Po legendi, članovi grupe Big Brother and the Holding Company, uključujući i Dženis, sami su nosili instrumente na binu u Montereju. Posle nastupa su ih u bekstejdžu čekali predstavnici velikih diskografskih kompanija i nudili ugovore u kojima su brojevi imali mnogo nula. Po drugoj legendi, aktuelnoj pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, belci ne mogu da sviraju pravi bluz: ko ne zna šta je rad na pamučnom polju, ne zna ni šta je bol. Džoplinova se podsmehnula gluposti naslovom albuma I got dem ol’ kozmic blues again mama. Bluz je kozmički, a pravopisna greška poziva da se stvari uzmu sa malo humora. Potreban je i da bi se svarila mučna činjenica da je Dženis umrla u dvadeset sedmoj, kao i Hendriks i Morison, a Kurt Kobejn nije bio jedini koji je želeo da uđe u Klub 27.

Sve ovo je ako ne trivijalno, onda manje važno od jednostavnog uvida da pevanje Dženis Džoplin na festivalu u Montereju i posle pedeset godina zvuči veličanstveno. To je razlog za priču o njoj i razlog da se govori bez romantizacije i mistifikacije.

GDE? Dom kulture „Studentski grad“
KADA?Utorak, 28. mart, 19.00, Mala sala (Mićunov ćošak)
Predavač: Mićun Ristić