Ljubitelji Bitlsa, savetujemo vam da se udobno smestite i uživate jer u nastavku sledi intervju sa poznatim beogradskim Beatles tribute bendom – The Bestbeat.
Pre svega, veliki pozdrav momci, hvala što ste ugrabili vremena za ovaj intervju.
Da li biste za početak mogli da se predstavite čitaocima Plezir magazina koji do sada nisu imali prilike da se upoznaju sa The Bestbeat – the Beatles tribute bendom?
Dobar dan čitaocima magazina Plezir. Mi smo the Bestbeat, bend koji svira muziku Beatlesa. Nastali smo u Beogradu 2005. godine, a sadašnju postavu benda čine: Vladimir Banovčanin – Bada (kao John Lennon), Damjan Dašić – Damjani (kao Paul McCartney), Marko Ćalić – Ćaki (kao George Harrison), Vitomir Milićević –Vića (kao Ringo Starr), Dejan Tomović – Tomke (peti Bitls, klavijature i udaraljke) i Ivan Kadelberg – Ivo (ton majstor).
Ono što vi publici pružate nije samo muzički, već i vizuelni ugođaj i vraćanje kroz vreme. Koliko vam je teško bilo da, žargonski rečeno, skinete pokrete Beatlesa, njihovu mimiku, tonalitet i slične stvari?
Proveli smo dosta vremena uz koncertne i TV snimke, skidajući pokrete i stil sviranja. Imali smo ideju da, ako gledate koncert sa polovine sale i ne vidite baš jasno naša lica, steknete utisak da prisustvujete koncertu originala. U tome su nam dosta pomogle kritike i sugestije prijatelja iz publike. Da bi ceo vizuelni doživljaj bio potpun iako sam desnoruk, bas gitaru sam naučio da sviram levom rukom, kao Macca. Kada, recimo, Ćaki i ja pogledamo Badu na drugoj strani scene, često nam se učini da je John zaista sa nama. Bitno je i da se ne preigrate, tada već nastaje parodija, a to nam nije ideja. Sve pesme sviramo u originalnim aranžmanima i tonalitetima i posle nekoliko hiljada ponavljanja, mogu vam reći da postaje prilično jednostavno.
Kada smo već kod vizuelnog utiska, koliko vam je bilo teško da nađete kostime i na koje sve načine dolazite do njih?
Kostimi u kojima nastupamo pripadaju različitim fazama kroz koje su Bube tokom karijere prolazile. Ako sviramo pesme iz ’64-te, onda nosimo odela u kojima su nastupali kod Ed Sullivan-a, ako je u pitanju ’65 to su Shea stadium kostimi, a kada prošetamo kroz pesme sa albuma iz ’67-me, onda smo u uniformama sa omota Sgt. Pepper i tako redom. Najveći deo kostima u kojima nastupamo su sašili krojači Narodnog pozorišta i veoma smo im zahvalni na preciznosti i posvećenosti detalju. Dosta vremena smo proveli u analiziranju kragni, odabiru pozamanterije, širini nogavica i ostalim, naizgled, manje bitnim stvarima, ali kod tribute benda detalji su bitna stvar. Možda se baš svaki šav ne vidi iz publike, ali nama taj trud veoma znači.
Mislim da ovakav intervju ne može da prođe bez standardnog pitanja, a to je koji vam je omiljeni album Beatlesa?
Svako od nas ima svoj omiljeni album, ali čini mi se da se i to menja kako prolazi vreme. Uglavom se pominju Rubber Soul, Revolver i Abbey Road. Da smo trenutno na okupu, neko bi sigurno dobacio nešto poput: ,,A Beli album, šta s tim?“. Često na probama razgovaramo o kompoziciji, aranžmanima, vokalima, tehnikama snimanja koje su primenjivali i tu se stalno otkrivaju neka nova mesta koja čine određeni album interesantnijim u određenom periodu. Beatlesi su svetlosnom brzinom menjali svoj zvuk i dali su smisao onome što je muzička sloboda, kada govorimo o modernoj muzici.
Koji biste period Beatlesa izdvojili kao onaj koji vam najviše leži za izvođenje, u kom naročito uživate?
Mi izvodimo pesme iz celokupnog repertoara Beatlesa i do sada smo shvatili koje su pesme neizostavne, kao na primer She loves you, Twist and shout, A hard day’s night, Hey Jude… Kod Beatlesa je fenomenalno to što, uz navedenih par, u dahu možete da nabrojite jos barem trideset neizostavnih i eto vam repertora za koncert. Uživamo podjednako u svakoj pesmi koju sviramo i uvek nam je bitno da to što izvodimo prija publici. Kada je publika dobro raspoložena naš posao je uživanje – čist plezir, da tako kažem. Zamislite da se pred par hiljada ljudi, recimo negde u Francuskoj, nalazite u ulozi Beatlesa, da cela hala peva sa vama i uživa u svakom gestu i noti koju izvodite. Za mene lično, to su najlepši trenuci na sceni koje možete imati.
Da morate da birate samo jednu lokaciju na kojoj biste ponovili koncert Beatlesa, da li biste izabrali Apple krov ili Cavern klub i zašto?
