Nataša Kekanović je umetnica koja je svojim kreacijama stvorila jedan poseban svet satkan od velike ljubavi prema umetnosti, modi i životu. Za nju je umetnost način života, a njena platna odraz snažnih emocija, vizuelnih podsticaja i utisaka. Posmatrajući modne izražaje ona svoje utiske pretvara u originalna umetnička dela. Te emocije i veliki talenat prepoznao je i Nik Najt koji ju je pozvao da ilustruje muške kolekcije prikazane na nedelji mode u Milanu. Natašin san je nastavak karijere u Londonu, a mi smo sigurni da je pitanje dana kada će se ta želja i ostvariti

ŠTA TE JE INICIJALNO PRIVUKLO MODI I MODNOM DIZAJNU?
Privukla me je ideja funkcionalnosti ilustracije. Moja prva ljubav je ilustracija, linija i slikarstvo, no u meni postoji aspiracija da ono što naslikam ili ilustrujem postane živo i bude nošeno na muškarcu ili ženi, odnosno da celi ovaj sklop oživi. U slučaju modnog dizajna to se zaista dešava u realitetu, a u slučaju slikarstva slike zaista ožive, ali u imaginarnom prostoru kolektivne svesti.

POSLEDNJIH NEDELJA IMALI SMO PRILIKE DA UŽIVAMO U TVOJIM ILUSTRACIJAMA SA NEDELJE MUŠKE MODE U MILANU. ISPRIČAJ MI KAKO JE DOŠLO DO TVOJE USPEŠNE SARADNJE SA POZNATIM FOTOGRAFOM NIK NAJTOM?
U julu prošle godine sam poslala na adresu Showstudija sve svoje dosadašnje materijale sa namerom da budem primećena kao ilustrator od strane Nick Knighta. U decembru prošle godine, kada sam skoro već zaboravila da sam im se obratila, kontaktirao me Nick lično i predložio saradnju za milanski FW. Jako me obradovao ovaj poziv i znala sam da će to biti odlično iskustvo.

INTERESANTNO JE DA SI JEDAN VREMENSKI PERIOD PROVELA BAŠ U MILANU, KAKO TI SE DOPALA ITALIJANSKA PRESTONICA MODE?
Milano je neupitno metropola mode i stila. To se može videti u običnom prolazu gradom gde se može uočiti veći postotak populacije koji drži do modnih zbivanja i do modnih trendova. Samo ovaj sporadični pogled ukazuje na vizuelni mentalitet ovog grada, što ima naravno svojih boljih i lošijih strana. Arhitektonski grad je prelep i to svako ko je proveo bar jedan dan u Milanu može reći. Bila sam u Milanu zbog školovanja na Politecnico di Milano koje sam i nakon dobijene stipendije iz privatnih razloga morala prekinuti. Dugoročno se ipak vidim u Londonu, ali ovo iskustvo izrazito cenim.

KOJI JE NAJVEĆI IZAZOV U ILUSTROVANJU JEDNOG OVAKO VELIKOG DOGAĐAJA KAO ŠTO JE JEDNA OD VODEĆIH NEDELJA MODE I SVI TI FANTASTIČNI DIZAJNERI ČIJE SMO KREACIJE IMALI PRILIKE DA VIDIMO? DA LI JE BORBA SA VREMENOM NAJVEĆI PROBLEM, BUDUĆI DA TI INSPIRACIJE SIGURNO NE MANJKA?

Vreme je kategorija koja sama oslikava sadašnjost, upravo zbog vremena je sve što je vizuelno primećeno pa tako i moje ilustracije. Prostor papira je medij kojim ja unosim svoje stvaralaštvo u realitet onih koji ga promatraju, pa je tako ova dimenzija vremena nešto što zahteva uvežbanost ruke, psihe, mentalne jasnoće i stabilnosti. Ako bi iko imao pristup mojoj unutrašnjoj vizualizaciji u trenucima dok stvaram umetnost, rekao bi da je nemoguće nakon bivanja u takvom stanju vratiti se u normalan svet ali upravo je u tome ključ. Za ovo treba imati ludosti i hrabrosti da se ta ludost unese u papir i da se ona ne propituje. Tada vreme biva unešeno u prostor i sve ostaje vidljivo i sa najmanje trenja i stresa.

