U moru aktuelnih književnih preporuka domaćih izdavačkih kuća, blogera i novinara često se mogu naći isključivo novi naslovi, u cilju promocije istih. Imajući u vidu da su takve liste najčešće banalne i usmerene na promo sadržaje, u Pleziru svakog ponedeljka možete uživati u rubrici pisci preporučuju u kojoj ćete saznati šta vaši omiljeni pisci čitaju. Naši dragi gosti, pisci koje volimo, pričaće nam o književnim naslovima i autorima koje sa uživanjem čitaju i preporučuju svojim prijateljima. Ovog ponedeljka, u gostima nam je pesnikinja Ana Marija Grbić.
foto: Milena Goševski
Vladan Matijević Pristaništa
Mislim da ovu knjigu svima stalno preporučujem i da sam se, uopšte, popela na glavu ljudima sa objašnjavanjem i ponekada dugačkim i bespotrebnim prepričavanjem Matijevićevih pripovedaka. Ta lakoća kojom on piše o najtanjim emotivnim lomovima, gotovo grčevima ili tikovima glavnih junaka, ume da zaprepasti.
Radivoj Šajtinac Nepoznavanje prirode
Ovo je nova pesnička zbirka za mene jednog od najvrednijih i, u onom pravom smislu, najsavremenijih pesnika. Radivojev jezik jeste poezija i čini mi se da ne postoji ništa bitno na ovome svetu što ostaje izvan tog jezika.
Marko Vignjević Očevo mleko
Iako sam urednica ovog izdanja ne bi mogla da izdržim, a da ne preporučim ovaj roman. Ko god pročita prvu stranicu ovog romana shvati o kakvoj književnosti je ovde reč. Besprekornost Markovog stila i imaginacije, njegov nonšalantni humor i emocija koja se retko uhvati u mom koordinatnom sistemu ovaj roman postavljaju na onu famoznu listu „moja omiljena 3 romana” svetske i srpske književnosti.
Rastko Petrović Dan šesti
Čini mi se da još uvek mogu da preporučim ovaj roman prvenstveno zbog toga što jako retko srećem ljude koji su ga pročitali (a da nisu studenti filološkog fakulteta). Dan šesti je roman koji menja sve, bar se kod mene to tako zbilo.
Ekrem Hamid Sramote
Jedna zbirka poezije kojoj se vraćam iznova i iznova. Interesantno je to što je ova knjiga prvenac a ne boluje ni od jedne bolesti od kojih boluju prve knjige poezije. Aristotel nikada nije bio duhovit kao u ovim pesmama niti su sramote bile ovoliko bolne.