Izgleda da će izbor pasti na Cavern club. Ove godine smo pozvani da učestvujemo na najvećem internacionalnom Beatles festivalu – Beatles week, koji se održava u Liverpool-u od 20. do 26. avgusta ove godine. U Cavernu Club-u ćemo odsvirati pet-šest koncerata, u Cavern Pub-u, koji je novije mesto, preko puta Cavern club-a (Paul je pre nekoliko godina tamo imao koncert) takodje pet-šest nastupa i dva nastupa na scenama van Mathew street-a. Vrlo smo srećni što ćemo posetiti mesto odakle je sve krenulo. Između ostalog, ideja o osnivanju benda je nastala kada smo na TV-u videli dokumentarni film o festivalu i Beatles tribute band-ovima. Sa nekim od tih bendova smo se našli na stranama jednog od najtiražnijih američkih časopisa – Newsweek magazina, u izdanju posvećenom pedesetogodišnjici izdavanja singla Love me do.
Koja su vam najdraža mesta na kojima ste do sada nastupali i koju biste publiku izdvojili kao najbolju?
Do sada smo imali mnogo nastupa, u različitim zemljama, salama, klubovima, pozorištima, sportskim halama, na gradskim trgovima, festivalima…Gde god da smo svirali, ako publika voli i poznaje pesme, naš posao je, kao što sam rekao, uživanje. Oni, koje ovaj vid zabave ne dotiče, brzo se razbeže. Ljudi koji vole Beatlese su ista vrsta, svugde na svetu, prepoznaju se i mi smo deo te ekipe. Bilo je mnogo dobrih koncerata i hvala svima koji su pevali sa nama i pravili buku između pesama. Thank you all!!!
Kada su tokom jednog intervjua upitali Džon Lenona da li se plaši kada publika vrišti na njega, on je odgovorio da se plaši više u Dalasu nego na drugim mestima. Pa, da li je vas uplašila popularnost koju ste stekli, da li ste očekivali uopšte tako nešto na samom početku karijere?
U Dallas nas još nisu zvali, ako nas pozovu – plašićemo se! (never break a character!)
Što se popularnosti tiče, iskreno, mi to nešto i ne osećamo kao popularnost, niti čeznemo za tim. Nama su najbitniji dobro sviranje i pevanje (a time nikada nismo skroz zadovoljni), profesionalan pristup svim drugim aspektima rada ovakvog benda i iznad svega motiv da nastavimo da sa određenim dignitetom čuvamo muziku liverpulske četvorke. Pojam poznatih je danas rezervisan za neke osobe o kojima ne bih da govorim, jer godinama unazad ne posedujem TV i ne čitam štampu (osim Zabavnika). Znam samo da ovo što radimo ima smisla jedino ako postoje ljudi koji žele da nas slušaju, a sreća je što ih ima mnogo i što mi pridobijamo novu publiku. Često na koncerte dolaze roditelji sa decom koja nauče prve Beatles hitove slušajući nas uživo.
Čiji sve rad cenite i volite da slušate pored Beatlesa?
Tu je veliki broj prethodnika i savremenika Beatlesa – Buddy Holly, Elvis Presley, Chuck Berry, Little Richard, Jerry Lee Lewis, Eddie Cochran, Carl Perkins, Phill Spector, Motown zvuk, the Hollies, the Kinks, naravno uvek i apsolutno, the Rolling Stones, The Small Faces, Badfinger, Cream, Hendrix, Deep Purle, Led Zeppelin, Black Sabbath.Volimo i ELO, Tom Petty-a, Big Star, Queen, Oasis, Blur, Abbu, Nirvanu, Johnny Thunders, Sex Pistols, Guns’n’Roses, Soundgarden, Metallica, Lou Reed-a, David Bowie, Iggy Pop, Motorhead, Ramonese, The Clash, Muse, Wilco, The Maverics, Pink Floyd, The Hives. Nekad se ode i na koncert Slayer-a, Tom Aray-a je počeo da slusa Beatlese uz All my lovin J
Sve u svemu – Rock’n’Roll and freedom!
Vaši utisci sa snimanja filma o Radivoju Koraću u kome ste, naravno, glumili Beatlese?
To je velika čast i lepo iskustvo. Korać je doneo prvu ploču Beatlesa na radio Beograd i gledao ih je uživo u Hamburgu. Bio je jedinstvena ličnost, vanserijski sportista i intelektualac. Takvih ljudi se treba sećati, jer su retki i dragoceni. Biti na velikom platnu u filmu koji govori o njegovom životu je izuzetna čast i jako smo ponosni na taj detalj iz naše karijere.
Pre nego što započnem uvod u sledeće pitanje, moram da napravim kratki uvod u uvod i da kažem da su meni Beatlesi bili neprevaziđeni kada je u pitanju komunikacija sa novinarima, pa zato moram ponovo da se osvrnem na jednu anegdotu. Naime, pitala jednom prilikom jedna, verovatno mlada i entuzijastična novinarka, članove Beatlesa da li im je to prava kosa, na šta joj je Džordž odgovorio: „Jeste, a Vaša?“. Tako i ja pitam vas, da li je prava ili samo deo nastupa?
Prava, pravcata, od prirodne kose. Uvek je nosimo sa sobom.
I za kraj, planirate li da zaposlite i nekoga za ulogu Yoko u skorije vreme?
Ako pojava takve ličnosti na sceni treba da najavi naš skori kraj, definitivno ćemo to mesto ostaviti nepopunjeno do daljnjeg. Svejedno, volimo Yoko, peace and love!
