada i tuda, da li on uopšte i spada u kategoriju idealnog klijenta?
Reci nam nešto više o metodama i tehnikama koje ti primenjuješ.
Momentum Metoda je skup alata namenjenih preduzetnicima modernog doba. Koristi tehnike iz biznis coachinga, leadershipa, neverbalne komunikacije efektne komunikacije, javnog nastupa, veština prezentacije, NLP, konverzacione hipnoze, kao i mindfulness, tehnike za umirenje uma i povezivanje sa sobom i svojom suštinom. Znam iz iskustva da posao raste, onda kad mi rastemo, i u bilo kom biznisu, važno je ko postajemo, dok ga gradimo. Takođe radimo sa primerima iz stvarnog života, gde ljudi mogu iz prve ruke da nauče sa čim se sve potencijalno mogu susresti i dobijaju korisne strategije koje im koriste u daljem radu. Mišljenja sam da određene lekcije treba učiti na ličnim greškama, a neke možemo da naučimo i iz tuđih.
Uglavnom postoje to do liste, mene zanima šta jedna preduzetnica mora da upiše u svoju not to do listu.
Na moju NOT TO DO listu uvek ide: kukumavčenje, poređenje, DA bez razmišljanja. Ali nije uvek bilo tako. U početku bih stalno jadikovala, ulazila u raznorazna stanja žrtve, žalila se, poredila, bila previše dostupna i izlazila u susret i govorila DA i onima nedobronamernim koji to nisu zaslužili. Kada sam shvatila da moj posao i moju biznis filozofiju ne razume baš svako i da način na koji ja radim i vrednosti iza kojih stojim ne odgovaraju svima, da nisu svi koji su ovlaš zainteresovani za NLP, coaching, lični razvoj, upućeni u vrednosti ovih metodologija, onda se i moj stav prema njima promenio. Ljudi vole prečice, opsednuti su rezultatima, ciljevima, slavom, a zaboravljaju da za sve što žele, prvo treba da se pozabave sobom. Prvo treba BITI, pa onda RADITI, pa tek onda IMATI. Ovo nisam izmislila ja, o ovome je još pre sto godina pisao Charles Haanel, ali je ovo priča kojom se vodim. Kad se povežeš sa sobom, kad se istinski pozabaviš svojom suštinom onda ćeš raditi u ravni sa onim ko si, a samim tim ćeš i dobiti ono što ti treba. Trenutno preduzetnici novog doba misle da je dovoljno imati ganc novi i po mogućstvu zlatni MacBook, WiFi, dobar telefon i to je to. Preduzetnika ne čini spoljašnost, već integritet, autentičnost, vizija, razlog zbog koga želi da svoju viziju pretvori u stvarnost, posvećenost, predanost, fleksibilnost, ljudskost…sve ostalo su sporedne stvari.
Može li preduzetništvo biti igra ili se moraju poštovati stroga pravila ponašanja, oblačenja, govora, strategije i planovi?
Preduzetništvo je igra u kojoj najposvećeniji u početku, dok uče pravila igre, opstaju, plivaju, malkice potonu, pa isplivaju i vremenom procvetaju! Strateško razmišljanje je važno, planiranje takođe, ali su planovi veoma često beskorisni jer živimo u svetu u kome se sve veoma brzo menja i uvek treba biti bar četiri koraka ispred svih. Zbog toga su autentičnost, inovativnost, integritet veoma važni. Thomas Björge i ja smo stalno na izvoru novih dešavanja i jedini smo NLP treneri na svetu koji su iskoristili modernu VR tehnologiju i povezali je sa NLP, a o našem radu piše Rapport magazine – vodeća svetska publikacija na temu NLP, coachinga i ličnog razvoja uopšte. Prošle godine smo bili pozvani da naš proizvod predstavimo na NLP Konferenciji u Londonu.
Najčešće nesvesne greške kojima žene sabotiraju sebe?
