Politički filmovi nisu samo filmovi o politici ili političarima. Iako deluje da su zbog naziva sadržajno ograničeni, oni mogu da budu mnogo šire shvaćeni. To su, u najkraćem, svi filmovi koji vas nagone da razmišljate politički o društvenim problemima i o svemu što vas dotiče. Tako mi je ukratko pojam definisao moj sagovornik, Tadej Kurepa, novinar i autor jedinstvenog bloga u Srbiji politfilm.com koji se bavi isključivo „filmovima za razmišljanje“. Tadej je napravio bogatu listu fantastičnih ostvarenja koje u inspirativnim autorskim tekstovima dodatno približava čitaocima. Kada uđete na njegov blog sati samo cure, a vi se hranite inspiracijom i idejama za gledanje novih naslova. Otkad sam otkrila ovu oazu, ne pitam se više: „A koji film sada da gledam?“. Tadej smatra da je čak i urnebesna komedija sa Bilom Marejem „Dan mrmota“ politički film jer nas nagoni na razmišljanje o sopstvenom životu.
ZA POČETAK, TADEJ MI JE OBJASNIO KAKO JE DOŠAO NA IDEJU DA POČNE DA PIŠE BLOG O POLITIČKIM FILMOVIMA.
Blog sam počeo da pišem pre četiri i po godine kada sam napravio listu političkih filmova koje bih mogao da preporučim ljudima kako bi se upoznali sa nekom temom. Želeo sam da tu listu postavim na Fejsbuk. Međutim, desilo se da je spisak imao suviše reči kako bi stao u Fejsbuk nout. U međuvremenu su tekstovi postali duži i složeniji, tako da mi sada treba oko 10 do 15 sati rada za tekst o jednom filmu. Pored toga, organizujemi dosta filmskih projekcija u Beogradu i širom regiona.
NA BLOGU DOSTA PIŠEŠ I O JUGOSLOVENSKIM FILMOVIMA IZ SEDAMDESETIH I OSAMDESETIH. KOLIKO SU ONI ZANIMLJIVI KAO JEDNO SVEDOČANSTVO PROŠLOSTI?
Ono čime planiram da se bavim u narednom periodu je jugoslovenski film od 1979. do 1989. godine. Zanima me način na koji je on reflektovao društvenu stvarnost i nagoveštavao promene koje će doći. Takođe, interesantno je i kako je korišćen kao sredstvo političke komunikacije i propagande u tom periodu. Hoću da istražujem aktere tih filmova, producente i reditelje, da vidim šta je sa njima bilo posle. Kada je reč o filmovima iz tog perioda, posebno bih izdvojio trilogiju hrvatskog režisera Lordana Zafranovića „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“ i „Večernja zvona“. Radi se o Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata i toplo preporučujem da pogledate sva tri filma.
KADA SE POTRAŽI DEFINICIJA POLITIČKIH FILMOVA, UGLAVNOM SE MISLI NA FILMOVE O POLITICI I POLITIČARIMA. KAKO TI SHVATAŠ TAJ POJAM I ŠTA JE ZA TEBE POLITIČKI FILM?
Da bismo uopšte mogli da definišemo politički film, moramo prvo da vidimo šta za nas znači politika i političko. To treba shvatiti mnogo šire od partijske politike i podizanja ruku u skupštini. To je pogotovo slučaj u zemljama kao što je Srbija gde se uglavnom samo ispunjavaju političke agende koje je postavio neko spolja. Mislim da je u svemu najbitnije pitanje konteksta u kojem se nešto dešava. Zato političkim filmom smatram svaki film o kome može da se misli politički i koji te nagoni da donosiš neke političke procene. Ima filmova za koje ne bi pomislio da su politički, a ipak jesu. Na primer, „Dan mrmota“ sa Bilom Marejem je zapravo film o društvu u kojem živimo, u kojem je svaki dan isti. On pokušava da pobegne iz te mreže i svi gledamo i kažemo: „Jao, zamisli, kada bi svaki dan bio isti“. Da vam kažem nešto, pogledajte malo bolje jer svaki dan i jeste isti.
IMA LI RAZLIKE IZMEĐU POLITIČKIH I ANGAŽOVANIH FILMOVA?
Čini mi se da pojam angažovanog filma postoji samo na prostoru bivše Jugoslavije. Zanimljivo je da se u tom pojmu izgubilo ono društveno-angažovani. On je sad samo angažovani i kao da ga je neko angažovao da nešto radi. Ali naziv nije slučajan. Jer, mnogi od tih filmova su i angažovani od strane nekoga da zagovaraju određene politike. Oni su vrlo često zagovarački filmovi koji su snimljeni u okviru nekog projekta. To nije nužno loše, ima i nekih dobrih filmova koji su snimljeni i na taj način.
DA LI SMATRAŠ DA SU SE NEKAD SNIMALI BOLJI POLITIČKI FILMOVI NEGO DANAS? KAKVA JE SADA SITUACIJA NA TOM PLANU?
Ima dobrih filmova i danas. Ono što je stvar sa savremenim ostvarenjima jeste da ona nisu prošla probu vremena. Ne možeš da ih nazoveš kultnim filmovima, možeš samo da pretpostaviš koji će filmovi to biti. Na primer, ako se ove godine u celom svetu snimi na hiljade filmova, 10 posto će za deset ili dvadeset godina biti gledani. S druge strane, stariji filmovi ostali su zapamćeni jer su bili bolji od drugih. Samim tim, taj korpus filmova sa kojima smo mi upoznati je po kvalitetu nužno bolji. Mislim da u svakom vremenu ima ljudi koji imaju jaku potrebu da kroz film izraze nešto što osećaju da postoji u društvu. Preporučio bih jednog savremenog američkog dokumentaristu koji se zove Skot Noubl (Scott Noble) i koji izbacuje vrlo ozbiljne dokumentarce, besplatne i dostupne na netu.
