Sviđalo se to nama ili ne filmovi vrše veliki uticaj na nas kao gledaoce, a samim tim i na naše želje i odluke. Pogledajte samo četrdesete godine prošlog veka: ovo vreme obeleženo je pojavom film noir-a, gde se žena pojavljuje kao femme fatale, neretko sa cigaretom: setite se Marlen Ditrih u Sternbergovoj „Plavoj veneri” kako puši cigaretu noseći muško odelo i cilindar. Da, film je, svesno ili nesvesno, bio sredstvo marketinga jer su cigarete najčešće asocijativno povezivane sa moći i nečim što je izuzetno privlačno.
O psihologiji seksepila na filmskom platnu i povezanosti sa cigaretama bi se mogao napisati nov tekst: nesumnjivo je da su i neverovatni frajeri poput Hamfri Bogarta i „loši momci” poput Džejms Dina takođe odigrali svoje uloge (u svakom smislu).
U izveštaju načelnika Američkog javnog zdravstvenog servisa iz 2012. godine se procenjuje da će oko 6.4 miliona dece koja budu izložena filmovima u kojima se konzumiraju cigarete i sama postati pušači. Sličnu zabrinutost pokazala je i Svetska zdravstvena organizacija u svom izveštaju. U skladu sa tim, određene filmske kompanije (Disney, Fox, Sony, Warner Bro’s) uvele su pravne regulative kojima ograničavaju pojavu cigareta u svojim filmovima i jasno propisuju scene u kojima se cigarete pojavljuju.
Sigurno ste gledali mnogo filmova u kojima glumci puše. A da li vam je ikada palo na pamet da to nisu prave cigarete?
Kao u slučaju snimanja scena koje podrazumevaju seks ili eksiranje čitavih flaša žestokih pića, postoje filmski trikovi koji stvaraju uverljive iluzije i kada je reč o konzumaciji cigareta. Pored toga što je u pitanju dovitljivo zaobilaženje pravnih propisa, korišćenje alternativnih rešenja umesto cigareta na filmu je bila pametna stvar. Glumci koji moraju često da ponavljaju scene ne izlažu se ponovnom udisanju duvana i nikotina, a nepušači ne moraju da brinu da će razviti lošu naviku. Da, to se zapravo jednom i desilo: Kevin Smit je u svom filmu „Trgovci” (“Clerks”) odabrao da u sklopu glume svog lika (Silent Bob) koristi prave cigarete, ali da se samo pravi da puši, tj. da ne udiše dim. Uprkos tome, postao je pušač i tek nakon četrnaest godina uspeo je da ostavi cigarete.
Do kraja devedesetih godina, prave cigarete se jesu pušile u filmovima. Naročito od sedamdesetih, filmske kompanije javile bi se gigantima duvanske industrije tražeći besplatne cigarete, a ovi su naravno želeli da iskoriste priliku da reklamiraju svoj brend u filmovima. A danas?
Danas postoji čitav biznis koji je našao svoje mesto u filmskoj industriji i zasniva se na kvalitetnoj zameni klasičnih cigareta. Uzmite popularnu seriju „Ljudi sa Menhetna” (“Mad Man”) kao primer: mislite da glumci zaista puše prave cigarete?
Ne, u pitanju su biljne cigarete marke Ecstasy Cigarettes koje ne sadrže nikotin. Kako glumac Džon Ham koji tumači ulogu Dona Drejpera kaže – ove cigarete imaju ukus „mešavine trave i sapuna”, mada postoje i različiti ukusi, kao npr. mentola.
A volite li film „Non-stop” iz 2014. godine? Glumac Lijam Nison kao bivši pušač koji se teško otresao ove navike nije želeo da puši prave cigarete na snimanju. U filmu je pušio ručno motane cigarete u kojima se nalazio – čaj od kamilice!
Iste „čajne cigare” pušio je i glumac Mario Van Piblz u filmu „Karlitov put” (“Carlito’s Way: Rise to Power”).
Električne cigarete su se pojavile 2003. godine i postale su prilično popularne na tržištu. Tako su našle i put do filmskog platna. Možda najpoznatiji primeri jesu film „Turista” (“The Tourist”), gde na početku, u sceni u vozu, Džoni Dep uzima dim iz e-cigarete, kao i Džon Kjuzak koji vejpuje u filmu „Opasna vožnja” (“Drive Hard”).
A šta nas čeka u budućnosti?
Film prilično dobro prati puls promena što je evidentno i u detaljima, bilo da je reč o evoluiranju čovekovih običnih navika (poput pušenja) ili novim trendovima. Sigurno neće proći još mnogo vremena pre nego što se u nekom filmu nađu i najnoviji uređaji za konzumaciju duvana, poput IQOS uređaja koji se pojavio 2014. godine. Nesumnjivo, čovek je oberučke prihvatio digitalno doba i to se odrazilo na sve segmente života, a sedma umetnost će nastaviti da reflektuje i preispituje našu sadašnjost. Filmovima se priznaje moć i uticaj, pogotovo uzimajući u obzir njihovu ulogu u okviru masovnih medija. Davno su prošla vremena kada je film bio prevashodno sredstvo zabave: danas on komunicira sa publikom na nezamislivo mnogo nivoa.
Posmatrajući samo mali detalj – šta glumci puše u filmovima, možemo da vidimo svu složenost ovog odnosa.
