Keramika je za mene zaista nešto posebno i mislim da me je oduvek fascinirala činjenica da neverovatni i vanvremenski (setimo se samo očuvanih iskopina iz drevne istorije napravljenih od gline) komadi koji se pažljivim oblikovanjem jednog tako jednostavnog materijala pretvaraju u nešto tako posebno. Iz tog razloga veoma uživam u razgovoru sa umetnicima koji rade sa glinom. Moja sagovornica, Ana Savić je autorka nekih zaista posebnih komada upotrebne keramike koji se u bogatoj ponudi domaćih keramičara izdvajaju svojom jednostavnošću i snažnim uplivom prirode, što ne iznenađuje budući da je Ana pejzažni arhitekta. Ana svoju inspiraciju pronalazi u dalekom istoku, a jedno posebno putovanje u Indoneziju zauvek joj je promenilo život i usmerilo je ka ručnom radu
Fotografije: Ivan Tasić, Senja Vild
KAKO BI SE U NEKOLIKO REČI PREDSTAVILA NAŠIM ČITAOCIMA?
Zovem se Ana Savić, živim u Kruševcu. Keramika je u moj život ušetala u divnoj Indoneziji. Bila je to ljubav na prvi dodir. Sa povratkom u zemlju, odlučila sam se da oformim svoj studio, anaesKeramik, i da se profesionalno posvetim izradi unikatne vrtene keramike. Bilo je to 2013. godine. Ipak, moja prava profesija često ima upliva u radove koje stvaram, jer sam po obrazovanju pejzažni arhitekta i uživam da stvaram posude za biljke.
DA LI SI ODUVEK BILA STVARALAC I LJUBITELJ RUČNOG RADA I KAKO SI OTKRILA KERAMIKU? KOJI JE BIO PRVI KOMAD KOJI SI NAPRAVILA?
Može se reći, ali to sada mogu da osvestim. Kada sam jednoj drugarici iz detinjstva rekla da se bavim izradom keramike, ona se setila nečega, meni interesantnog detalja, koji sada koristim za popunjavanje biografske puzle. Naime, kao deca smo se vrlo često igrali u blatu i pesku, kuvali ručak, pravili auto staze i zavrzlame. Ja sam se isticala u ovom drugom, kako se seća drugarica, pa sam i drugima popravljala i sređivala tunele i garaže. I danas, moje ruke na plaži, u pesku, u šljunku ne miruju. Kreativni rad je bio uvek prisutan, ranije na drugi način, kroz projektovanje, ali ovaj taktilni mi više odgovara. Prvi komad, u terakoti, napravila sam u Italiji, gde sam se družila sa jednim keramičarom. Bila je to figurina trudne žene. Ipak, tamo nisam pokazala interesovanje da se nešto ozbiljnije upustim u svet gline. Indonezija mi je bila suđena zemlja sa više aspekata, pa tako i u bavljenju i otkrivanju uzbudljivog, slojevitog sveta kremike.
DOPADA MI SE ŠTO SI ZADRŽALA JEDNOSTAVNOST I ORGANSKU NOTU U ZAVRŠNOM IZGLEDU SVAKOG KOMADA. BOJE SU BLAGE I SVEDENE, A KOMADI DELIKATNI. PREPOZNAJE SE DONEKLE UTICAJ KULTURA DALEKOG ISTOKA. DA LI SVESNO PREFERIRAŠ OVAJ STIL ILI JE PRAVAC ODABRAN INTUITIVNO?
Hvala na lepom zapažanju, tj. drago mi je da tako doživljavate anaesKeramik. Intuitivno i svesno se prepliću, pogotovo kad je reč o ličnom ukusu i stilu. Japansku kulturu sam oduvek obožavala. Njihova estetika promišljanja lepog, praznine i punoće, nesavršenosti, poštovanja prirode materijala, vrlo je bliska mom biću. Kao pejzažni arhitekta, dosta sam proučavala njihov odnos prema prostoru i biljkama. Podjednako ushićeno upijam i njihovu keramiku. Pogotovu volim spoj posudne keramike i nekog divljeg bilja, tj. ikebanu. Ipak, ponekad moram da skliznem u komercijalno, i to već nije potpuno „ja”, već pravljenje nečeg sa predumišljajem.
