Drzak, nekonvencionalan, hrabar i odvažan, on negira ustoličene norme. Opčinjen posleratnim konzumerizmom tokom pedesetih i šezdesetih godina, živopisan, buntovan, običan, a drugačiji, ličan, a u isto vreme svačiji, sa velikim interesovanjem za popularnu kulturu – pokret u umetnosti dvadesetog veka poznat je kao pop-art.
Pop-art uglavnom vezuju za Sjedinjene Američke Države, iako on svoje prve korake pravi na tlu Velike Britanije. Grupa britanskih umetnika stvara prva dela sa obrisima novog umetničkog pravca koji se udaljava u potpunosti od apstraktnog ekspresionizma, dominantnog tih četrdesetih godina. Grupa je bila poznata pod imenom Grupa nezavisnih (The Independent Group) i svojim delima izazivaju revoluciju u svetu umetnosti. Spaja ih opčinjenost američkim načinom života, gde je sve u znaku slobode i popularne kulture. Film i reklamna industrija beleže do tada neviđenu popularnost. Sve ovo doprinosi tome da se umetnici okrenu stvaranju nečeg do tada neprihvatljivog i nezamislivog kada je reč o umetničkom stvaralaštvu.
Prva dela nastaju u Velikoj Britaniji
Pioniri britanskog pop-arta su slikari Eduardo Paoloci i Ričard Hamilton. Paoloci pravi seriju kolaža pod nazivom Bunk, sastavljenu od isečaka iz novina, reklama i drugog materijala, prikazujući američku popularnu kulturu na jedan pomalo ironičan način. Reč Bunk inače potiče od reči bunkum što u slobodnom prevodu znači besmisleno. Prva Bunk serija kolaža nosi naziv „I was a Rich Man’s Plaything˝ i smatra se prvim pop-art umetničkim delom. Na jednom od tih isečaka prikazan je i dim koji se puši iz puške. Odatle i potiče termin pop. Uslediće Ričardov kolaž, zanimljivog naziva „A šta je to što današnji dom čini tako različitim, tako dopadljivim?“ („Just what is it that makes today’s home so different, so appeling?“) koji nastaje negde sredinom pedesetih godina prošlog veka. Crno – bela verzija ovog kataloga koristi se za naslovnicu kataloga izložbe This is tomorrow. Treba napomenuti da je britanska omladina, odrastajući u post ratnom periodu, u kome je sve bilo striktno, uštogljeno i obojeno konzervativnim idejama, pomalo zavidela svojim američkim vršnjacima koji su živeli potpuno slobodno i bez okova.
Novi pokret seli se na američko tlo
Pop-art svoju pravu ekspanziju i slobodu doživljava na američkom tlu. On nastaje kao reakcija na ekspresionizam koji se definiše kao viša kultura ili elitistička kultura, dostupna samo određenim slojevima društva. Cilj je bio da se izazove i preispita ovaj globalni pokret. Jedan od postulata kojim se vode novopečeni pop-artisti jeste vraćanje umetnosti iz tame. Novi pokret nastaje pre svega na ulicama Njujorka koji je već tada centar umetnosti. Prvi obrisi ovog umetničkog pravca naziru se u delima Džaspera Džonsa. Slikao je zastave, brojeve, poštanske markice. Subjekat i objekat u njegovim radovima predstavljaju istu stvar. On umetnički objekat poistovećuje sa trenutnom stvarnošću. Koristi već postojeće fotografije i uobličava ih. Ono što Džons zapravo radi jeste depersonalizacija slike, kako bi u njima uživale široke mase.
U sličnom maniru stvara i drugi junak ovog pokreta Robert Raušenberg. On stvara, koristeći otpatke koje pronalazi na ulici. Pravi kolaže, koristi svileno platno, a okreće se i performansima i fotografiji. Kako je jednom prilikom izjavio, umetnost je uvek bliža realnom životu ukoliko nastaje od realnih predmeta.
Očevi osnivači američkog pop-arta
Ako je neko zaslužan za omasovljenje ideja popart pokreta onda je to velika šestorka koju čine Endi Vorhol, Tom Veselman, Džejms Rozenkvist, Roj Lihtenštajn, Robert Raušenberg i Džon Čemberlen. Za njihova imena čuo je čitav svet. Ovi umetnici iako stvaraju potpuno samostalno, svi zajedno čine čuveni krug pop-artista. Oni stvaraju novu formu pronalazeći inspiraciju u rađanju i usponu masovne kulture koju su i sami pomogli. Bilbordi i reklame ulaze u galerije i postaju predmet umetnosti
Američki pop-art u Beogradu
Preko 100 originalnih radova ove šestorke izloženo je ove zime u beogradskoj Kući Legata. Da pop-art nije izgubio na svojoj veličini i da interesovanje za njim ne jenjava, govori nam podatak da je ovo druga izložva ovog tipa u poslednjih deset godina u Beogradu (prva se održala 2014. godine). Ulazna vrata Kuće Legata obložena su velikim pink posterom Merlinke, a prilikom ulaza primetićete postere pomenutih pionira američkog pop-arta.