Žene često misle da nisu dovoljno dobre, da nemaju sve što im je potrebno i da im uvek treba više. Stalno se porede sa drugim ženama, olako veruju Instagram guruima i follow/unfollow kvazi influenserima koji bez trunke znanja i integriteta prosipaju poluispečene savete o preduzetništvu, finasijskoj slobodi, a još uvek žive u devojačkoj sobi sa mamom i tatom, svima se predstavljajući kao influenseri, pa dobiju, kafu/ručak gratis, za jedan pomen na Instagramu. To nije preduzetništvo, to je glamurozno prosjačenje Kod ovih „preduzetnica” je sve bajkovito, a i kad nije onda se sve to nekako za tili čas ispegla i puj pike ne važi, sve je ok. Red suza, red smeha, red slika PRE i POSLE, a sve prazno i puca po šavovima. Niko ne nudi jasne strategije, svi samo nešto konstatuju. Uglavnom se sve svodi na sažvakane i prepričane priče iz knjiga ili tuđih iskustava. Ima naravno izuzetaka i među tim influenserima, ali to su ljudi koji su već eksperti u svom polju, koji su izgradili sebe, pa tek onda postali key opinion leaders, a ne obrnuto. Žene na ovim prostorima previše konzumiraju i veruju u sve što im se servira na društvenim mrežama, ne postavljaju sebi mudra pitanja, ne čitaju između redova i olako uzimaju poluispečene savete. Ja na mojim seminarima pozivam žene da koriste svoje briljantne umove na najefikasniji način. Da preispituju, da ne srljaju za copy/paste i onesize-fits-all savetima, da sagledaju sebe, svoje okolnosti, svoje potrebe, svoje razloge, pa da s tim na umu i u srcu krenu u pokretanje sopstvenog biznisa. Često vidim žene koje imaju mentalnu disciplinu vojnika, a duša im je neuhranjena, neispunjene su i idu kroz svet ljute, besne, sve nekako rade na laktove, mišiće i iz inata. Koriste mušku energiju, koja nimalo nije u ravni sa njima, pa se na kraju ili razbole pa silom prilika moraju da prestanu sa poslom ili sagore, pa odustanu na pola puta. Ja sam prošla kroz tu fazu, naučila lekcije i drago mi je da mogu da ih podelim sa ženama širom sveta, a mnogima moje lekcije pomažu da izbegnu sve učestaliji „burn out“ fenomen.
Šta tebe najviše ispunjava u poslu koji radiš tako strasno i predano?
To što sam svedok istinskih i dubokih promena kod žena sa kojima radim, kojima pomažem da pokrenu svoj posao, kako da ideju pretvore u stvarnost, kao i činjenica da još jedna osoba može da živi svoj san, a da sačuva autentičnost, integritet, sebe i da svojim primerom vodi i inspiriše druge da čine isto.
Ima li mesta emocijama u biznisu?
Ima mesta emocijama i suzama. Mi nismo roboti. Ja sam se prošle nedelje slatko isplakala, jer sam dozvolila da se moja dobrota, darežljivo srce i briljantan um protumače pogrešno i dozvolila polusvetu da me iskoristi. Ali to osećanje kratko traje, jer znam ko sam, zbog čega ovo radim i da je u svetu biznisa i preduzetništva ovo česta pojava. Svakoj emociji treba dati prostora da prođe kroz nas. Suze su normalna i prirodna stvar. Suprotno popularnom uverenju da u biznisu ne treba pokazivati emocije i suze jer navodno one ukazuju na slabost, ja sam mišljenja da se baš u toj slabosti i ljudskosti krije naša snaga. Većina žena ćuti, guta emocije, pa onda posegne za alkoholom, hranom, opijatima…Što vremenom utiče na zdravlje. Ja sam mnogo godina gutala emocije, izbegavala da plačem i pretvarala se da sam jaka i da mogu sve, što je uticalo na kvalitet mog zdravlja.
Sa partnerom Thomasom Björgom radiš sa brojnim kompanijama u kojima ima i muškaraca, ali me zanima jesu li žene kompleksnije kao klijenti?
Žene jesu kompleksnije jer im je potrebno malo više vremena da skinu maske koje su naučile da nose kako bi bile uvažavane i prihvaćene. Onda kad ih skinu, kad osete da se iza maski krije ogromna iskonska mudrost i nežna snaga, onda je svima bolje. Onda i one, a i timovi koje vode cvetaju.
Ima li istine da fine žene ne postaju šefovi? Ima li mesta nežnosti i lepom vaspitanju u vremenu kada se svi laktaju, samoreklamiraju i gramzivo otimaju i zarad karijere gaze preko mrtvih?
Ja sam svedok da ima. I moja misija je upravo to: da ostavim nasleđe nežnih, mudrih žena, koje podržavaju jedna drugu, koje se raduju uspehu žena iz svoje okoline, koje veruju u žensku snagu, dobrotu, gracioznost, tananost. Svet ne menjaju na bolje žene muškarci, već ženstvene žene. Ženstveno nežno liderstvo je u usponu i zadovoljstvo mi je da već dve godine za redom tri puta godišnje na severu Italije vodim trodnevni seminar namenjen ženama koje su na vodećim pozicijama u svojim kompanijama, jer su prepoznale vrednost ženstvenog leadershipa.
