Aleksandar Perišić je za kratko vreme koliko nastupa postao jedan od vodećih stand up komičara u Srbiji. Redovno nastupa na stand up festivalima, a ukoliko ste se zatekli ne nekom od njegovih klupskih nastupa sigurno se niste vratili kući namrgođeni. Njegov britak, crni humor osim što provocira publiku može vas navesti na dublje razmišljanje (posebno ako ste popili koje piće više). Za samopouzdanje na sceni može da zahvali iskustvu koje mu je višegodišnje bavljenje glumom pružilo.
Želi da postane novi Richard Pryor, već je počeo sa tretmanima pigmentacije. Stand up mu je omogućio da proširi krug ljudi koji ga ne podnose, sastanke Anonimnih Alkoholičara u svim bivšim jugoslovenskim republikama, kao i nebrojene prilike da shvati da ovaj posao nije za njega. Na njegove nastupe nije preporučljivo dovoditi maloletne osobe, srčane bolesnike, osobe koje su preživele neku stresnu situaciju, menadžere, novinare, pilote, mašinovođe, oficire i pitomce vojnih škola i akademija, metaloprerđjivače, ribolovce, sveštena lica, Mirka Canglu sa Voždovca, ljude koji dele flajere na ulici, ambasadora Meksika, usamljenike, šaptače psima, apotekare, vilenjake iz Gospodara Prstena, zanatlije, vidovnjake, bilo koga ko je rođen na teritoriji opštine Varvarin, frizere, Tozovca, studente kontrabasa sa Akademije u Bukureštu… (lista nije konačna, update će uskoro uslediti)
Kod nas je stand up relativno nova kategorija. U svetu se već godinama uživa u humoru Ričarda Prajora, Robin Vilijamsa, Edija Marfija, Pabla Franciska..Srbi sebe doživljavaju kao duhovit narod, zašto smo tako dugo čekali na prve, stand up komičare?
Pitanje je za naučni rad tima sociologa, psihologa i etnologa. Verujem da je kasna pojava stand up komedije kod nas uslovljena mnoštvom faktora, no vreme tek treba da pokaže da li je zaista zakasnila, poranila ili se pojavila tačno na vreme.
Kažu da je kriza pogodno tle za porast interesovanja za komediju i razvoj popularnog crnog humora, koliko se kriza i društveni problemi mogu osetiti u vašim šalama?
Kriza je samo jedan od katalizatora, kako za stvaraoce, tako i za publiku, ali sigurno je da ljudi vole da se nasmeju i problemu. Reakcije na krizu i fore na krizne teme su prisutne kod svih kolega, jer je nemoguće ne osvrnuti se na nešto toliko sveprisutno kod nas.
Kada ste odlučili da želite da se bavite stand up-om?
Pre tri i po godine, pošto sam odgledao ničim izazvan, tri stand up specijala na Youtube-u.
Šta je potrebno da bi ste bili dobar komičar, šta savetujete klincima koji žele da se bave vašim poslom?
Ne razmišljati rezonski! Ključ humora je u obrtu. Ko god hoće da se bavi humorom, to mora da osvesti sebi.
Kako izgleda priprema za nastup, da li je teže smisliti sve te fore ili izaći pred punu ili možda još gore polu-praznu salu?
Ubiće me producentkinja, ali popijem piće, povučem se i skoncentrišem. Rasparne čarape takođe pomažu. Najteži je sam proces pisanja. Publika u sali uvek inspiriše, bez obzira na popunjenost.
Zašto se komičari obično ne smeju svojim šalama, kako vam to uspeva?
Odgovor je jednostavan, ponovili smo ih milion puta, sto dok smo ih pisali i uvežbavali, što tokom izvodjenja.
Ko je najviše uticao na vaš humor, jel imate uzore u svetu komedije?
Na samom početku, na mene je najviše uticao američki komičar Christopher Titus i definitivno je on bio uzor.
Šta je ono čemu se Srbija najviše smeje?
Ljudi vole da se poistovete sa komičarima, sa našim problemima i načinom razmisljanja. Što se mog materijala tiče, mislim da publika najviše voli kada kažem nešto što nije baš lepo i politički korektno.
Koje su to prilike i mesta na kojima jedan stand up komičar može nastupati u Srbiji i da li se može živeti samo od stand up-a?
Obzirom da je kao žanr jako jeftin (potrebna je manja bina, mikrofon i jedna barska stolica), bilo koji prostor sa pozornicom je potencijalno mesto stand up dogadjaja, od velikih pozorišta do lokalnih barova. Kolege u okruženju često nastupaju i na tzv. korporativnim proslavama, čak i na svadbama i rodjendanima. Organizatori su još uvek, rekao bih, oprezni, kada su komičari u pitanju, kada se situacija promeni, odgovoriću i na drugi deo pitanja.
Koliko se situacija promenila od prvog stand up festa do danas?
Rekao bih drastično. Interesovanje je sve veće, to osećamo i po klupskim nastupima koji su sve posećeniji. Publicitetu je sigurno dopsinelo i gostovanje dve svetske zvezde, Eddy Izzard-a i Dylana Moran-a, koji su došli u Beograd preko naše organizacije, Standup.rs. Naravno, prostora za ekspanziju uvek ima i naša organizacija će nastaviti da radi na popularizaciji stand up-a u Srbiji.
Kakav je prijem u regionu? Da li regionalna publika ima više iskustva sa stand up-om?
Nailazimo na odličan prijem, svuda u regionu. U Sloveniji i Hrvatskoj stand up scena postoji desetak godina, scena u Bosni i Hercegovini je najmladja, ali ‘gledalački staž’ nema mnogo uticaja na reakcije publike.
Gde čitaoci mogu da vas gledaju i kakvi nastupi ih očekuju na svetski dan šale?
Za svetski dan šale ce nastupati devetoro komičara(ki), iz celog regiona, različitih senzibiliteta, pristupa i tematike, tako da verujem da će svako u publici naći nešto za sebe. Što se mene tiče, izvešću kompilaciju svojih starih fora, u kombinaciji sa novim i retko izvođenim. Red posno, red mrsno.
http://youtu.be/bKV3zM0FpOs