MODA I SLIKARSTVO SU U TVOJOJ DOSADAŠNJOJ PROFESIONALNOJ KARIJERI FUNKCIONISALI KAO NEODVOJIVI DEO JEDNE CELINE. KAKO SE OVE DVE STRASTI PREPLIĆU I ŠTA JE OSNOVA KOJA IH POVEZUJE?
Slikarstvo je jako individualno i ono po sebi je nekako moja forma kojom ja bivam sama i ne razmišljam šta će drugi misliti o onome što stvaram. To je prostor u kome vežbam svoju slobodu u izražavanju onoga što nosim u sebi pred sobom. Kritički zahvati koje ovde postavljam se tiču moje ideje unutrašnjeg sveta i svega onoga što je skriveno u meni. Pitam se jel ima nečega što je ostalo neizrečeno i pokazuje li to moj rad. Kada sam uspešna u onome što ovde radim sve je u harmoniji sa unutrašnjim. Sa druge strane je moda kao jedna potpuno drugačija zver. Moda živi u čoporu, ona je svakodnevna i predstavlja kolektivni odraz mene. Kada radim u ovoj faseti umetnosti mislim o sebi kao o mnoštvu likova koji upotpunjavaju jedan skroz novi svet gde će svako ko odluči biti deo tog sveta propitivati sve ono što ja stvaram iz jako ličnog iskustva. Postaviće se pitanje šta je ovde još sakriveno jer sve što sam stvorila se nosi pa čak i unutrašnja strana džepa na nekoj haljini. Ono sa čime ja povezujem ova dva sveta je moja odgovornost da u potpunosti propratim svoj umetnički izražaj. Da onaj naboj svesti i energije koju ulažem u nekakav projekat potpuno verno prenesem.

KOLIKO UMETNOST IGRA ULOGU U TVOM SVAKODNEVNOM ŽIVOTU?
Ja ću biti slobodna pa okrenuti naglavačke ovo pitanje i pitati se šta svakodnevni život ima u umetnosti? Sada smo na puno realnijem terenu gde se mogu ulice sa prolaznicima posmatrati kao svojevrstan umetnički iskaz. Jedna obična šetnja prolaznika u strogo, tiho i perfidno regulisanom centru grada može biti viđena kao svojevrstan umetnički performans. Ako uđemo u detaljniji pogled na prolaznika u centru, on može biti bilo ko. Može biti dete koje se igra u tom ukočenom prostoru, može imati plave rukave ispod nekakve zimske jakne. Slika umetnosti se lako pojavi kad god se slavi običnost i svakodnevnost na iskren način, tako da nema ničega svakodnevnijeg od umetnosti. Taj isečak svakodnevice biva umetnička slika, a lek od ludosti je upravo zamena ovog polja nemaštovitosti, stvarnim životom koji ima umetničku prirodu na svakom koraku.

KAKO SE OPUŠTAŠ, SLUŠAŠ LI MUZIKU DOK SLIKAŠ I RADIŠ ILI TI JE POTREBNA POTPUNA TIŠINA?
Antički Grci bi rekli kako je muzika dionizijska, a vizuelna umetnost apolonijska. Ja sam uvek nekako raspoložena da spajam svetove pa se redovno predajem muzici da iznese sve slike koje imam u sebi. Sa druge strane potpuna tišina ako se zaista isprati do kraja uvek dovede do muzike, a isto tako i obrnuto ako se muzika isprati zaista do kraja ona dovede do apsolutne tišine. Stvar je samo stepena predanja i poverenja u umetnost. Razlika između ludosti i umetnosti je samo u tome da u umetnosti nema kočnice već je ona puno predanje.

OPIŠI MI TVOJ STUDIO IZ SNOVA?
Puno svetla, prostranosti i divnih materijala sa zatvorenim unutrašnjim prostorom i spoljnim balkonom. Isto tako treba biti otvoren ka svetu, ali i treba držati jasnu granicu prostora koji je isključivo prijatan za mene. Takođe i što više biljaka i rastinja.

IMALA SI PRILIKE DA U OKVIRU STUDIJA RESTART SA KOLEGINICOM VALENTINOM IVOŠEVIĆ UČESTVUJEŠ U ZANIMLJIVOM PROJEKTU REDIZAJNA I RECIKLAŽE ODBAČENIH PREDMETA… KAKO JE DOŠLO DO OVE SARADNJE, PLANIRAŠ LI DA NASTAVIŠ U OVOM PRAVCU U BUDUĆNOSTI I KOLIKO EKOLOGIJA IGRA VAŽNU ULOGU U TVOM STVARALAŠTVU?
Valentina i ja smo jako dobre koleginice i nas dve se izuzetno poštujemo. Uočile smo kako u odbačenom može postojati jako puno potencijala da se njegovim uokviravanjem napravi nešto novo. Umetnost nas može jako puno naučiti o ekologiji i mislim da ovaj potencijal tek treba da bude iskorišćen. Mi smo tek malo zagrebale ovu površinu ispod koje se krije jako puno lepih stvari. Preporučujem mladim umetnicima da se bar malo okušaju na ovom planu pre nego što bilo šta drugo učine jer će im značajno proširiti vidike.