KAKO BI TI OPISALA PRAVAC, ODNOSNO STIL KOJIM SE VODIŠ KADA IZRAĐUJEŠ KOMADE?
Jednostavan ali estetski promišljen, gde detalj, kao npr. drška na šolji daje konačni karakter predmetu. Što se tiče boje, ona je najčešće rezultat preklapanja raznih glazura, a vatra daje konačnu reč, te sam predmet čini neponovljivim. Mogu da kažem da sam stil formirala promatranjem onoga što volim u svetu keramike i brojnim eksperimentisanjem.
KOJE MATERIJALE KORISTIŠ U RADU I KOLIKO TE PRIVLAČE EKSPERIMENTI SA MATERIJALIMA I ZAVRŠNOM OBRADOM I GLAZURAMA?
Biti dizajner keramike znači ploviti morem eksperimenata, gde te talasi ponekad poklope, a onda te u sledećoj plovidbi dobace na neko dražesno ostrvo. A ja kao avanturista po prirodi, uživam da plovim morem na kojem krotim, ili mene krote, vatra, zemlja i aždajice od glazura. Dakle, jedan od glavnih razloga što volim ovaj posao jeste nepredvidivost krajnjeg rezultata.
IMAŠ LI NAJDRAŽI KOMAD KOJI NIJE NA PRODAJU?
Ima ih par, ne mogu da izdvojim jedan. Svi komadi koje sam uspela da donesem iz Indonezije za mene su vredni, koliko i u svetu – kineski porcelan iz doba Qing dinastije. Čak nije ni stvar izgleda, koliko mesta i okolnosti izrade. Od onog što sam ovde uradila, izdvajam šatulu inspirisanu memorijalnim parkom Slobodište. Na Slobodištu sam odrasla, sastavni je deo mene, i smatram ga biserom pejzažne arhitekture u Srbiji, čiji je kreator naš veliki arhitekta Bogdan Bogdanović.
KOLIKO JE UREĐENJE ENTERIJERA ZA TEBE VAŽNO I KOLIKO PROSTORA OSTAVLJAŠ RUKOTVORINAMA?
Malo ću vas razočarati, ali možda nisam idealni sagovornik na ovu temu. Ovde bih podelila zapažanja u poimanju i uređenju enterijera u Indoneziji, jer kao što rekoh, ta zemlja je ostavila najdublji trag na moj život. Indonežani žive vrlo skromno i u enterijerima se nalazi malo nameštaja. Meni je veoma prijala ta rasterećenost i ne robovanje stvarima, nameštaju. Sa druge strane, ono što se nalazi u prostoru, sobi, vrlo je dopadljivo, unikatno i fantastično izvedeno. Indonežani su poznate zanatlije i to se može videti na svakom koraku, a opet niste ugušeni stvarima. Ova priča ne važi samo za Indoneziju, nego za taj deo sveta, dalekog istoka, gde spada i Japan, naravno. Dakle moj idealni enterijer bi bio sa što manje fino napravljenih stvari. U realnosti se slabo bavim uređenjem svog prostora, nebitno mi je da nešto specijalno usklađujem boje, bitno mi je da se osećam prijatno, znači ne prenatrpano, a detalji, u koje spadaju i rukotvorine, spontano me pronalaze i okupiraju. Biljke su neizbežne u mom životnom okruženju.
KAKO IZGLEDA TVOJ STUDIO IZ SNOVA I MAŠTANJA?
Najpre, trudim se da ne maštam mnogo o ovakvim stvarima, jer sam zaista zahvalna najpre svojim roditeljima što trenutno imam i ovaj studio, koji se nalazi u sklopu mog stana. Ali eto, ponekad zaluta neki članak sa interneta, o nekom umetniku keramičaru iz dalekog sveta, čiji studio leži u pitomoj šumici, ili je to prostrani osvetljeni studio, sa čijih prozora puca pogled na susedna brda. Tada zamišljam sebe tamo, samo na kratko. Jednoga dana, otići ću u prirodu i sagraditi sebi studio, oko kojeg će skakutati uvek bezbrižne vižotinje, kako ih zove moj klinac. To je studio iz mojih snova.