Pisanje knjige je kao davanje poklona. Napisala si knjigu „Gaining While Losing: The Gentle Art of Transformation” za koju pripremaš dopunjeno izdanje na srpskom jeziku. Šta si u svojoj knjizi darovala čitaocima?
Tu knjigu sam iznedrila i darovala čitaocima omekšivače za dušu, strategije koje im pomažu da nežno idu napred, bez laktanja, bez guranja, bez poređenja, strategije koje ih čine jačim iznutra, da veruju sebi, da ostanu dosledne sebi i da kultivišu umetnost gracioznsti i tananosti, koje su usput izgubile, a što ih upravo čini ženama.
Kada pročitamo sve tekstove šta doručkuju upešni ljudi, njihove dnevne rutine, otvorimo nalog na Instagramu, okačimo par fotki sa lap topom i mudrim mislima, ponosno napišemo da smo preduzetnice, šta nas tek tada čeka?
Čeka nas realnost. Čeka nas susret sa sobom. To šta neko doručkuje, kako vežba, koje dnevne rituale primenjuje, je možda dobro za njega, ali ne mora da bude dobro za mene. Dnevni rituali i disciplina oslobađaju, ali samo ako su u ravni sa onim ko sam ja i ako moje trenutne životne okolnosti to dozvoljavaju. Džaba ću se buditi u 5 da vežbam zato što tamo neko na društvenim mrežama, koga nikada u životu nisam videla, i koga smatram mentorom (što je sasvim pogrešno, jer mentorstvo uključuje da poznaješ osobu, da možeš da od nje dobiješ povratnu reakciju…) to radi i kaže da je ispravno i jedini način da se uspe. A onda provedem ceo dan u zevanju i lošem raspoloženju, neispavana. Očigledno je da taj savet nije za mene i samo zato što ne odgovara mom senzibilitetu, mom bioritmu, ne znači da sam luzer! Svako kreira svoju realnost shodno svojim namerama. Što više upoznajemo sebe, to će nam manje biti potrebno da čujemo još jedan sažvakan i poluispečen savet o tome kako treba živeti i šta treba jesti, i kako treba vežbati, i kako se treba ponašati… Gde nestade autentičnost, spontanost, slobodna volja? U svetu u kome je sve više uniformisanosti, gde se sve svelo na kliše i copy/paste varijante, pravo je zadovoljstvo prošetati se gradom i videti svet bez filtera, bez pastelnih lepih šolja i Instagram postavki. Ljudi mogu da imaju volju da nešto urade, ali ipak cupkaju u mestu. Ono šta je važno je povezanost sa sobom. Jasna, čista direktna komunikacija sa sobom/timom. Razlog zbog kojeg želimo da započnemo biznis ili proširimo biznis globalno. Kad znaš zbog čega nešto radiš, onda su uspeh i zadovoljstvo neminovni. Većina ljudi zaboravlja na tri ključne stvari kada je u pitanju (profitabilan i uspešan) biznis: Važno je prvo postati i imati sve kvalitete osobe koja je uspešna u tome što radi (biti), pa onda preuzeti pravu inspirativnu akciju koja daje rezultate (raditi), pa tek onda uživati u rezultatima i učincima (imati).
Ima li glamura u preduzetništvu?
Zavisi šta podrazumevaš pod glamurom. Lepa strana ovog posla je što često imam šansu da se družim sa divnim ljudima, koji žive život po svojim standardima, pa to na autentičan način i proslavljaju. Za mene iskreno, glamur je kad izvanredno uradim posao, kad dobijem feedback od klijenata da surfuju na talasu Momentuma i nagradim sebe dobrom časom prirodnog vina (koje prave preduzetnici), dobrim filmom i zdravim razgovorom, i sve to u svilenoj spavaćici i kardiganom od toplog i mekanog kašmira. To je za mene glamur! Glamur je biti svoj – uvek.
Znam da uvek kažeš da osim što si učitelj ti si i učenik. Zanima me šta si naučila u radu sa ženama iz Srbije, bilo da su ti bile klijentkinje bilo saradnice na bilo koji način?