DOMAĆA PUBLIKA JE IMALA PRILIKU DA SE UPOZNA SA TVOJIM DIZAJNOM NA BAFE-U, KADA SI NA MODELIMA SPOJILA SVOJE NAJVEĆE LJUBAVI MODU I SLIKARSTVO. PLANIRAŠ LI NOVE KOLEKCIJE I NA ČEMU TRENUTNO RADIŠ?
Trenutno nemam plan za produbljivanje mog stvaralaštva u ovom kontekstu. Moje namere su da produbim ovaj deo svog delovanja u trenutku kada osetim da je došlo vreme za to.

PRATIŠ LI RAD DOMAĆIH DIZAJNERA, KAKVO JE TVOJE MIŠLJENJE O MODNOJ I DIZAJN SCENI NA NAŠIM PROSTORIMA? ŠTA SMATRAŠ NAJVEĆIM ADUTIMA, A ŠTA MANAMA?
Mislim da je zbog sveopšte digitalizacije izbrisana ideja o zasebnim modnim scenama. Mislim da se ljudi u ovoj regiji jako dobro poznaju i zna se jako dobro ko ima kapacitet da se nametne i na svetskoj sceni. Jedna moja poseta Fashion Week-u u Zagrebu i razgovor sa urednicom Tinom Lončar mi je stvarno preslikao sva događanja iz Srbije u Hrvatsku i obrnuto. Jednostavno, isti problemi muče obe sredine. Najveći adut je što je zaista lako biti zapažen ako postoji stvaran talenat i ako se pokaže volja za vidljivošću, a najveća mana je što se prosečnost ne može isplatiti niti za plaćanje stana i hrane. O uspešnim primerima se može čitati u medijima koji prate modu.

NEDAVNO SI SE PRESELILA U ZAGREB. KAKVI SU TVOJI PRVI UTISCI O GRADU, IMAŠ LI VEĆ SVOJA OMILJENA MESTA I KOLIKO TI SAM GRAD I LJUDI PRUŽAJU INSPIRACIJU?
Ako ćemo u bojama kako vidim Zagreb rekla bih da je on za mene zlatno-zelen sa lepom estetikom. Mislim da sam u ovom periodu otkako sam u Zagrebu imala prilike videti jednu jako široku sliku grada i ljudi, a grad kao takav je uvek živi deo mene.

HOĆEMO LI USKORO IMATI PRILIKE DA POGLEDAMO NEKU TVOJU IZLOŽBU, PLANIRAŠ LI NEKE ZANIMLJIVE PROJEKTE U NAREDNOM PERIODU?
Trenutno sam ponajviše posvećena radu sa Pearly Penguines-ima. Radi se o luksuznim skulpturama pingvina koje oslikava nekoliko odabranih autora među kojima sam i ja. Radi se o zaista zanimljivom projektu jer sam deo jedne šire mreže autora. Takođe, upravo sam stigla iz Londona gde sam lično predala svoje radove SHOWstudio galeriji. Trenutno smo menadžer i ja u pregovorima sa nekoliko luksuznih hotela u Srbiji i Hrvatskoj oko izlaganja mojih radova, ali o tome za sada ne mogu detaljnije govoriti.

NAJVEĆI SAN KOJI BI ŽELELA DA OSTVARIŠ U SVOJOJ KARIJERI?
Moj najveći san jeste da budem primer, inspiracija i pomoć mladim umetnicima koji se probijaju na sceni.

 

DA LI BI ŽELELA DA PODELIŠ SA ČITAOCIMA PLEZIRA NEKI FILM, PREDSTAVU, KNJIGU, IZLOŽBU, INICIJATIVU, POJEDINCA ILI PRIČU KOJI SU TI SE DOPALI I ZA KOJE VERUJEŠ DA ZASLUŽUJU VEĆU PAŽNJU?
Podelila bih jedan jako lep instagram nalog, profil Jovana Josifovskog, domaćeg modnog ilustratora. Iskreno, lično ga ne poznajem ali eto koristim ovu priliku da ga promovišem jer mi se dopada način njegovog pristupanja ilustraciji. Sa druge strane je moja koleginica iz SHOWstudija February James koja radi takođe fantastične ilustracije i koja je isto tako dostupna na instagramu. Mislim da je to dovoljno da nekoga inspiriše na rad.

Share

• Tweet
• Pin It