DOMAĆA I REGIONALNA HENDMEJD SCENA JE VEOMA ŽIVA. IMAŠ LI NEKIH LIČNIH FAVORITA I DIZAJNERA SA KOJIMA BI VOLELA DA UDRUŽIŠ KREATIVNE SNAGE I SARAĐUJEŠ?
Jeste, hendmejd bum je u čitavom svetu. Učestvovala sam na par manifestacija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Tom prilikom upoznala sam se sa drugim interesantnim dizajnerima, sa kojima sam u kontaktu. Vrlo pomno pratim šta rade ostali dizajneri keramike, kao i dizajneri sa kojima izlažem u Gradstor Design Hub-u i svi su mi podjednako dobri u tome čime se bave. Ipak, nisam iskristalisala konkretno sa kim bih volela da sarađujem, osim što postoji nejasna ideja da napravim saradnju sa nekim ko se bavi obradom drveta, bilo da su to sitne stvari za domaćinstvo ili nameštaj. Mislim da moja geografska lokacija, usporava ovakva kreativna
udruživanja i verujem da ih je u Beogradu mnogo više.
ŠTA IMA NAJVEĆI UTICAJ NA TVOJU INSPIRACIJU?
Sve može da me inspiriše. Posmatram svet oko sebe, razmišljam o formama koje vidim, bilo u nekoj kineskoj radnji, bilo da su to igračke mog deteta. Inspirišu me često i greške u procesu rada, to najviše volim. I naravno, inspirišu me radovi drugih umetnika, u svim medijima.
PO PROFESIJI SI PEJZAŽNI ARHITEKTA I LJUBAV PREMA BILJKAMA MOŽE LAKO DA SE OSETI U TVOM RADU, PRE SVEGA U DELIKATNIM TEKSTURAMA I KOMPOZICIJAMA KOJE PRAVIŠ SA BILJKAMA I SAKSIJAMA KOJE SAMA IZRAĐUJEŠ. IMAŠ LI OMILJENE VRSTE SA KOJIMA VOLIŠ DA RADIŠ I KOJE SU TO NAJINTERESANTNIJE BILJKE U TVOJOJ BAŠTICI?
Od kako sam postala svesna da je fotografija veoma bitna u prezentaciji onoga što stvaram, to je donekle promenilo i moju percepciju bilja, pogotovu onog saksijskog. Dakle i u tom biljnom svetu postoje vrste koje su vrlo fotogenične, i one manje fotogenične. Tako mogu da proglasim da je mis fotogeničnosti među biljkama Aeonium sedifolium. Mogu slobodno reći da mi je ona omiljeni model, i da najbolje nosi ono što napravim. Ima tu još nekih finih sezonskih cvetnica, ali ja kao neaktivni pejzažni arhitekta, ne mogu da im se setim imena. Dodala bih da je divlje bilje moja najveća ljubav i inspiracija i mnogo volim da se igram i stvaram sa njima, bilo da je to livadsko cveće ili grančice graba i gloga itd. Tako je bilo i pre ulaska keramike u moj život.
GDE NAŠI ČITAOCI IMAJU PRILIKE DA VIDE I UPOZNAJU I UŽIVO ANAESKERAMIK KOMADE I PLANIRAŠ LI U BUDUĆNOSTI NEKI VLASTITI IZLOŽBENI PROSTOR?
Unikatni komadi keramike za sada su izloženi i mogu se kupiti u Beogradu u Gradstor design hub-u, a takođe se sa mojim radom mogu upoznati i na internet prezentaciji putem Facebook i Instagram profila anaesKeramik. Iz trogodišnjeg iskustva rada, otvaranje izložbenog prostora, ili prodajne galerije unikatne keramike, može biti smisleno samo u Beogradu i možda Novom Sadu. Tako da za sada ne mogu ništa da planiram u tom pravcu. Ipak, internet znatno olakšava vidljivost i plasman radova nas koji živimo u manjim sredinama, ali i trend otvaranja concept store radnji i galerijica ide na ruku prezentaciji dizajnera.
