MARATON, TRKA KOJA JE POSTALA SASTAVNI DEO OLIMPIJADE JOŠ U 18. VEKU DISCIPLINA JE KOJA IZISKUJE FIZIČKU I PSIHIČKU SPREMNOST U SVAKOM TRENUTKU. ŠTA JE SVE POTREBNO ZA TU DUGU STAZU, PREĐENE KILOMETRE I USPEH U OVOM SPORTU, ZA PLEZIR MAGAZIN, ISPRIČALA NAM JE SAMANTA GILICE
Samantu upoznajem, jednog prijatnog predvečerja u prostorijama „Mentalnog zdravlja“. Prvi put sam tamo i prvi put slušam ovu veselu, nasmejanu ženu kako priča o tome da smo sposobni za sve što poželimo. Njena priča inspirisala me je da kažem sebi: „Možeš i ti. Samo kreni. Svet je tvoj.“
Samanta je rođena u Vršcu 1988. godine. Završila je master na DIF-u. Četiri godine je član Atletskog saveza Srbije i takmiči se na državnim prvenstvima u maratonu. Član je Vršačkog atletskog kluba.
„Od 2012. godine se takmičim u trčanju maratona (42,195 km) i ultramaratona (prelaženje planinskih staza preko 100 km), i do sada sam postigla brojne uspehe, od kojih bih izdvojila 3. mesto na Novosadskom maratonu, 1. mesto na Niškom zimskom maratonu. Godine 2013. na državnom prvenstvu održanom u Novom Sadu bila sam jedina devojka koja je uspela da savlada 42 km, a 2015. godine u aprilu zauzela sam 5. mesto u ženskoj konkurenciji. Trenutno zauzimam 15. mesto po uspešnosti na listi svih maratonki iz Srbije, a cilj mi je da do kraja 2016. godine budem među 10 najboljih.“- kaže Samanta.
Pre šest godina počela je da radi na sebi. Lični razvoj uticao je na to da skine 25 kilograma i da uradi nešto ludo u svom životu. Bila je vođena adrenalinom i željom da promeni svaki aspekt svog života.
„Prvi istrčani, Novosadski maraton, zadržao me je u tom svetu. Tada sam shvatila koliko zaista mogu. Zbog gojaznosti, samopouzdanje mi je bilo poljuljano i taj uspeh mi je dao veru u sebe. Želela sam da pomeram granice u svim aspektima svog života.“
Ona danas motiviše mnoge sportiste, kao i ljude koji se na bave sportom. Promenivši svoj život iz korena, motiviše svakodnevno druge da konstantno rade na sebi i svojim snovima. A šta nju motiviše?
„Motiviše me ljubav, istraživanje svojih granica. Želim da se borim sa predrasudama i dokažem sebi i drugima da se može uspeti i na drugi način. Postoji milion načina, ne moramo više raditi po šablonu.“
Osim što uživa u trčanju, dugim šetnjama i putovanjima, Samanta Gilice svoju prvu knjigu privodi kraju. Knjiga je nastala kada je naišla na podršku izdavača koji je poželeo da objavi njenu priču. U njoj, kako kaže, ima motivacije za sve sportiste, a posebno za maratonce. Namenjena je svim ljudima koji vežbaju i brinu o svom mentalnom i fizičkom zdravlju. Napominje da fizički trening nije najbitnija stvar u maratonu, a kroz mesec, dva imaćemo priliku da saznamo šta nam je zaista potrebno za uspeh u sportu.
Zanimalo me je kako sebe vidi za pet godina. Sa osmehom mi je odgovorila: „Vidim sebe putujući svetom sa čovekom koga volim, okružena sam prijateljima koji rade na sebi, imam ćerkicu Hanu, aktivno treniram i srećna sam. To mi je dovoljno. Za mene je uspeh da u svakom trenutku radim ono što volim i da se nalazim baš tamo gde želim da budem. Zato sebe smatram uspešnom ženom. Želim svima da poručim da prate svoje najdublje strasti i da slušaju savete ljudi koji ih nadahnjuju i čiji primer mogu da slede.“
U sportu ili ne, možete da ostvarite šta god poželite.
