Ovog četvrtka vas brzom pitalicom upoznajemo sa šarmantnim, talentovanim splitskim kuvarom Ivanom Pažaninom. Ili kako kaže naša saradnica Milena, koja je imala zadovoljstvo da ga intervjuiše: „Danas s nama u popodnevnoj čakuli dalmatinac. Čovik od mora i kamena. Čovik od dišpeta i iz inata.”
Povratak u Split? Što je prethodilo toj odluci i kakve su pripreme bile za povratak uopće?
Pa gledaj, dom je dom, gdje si doma, doma si, to je uvik u tebi, to nije upitno. Čim sam ušao u taj prostor, čim sam vidija restoran, čim sam osjetija tu energiju, reka sam to je to, jednostavno to je ono šta meni triba, što je bilo dio mene. Šta je presudilo svemu tome.
O kojem restoranu se radi?
Restoran Štorija na Splitskoj rivi, ulaz u palacu, stvarno poseban ambijent, stvarno posebni kamen ja bi to tako reka. Jedna posebna energija.
Kazu da Split ne priznaje svoje, da nikada ne čestita uspjehe svojima. Kako vi gledate na to, kako vas priznaje ili ne priznaje?
Znaš šta ću ti reć, Split je specifičan grad, stvarno ga triba živjeti, triba ga osjetiti, trebaš biti dio toga, tako da je to interesantno. Split voli svoje. Ma nema tu priče. Imamo mi tu neku crtu ludosti i tu karizmu šta bi ja reka i to je stvarno posebno nešto.
Koliko je odrastanje u Dalmaciji, na Mediteranu, u kamenu utjecalo na vas i onu čuvenu kap ulja?
A sve. Šta da ti rečem, to je dio mene, to je dio života I to ti je tako. Kako si odgojen, kako živiš, s kime živiš, to se vidi na čoviku I to normalno izađe iz tebe. Utjecaj hrane, Mediterana, mora, života, podneblja i od toga ne triba bižat, triba živjet onako kako si naučija i kako živiš.
Kuhali ste na luksuznim jahtama, u Monte Carlu, a svoj ste put započeli na ledolomcu. Koliko su takva, različita iskustva važna za razvoj karijere ali čovijeka?
Užasno je bitno mlad krenuti u takve avanture, fizičke avanture I psihičke. Da se odmah razumijmo, izgradiš se kao čovjek, kao osoba, izgradiš se u profesionalnom smislu, u karakteru, u osobnosti, u svemu. Naučiš rad, ideš sve od početka tako da je to užasno bitno za čovika da se izgradiš ko čovik, da kreneš od nule, šta bi ja reka, od samih početaka. Tek onda možeš se stepenicu po stepenicu razviti u chefa I u čovika I u psihologa, lidera, vođu, tako da mislim da je to užasno bitno.
Koje iskustvo smatrate najdragocjenijim?
Znaš šta ću ti reći. Stvarno svaki moment u mom životu, svaki trenutak koji sam proveo radeći smatram da je dragocjeno za moj život bilo. Uživa sam u svemu, ne bih ništa izdvaja posebno, svaki moment za sebe je bija kako triba biti, ja bi to tako reka.
Kuhali ste za brojne poznate I slavne, između ostalih I za članove engleske kraljevske obitelji, koliko takvi gosti donose stresa a koliko benefita?
Gledaj, pa normalno, onaj početak kada očekuješ tako važne goste, pogotovo kad si mlad da ti stvara stres, ali se čovijek nekako I navikne na to, a drugo, svaki je gost gost I triba svakog gosta gledati jednako I onda nema straha. Biti profesionalac u svome poslu, uživati u svome poslu. Lipo je to. Normalno da to svakome imponira, pogotovo u mladosti, tako da to ima svoje prednosti.
Šira javnost vas je upoznala preko showa 3, 2, 1 kuhaj, koliko je to pomoglo ili odmoglo u brendiranju vašeg imena?
Pa normalno da medijsko eksponiranje I medijski istup ti pomogne da šira javnost zna za tebe, ali bez obzira na to u ovome poslu se ti moraš isfiltrirati i doć na svoje i prije televizije, to je prirodno odrastanje, a televizija pomogne, normalno. Samo moraš biti pametan I to lipo iskoristiti i nositi se sa svim tim, ne pretjerivati u ničem.
S vama danas kuhaju Otto i Nikolina, kao se slažete s njima van televizijskog seta?
Super, super ljudi, nemam stvarno šta reci, dio moga tima i to je bilo odlično.
Znači, postoji šansa za ljude koji se prijavljuju u takve formate, da se profiliraju u profesionalce?
Pa zašto ne, takav jedan format kuharski, ko je pametan, stvarno mogu u malo vrimena puno toga naučiti, raditi, velika je potražnja za sektorom ugostiteljstva tako da, samo ljubav prema tome, rad, pamet I još pogotovo jedan ovakav kulinarski show i te kako ti može pomoći. Normalno onda pravi chef vidi potencijal u nekome I pozove ga, to tako ide.
Putovanja su također dio vašeg posla, razvoja karijere, u kojoj zemlji a da nije, Dalmacija ni Hrvatska se možete zamisliti?
To je sigurno Mediteran. Španjolska, Italija, Portugal su slične zemlje nama, ovakvoga podneblja i mislim da bi se ja snaša dobro.
A neke dalje?
Argentinu bih onda izabrao, ako bi baš mora. Naravno.
Hrvatsko kulinarstvo danas. Što je nužno mijenjati da se brendiramo kao gastro destinacija?
Dobri smo. Na dobrom smo putu. Nema straha. Samo strpljenja, rada, malo više edukacije našeg svita da prepozna potencijal naše kuhinje, mislim, restoranskog sektora tako da smo mi na jako dobrom putu I idemo prema naprid. Samo moramo raditi na ljudima, na edukaciji mladih I da ostanu tu I da rade s nama I onda će biti sve dobro.
Životna zelja Ivana Pažanina?
Zdravlje, zdravlje, zdravlje, ja mislim da sve priko toga bi grišili dušu u životu, imamo sve, sve možemo stvoriti, samo zdravlje i to je to.