Mnogo toga… Neke žene su čarobne! Žensko pleme balkansko. A neke su čarobne na drugačiji način. Naučila sam da ima dosta spoticanja, ogovaranja, da kad nemaju informaciju o tebi sklone su izmišljanju, da je reč jeftina, da su sklone iskorišćavanju – informacija, kontakata, resursa, da se smeškaju i koriste hipokoristike, a da imaju nož spreman da ti zabodu u leđa kad to najmanje očekuješ. Nemaju sposobnost da se raduju uspehu drugih žena. I znam da će sada neko reći, na šta se fokusiraš, to i vidiš. Ja se uvek fokusiram da pronađem i izvučem najbolje iz ljudi, ali veruj da su retke žene koje umeju, koje su dovoljno sigurne u sebe da bi podržale drugu ženu i da bi se radovale njenom uspehu. Ponekad imam osećaj da sam u seriji „Gossip Girl“ i da te žene, bez obzira što su obučene po poslednjoj modi, što su u trendu sa svim svetskim događanjima, ipak nisu žene, već uplašene devojčice kojese kriju iza maske. A ne mora da bude tako.
Koliko se žene sa Balkana razlikuju od žena u drugim državama? Koje su naše najčešće kočnice na putu ka uspehu?
Dosta i malo! Ženski problemi su univerzalni, a ono što na Balkanu dodatno otežava situaciju je činjenica da ovde, nažalost, još uvek vladaju patrijarhalni principi. Od žene se očekuje da bude skroz skockana i da ne mora mnogo da bude pametna. Ima naravno i izuzetaka! Pojam emancipacije je čini mi se pogrešno postavljen. Emancipovana žena nije žena koja može sebi da priušti Prada torbu, silikone, bundu i Prosecco. Emancipovana žena je sigurna u sebe, poštuje osobu sa kojom je, zna ko je i zbog čega je ovde, ima slobodu i širinu duha i uma. Nežna je, graciozna, suptilna, ne pokušava da se dopadne svima i po svaku cenu. Kad se žena isuviše fokusira na spoljašnje, dozvoljava strahovima da prevagnu, pa su manjak vere u sebe, u svoje lične resurse i nedostatak samopouzdanja jako naglašeni, to ume dosta da blokira i koči. Žene na Balkanu su naučene da se boje svoje senke, da budu manekenke tuđih želja i da očekuju da će tamo neko uraditi sve za njih, a njihovo je samo da budu lepe i doterane.
Kako prevazići strah od neuspeha?
Neuspeh je sastavni deo uspeha. I ono što uspešne ljude razlikuje od neuspešnih, je što uspešni očekuju neuspeh, jer iz istog najviše uče. Taj strah je opravdan, ali ga treba iskoristiti kao gorivo, a ne kao kočnicu.
Najmoćnija rečenica koju sebi kažeš kada je kišni dan i ne ide baš sve po planu?
Kad stvari ne idu po planu, iz iskustva znam da uvek postoji razlog i da ga treba ispoštovati, i rečenica koja mi pomaže da sagledam stvari iz drugog ugla je – „Sigurna sam da postoji lekcija u ovome i voljna sam da je prepoznam i naučim“; kao i molitva: „Neka su mi misli čiste, neka su mi reči istinite i neka mi je um otvoren”, i nekako se brzo vratim na pravi kolosek.
Savet svim ženama koje žele da postanu preduzetnice u 2019. godini.
Da ojačaju sebe pre nego što krenu u preduzetništvo, da imaju jasnu viziju i razlog zbog kojeg pokreću svoj biznis, da se ne
porede sa drugima, već da slede svoju putanju. Da postave jasne emocionalne granice i da ne budu previše dostupne. Da vrednuju svoje i tuđe vreme, da nauče da veruju svojoj intuiciji kada je u pitanju donošenje ključnih odluka. Da postanu izvanredne u čitanju između redova, drugim rečima vrhunski komunikatori. Da postanu vešte u čitanju govora tela. Da se ohrabre i dozvole sebi da smelo kažu NE svemu onome što nije dobro za njih i njihov biznis. Da prestanu da budu manekeni tuđih želja. Da se ne laktaju, da se ne guraju, da se raduju uspehu drugih žena. Da okruže sebe iskrenim, mudrim, uspešnim ženama koje su sagradile svoj biznis na autentičnosti i integritetu. I naravno, da čuvaju svoju autentičnost i integritet, jer im to niko ne može oduzeti. Uspešan biznis se zasniva na autentičnosti, iskrenosti i integritetu. I naravno da idu #nežnonapred
foto: Jelena Ranković