KOJE FILMOVE BI POSEBNO PREPORUČIO?
Izdvojio bih nekoliko filmova. To su: „Conspiracy“ TV film u HBO produkciji koji pokazuje kako su nacisti odlučili da uđu u realizaciju konačnog rešenja, odnosno Holokausta. Možemo da zamislimo da slično izgleda neki sastanak korporativnog borda direktora. Zatim film „Z“ Koste Gavrasa. On govori o tome šta se dešavalo uoči diktature pukovnika u Grčkoj. Izdvojio bih i film „Poslednji valcer u Sarajevu“ o ubistvu Franca Ferdinanda koji je snimljen 1989, a montiran 1997. i smatra se poslednjim jugoslovenskim filmom. Odličan je i film „Bitka za Alžir“ koji je verovatno jedan od najboljih političkih filmova ikad snimljen i doživeo je razna tumačenja i upotrebe.
KOLIKO SU MLADI AUTORI ANGAŽOVANI U RADU NA POLITIČKIM FILMOVIMA, DA LI ŽELE DA „MENJAJU SVET“?
Mislim da film ne može da promeni svet, ali može da doprinese u nekoj promeni. Samo čovek može da promeni svet. I to ne tako što će da promeni sebe, nego tako što će da se udruži sa drugim ljudima i zajedno sa njima promeni društvo. Siguran sam da bi milioni ili stotine hiljada ljudi želelo da vidi da se nešto menja, ali su pasivni, nisu međusobno povezani, otuđeni su, ili nemaju vremena. Mislim da svet može da se promeni samo tako što će se pojedinci uvezati međusobno u organizacije i početi da se bore da se svet promeni u onom pravcu u kom oni žele. Da se razumemo, oni koji žele da svet bude ovakav kakav je sada, i još gori, već uveliko rade na tome.
POŠTO PRIČAMO O POLITIČKIM FILMOVIMA, KOLIKO MISLIŠ DA JE POLITIKA DANAS PRESUDNA ZA ŽIVOT U SRBIJI? ČINI SE DA SE MEŠA U SVE, U ZAPOŠLJAVANJE, SVAKODNEVNI ŽIVOT, STANOVANJE, LIČNE ODLUKE. KAKO DA SE OBIČAN ČOVEK ODBRANI?
Nije problem samo partokratija kao vladavina političkih partija nad društvom, problem je što je Srbija tipična zemlja kapitalističke periferije u svetskom sistemu. Njena vladajuća klasa je klasa periferne zemlje koja se nalazi u poslušničkom odnosu prema vladajućim klasama centra svetskog sistema i sprovodi tuđu agendu. Narod se tu ništa ne pita. U tom smislu Srbija nije u mnogo drugačijem položaju od Grčke, Crne Gore, Albanije i celog regiona, pa i šire. Mnogi misle da će im biti drugačije ako odu iz zemlje, ali to nije tako. Evo, uzeću za primer Žilnikov film „Destinacija Srbistan“. U njemu srećemo nekog crnca iz Gane, izbeglicu na putu za Nemačku, koji je u tom trenutku u Senti. I on kaže: „Ovde radi samo 10 posto ljudi, ostali su nezaposleni i jedine pare koje dobijaju su od rođaka iz inostranstva koji tamo radi najniže plaćene poslove. A tako je isto i u Gani. Zašto bih ja došao čak iz Gane da ostanem u Srbiji. Ja hoću u Nemačku.“
IMA LI NEKIH KNJIGA KOJE SE BAVE OVOM TEMOM, A DA MISLIŠ DA SU ZA PREPORUKU?
Za rođendan sam dobio knjigu „Bilo jednom na Bliskom istoku: Kinematografije kriznog regiona na prelasku vekova“ za koju sam čuo da je sjajna ali nisam još stigao da je pročitam. Uvek ima dobrih knjiga koje mogu da se preporuče, ali mislim da je najbolje da pogledate nova izdanja Filmskog centra Srbije i tamo potražite temu koja vas interesuje. Druga mogućnost je da pogledate ponudu polovnih knjiga jer je za vreme Jugoslavije štampano dosta dobrih knjiga o filmu. Takođe, na internetu ima odličnih tekstova, samo je bitno da budete uporni i da znate šta tražite.
Čitalački kutak za filmske sladokusce:
*Jurij Lotman i Jurij Civjan: „Dijalog sa ekranom“ Filmski centar Srbije, 2014. – Knjiga jednog od najvećih evropskih filmskih teoretičara postratnog razdoblja, pisana u saradnji sa Jurijem Civjanom, izuzetan je, pregledan i nezaobilazan filmski priručnik koji trasira nove puteve gledanju i razumevanju filma.
*Dejvid Bordvel „Naracija u igranom filmu” Filmski centar Srbije, 2013. – Monumentalno delo Dejvida Bordvela, verovatno najvećeg živog teoretičara filma, pojavilo se sada na srpskom jeziku. Delo koje od svog objavljivanja 1985. godine u domenu filmske naratologije gotovo nikada nije prevaziđeno, postalo je neophodni udžbenik ne samo za studije filma, već, jednako tako, i književnosti.
*Ian Scott „American politics in Hollywood Film“ Edinburgh University Press, 2011. – Knjiga istražuje veze Holivuda i politike i tvrdi da oni nikada nisu bili bliskiji. U knjizi postoje brojne analize političkih serija ili filmova koje su vredne čitanja.
*Steven J. Ross „Hollywood Left and Right: How Movie Stars Shaped American Politics“ – U ovoj knjizi autor proučava kako su holivudski filmovi i serije uticali na američku politiku i oblikovali društvo.