Svaki nosi neku poruku, odnosno izjavu koju je umetnik u nekom trenutku izrekao. Kolekcija radova izložena je u nekoliko prostorija. Ne postoji striktno pravilo po kome su ih raspoređivali, a ono što ćete svakako primetiti jeste činjenica da Vorholova dela zauzimaju dve velike prostorije. To ne treba da vas iznenadi, s obzirom na to da Vorhol nosi epitet kralja pop-arta.
Kralj pop-arta
Endi Vorhol potiče iz radničke porodice, slovačkog porekla. On odrasta u Pitsburgu i svoje klasno poreklo ne sakriva, što se kasnije da primetiti i u njegovim radovima. Ostaje nerazjašnjeno da li je marksizam kao ideologiju samo ismevao ili joj se divio. Radio je prvobitno kao ilustrator i grafički dizajner. Endi Vorhol je danas mnogima prva asocijacija kada se pomene ovaj pokret. Njegov osnovni cilj bio je da američki duh popularne kulture učini muzejskom umetnošću.
Vorhola privlače obične stvari, koje imaju tu urođenu banalnost. Zato se među nekim od njegovih najprepoznatljivijih radova izdvajaju serije poput čuvene Campbell supe. Zbog mišljenja da ta banalnost i sveprisutnost, kao i masovno korišćenje oduzimaju tim stvarima vrednost, pre svega onu emocionalnu i čine ih besmislenim, Endi želi da im vrati smisao i učini ih značajnim na jedan novi način. Bio je i osnivač Flower pokreta, koji dobija na značaju u periodu antiratnih demonstracija.
Sve do pojave pop-arta boje su bile na marginama. Pop-artisti su pored mnogih stvari zasluženi i za vraćanje boja u svet umetnosti. Sve postaje živopisno i koloritno, što se može videti i na izloženim slikama u Kući Legata.
Čuveni portret Merlin Monro
Ono po čemu Endi ostaje prepoznatljiv svakako je portret Merlin Monro. Vorhol joj posvećuje diptih, što je bilo karakteristično za srednjevekovnu umetnost. Portert nastaje nekoliko nedelja nakon glumičine smrti. Ovo je ujedno i najtraženiji njegov rad. U Kući legata zauzima centralno mesto u centralnoj prostoriji. Plava kosa i zavodljiv osmeh iza koje se krije tuga i neispunjenost životom. Zanimljivo je da usred živopisnih slika ove američke lepotice, postoji i jedna crno – bela, kojom joj posmrtno odaje počast.
Još jedna interesantna činjenica je da je Vorholov predlog za plakat namenjen Olimpijadi u Sarajevu prihvaćen između brojnih pristiglih, i on je takođe izložen u Beogradu. U Vorholovom životu važnu ulogu igra i njegova faza The Factory, studio u kome stvara svoja alternativna i subverzivna dela. Mnogi umetnici i samostalni izvođači prošli su kroz njegovu fabriku. Postoji i pesma rok legende Dejvida Bouvija posvećena ovom velikom umetniku. Endi Vorhol nije krio svoju homoseksualnost, što je se u to vreme smatralo kontroverznim. Pokret dadaizam je ostavio veliki uticaj na njega. Želeo je da bude „poslovni umetnik”, verujući da je svo umetničko stvaranje u neku ruku mehanički proces, zato se i zalagao da svaka serija slika bude iste veličine, iste boje.
Pomenimo i Roja Lihtenštajna, koji ostaje upamćen po stripu, formi iz koje preuzima dosta elemenata. Rođen na Menhetenu, nikada nije napuštao svoj grad, pa se često može čuti da je on bio pravi gradski miš. Lajt motiv njegovih radova čine stereotipi. Dominiraju humor i ironija, ali je sve disciplinovano i postoji jasan red.
Pop-art ne poznaje vremenske granice
Svaka od ovih izloženih slika priča neku svoju priču, na jedan nov i drugačiji način. Bilo da je reč o mrtvoj prirodi ili portretima ljudi. Ono što ih povezuje jeste namera da se stvaralaštvo približi prosečnom čoveku, brišući klasne razlike, uzdižući popularnu kulturu na nivo uvažene umetnosti.
Endi Vorhol jednom prilikom izjavljuje da će u budućnosti svako dobiti 15 minuta slave. Njegova dela ne samo da su dobila svojih 15 minuta slave, već su uveliko prevazišla taj vremenski okvir, što se može reći i za sam pop-art pokret. Slikanje stvari koje su deo svakodnevice pojedinca, isticanje vrednosti naizgled banalnih stvari je ono što doprinosi da ovaj pokret i danas živi punim plućima. Iako je prošlo dobrih šest decenija od nastanka prvog popart dela, tematika je ostala nepromenjena, samo su se promenile forme njenog predstavljanja.
