LETO I GODIŠNJI ODMOR, PAUZA OD ŠKOLSKIH I FAKULTETSKIH OBAVEZA, NAPORNOG POSLA I STRESA JE VREME KADA TRADICIONALNO SVI IMAMO VIŠE VREMENA ZA ČITANJE, STOGA SAM POŽELELA DA IZDVOJIM NEKOLIKO INTERESANTNIH NASLOVA KOJI BI MOGLI DA BUDU DOBRO DRUŠTVO U TRENUCIMA DOKOLICE I UŽIVANJA.
KAKO SU NASTALI RATOVI ZOMBIJA – Aleksandar Hemon (Booka)
Joshua Levin gaji scenarističke ambicije, a u međuvremenu podučava engleski kao strani jezik u Čikagu. Laptop mu je pun ideja, ali jedina koju uspeva da razvije je Ratovi zombija. Kada u stanu zatekne svoga stanodavca, neuravnoteženog vojnog veterana, kako mu pretura po prljavom vešu, Joshua odlučuje da se preseli kod svoje devojke Kimmy. Nakon kraćeg kućnog blagostanja, spetlja se s učenicom, Bosankom Anom, koja ima ljubomornog i nasilnog muža što dovodi do katastrofe. I dok Joshuine odluke variraju na skali od blesavih do apsurdnih, „Kako su nastali Ratovi zombija“ načinje vrlo ozbiljne teme.
Blurbovi
„Onaj uvek prisutni element podrugljivog humora u Hemonovim delima ovde prerasta u dinamičnu, crnohumornu priču smeštenu u Čikago…uživaćete i glasno se smejati.“
The Chicago Tribune
DIVLJI LABUD – Majkl Kaningem (Arhipelag)
Svetska premijera: prvo svetsko izdanje nove knjige velikog američkog pisca Majkla Kaningema, sa ekskluzivnim crtežima japanske ilustratorke Juke Šimizu. Majkl Kaningem, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca, napisao je jedanaest nesvakidašnje uzbudljivih i provokativnih priča modernog doba od kojih svaka vuče neku nit iz poznatih bajki evropske i američke civilizacije. Podsećajući na bajke u kojima se javlja otrovna jabuka, devojka s dugom kosom koja donosi nesreću, tajanstvena kuća duboko u šumi ili zveri i talismani, Majkl Kaningem priča snažne, pronicljive i otrežnjujuće priče današnjeg vremena u kome se čovek, na prvi pogled, sasvim odvojio od mitskih situacija, starih priča i tajanstvenih značenja. Kaningem polazi od bajki da bi nas suočio s pričama o uzvišenim otkrovenjima i neponovljivim situacijama, o čudu i mitu u savremenoj svakodnevici. Otuda ove priče imaju draž otkrića i najređe pripovedačke snage
UKULELE JAM – Alen Mešković (Booka)
Leto 1992. Emir zvani Miki i njegovi roditelji dolaze u izbeglički kamp u malom mestu Majbule na hrvatskom Jadranu. Mikijev stariji brat i uzor, čije je ploče i kasete preslušavao u Bosni, odveden je u nepoznato. Dok majka tone u depresiju, a sve ogorčeniji otac opsesivno sluša vesti, Miki upoznaje nove prijatelje s kojima uplovljava u svet metal i pank muzike. Međutim, u Bosni uskoro izbija još jedan rat, u izbegličkom kampu se situacija zaoštrava i krug
Mikijevih prijatelja emigrira u druge zemlje. On većinu vremena provodi preslušavajući kasete Metalike, Nirvane i Pink Flojda, maštajući kako o dalekoj Švedskoj, tako i o izlasku u obližnji klub Ukulele, oazu dobre muzike i skrovište od nacionalističkog ludila. U čitavom ratno-huškačkom haosu odvija se Mikijevo odrastanje, obeleženo ne samo izbeglištvom već i svim onim „običnim“ stvarima kao što su prva pijanstva, ljubavi i velika prijateljstva. Prinuđen da ubrzano sazri, on hrabro bira svoj put i odlučuje se na veliki korak… Ova briljantna priča o sazrevanju mladog junaka donela je autoru romana Ukulele jam opravdana poređenja sa Selindžerom, Knausgorom i Hornbijem, a po senzibilitetu i znalačkom kombinovanju tragičnih i komičnih detalja bliski su mu i mlađi autori poput Bekima Sejranovića i Saše Stanišića. Ukulele jam jedna je od najboljih pripovesti o tome šta je sumanuta ratna avantura devedesetih učinila generacijama koje su se, ni krive ni dužne, formirale tokom te mračne decenije, ali i beskrajno duhovit i optimističan otpor primitivizmu onih najboljih izdanaka te klase.
SA TOBOM JE SVE MOGUĆE – Tom Mičel (Vulkan)
Za sve one koji su kao deca maštali o tome da pričaju sa životinjama, priča koja je osvojila srca čitalaca širom sveta i podsetila ih da svet ponovo posmatraju očima deteta. U burnim godinama istorije Argentine, kada se ova zemlja teturala na rubu anarhije, mladi profesor engleskog Tom spreman je da se otisne u susret sudbini kako bi utolio glad
za pustolovinama koju je osećao još od malih nogu. Činjenica da će mu u tom pohodu kao prijatelj i saputnik biti dodeljen jedan pingvin, koji će nadahnuti pregršt priča za laku noć za generacije koje je tek trebalo da se rode, tada je bila još neslućena mogućnost, sudbinski zaokret koji je ležao daleko iznad zapadnog horizonta. Nakon što je Tom pod izuzetno dramatičnim okolnostima spasao pingvina od opakih talasa nadomak obale, započinje nezaboravna avantura i veliko prijateljstvo između profesora i Huana Salvadora, krajnje autentičnog i neukrotivog pingvina sa talentom da očara i razveseli sve koji ga poznaju.
RUNDEK, IZMEĐU – Ante Perković (Laguna)
Kao i sve knjige o muzici, i ova vas pre svega želi navesti da je još više i dublje slušate. Zato u prozu polazi od pesama. Pokazalo se da su one – evo očekivane metafore – tek haustor kojim se ulazi u mnogo veću priču o ljudima i vremenima. Kroz nju se protežu Rundekovi intimni, poetski zapisi u prvom licu koji bolje od bilo kakve biografske fikcije ocrtavaju čoveka i njegov rad. Uz glasove saradnika i saputnika, dokumente, sećanja i neke fantastične priče iz života, filma, knjiga i muzike, dovršili smo rutu ovog putovanja. Ako čitajući otkrijete prozor s nekim novim pogledom na Rundekovu poeziju i sve lepe zvuke što nad njom vijore, nismo uzalud dizali jedra.
LOŠI SAMARIĆANI – Ha Džun Čang (Mali vrt)
Delo „Loši samarićani“ predstavlja briljantnu i britku kritiku svetskog ekonomskog poretka. Profesor ekonomije sa Kembridža, Ha Džun Čang, pokazuje kako je globalni ekonomski sistem ustrojen u korist bogatih zemalja – loših samarićana, a na uštrb siromašnih. Loši samarićani predstavljaju obavezno štivo za svakoga ko smatra da međunarodne odnose treba postaviti na zdraviju i pravedniju osnovu.
ZAPIS O PRONICLJIVOSTI – Žoze Saramago (Laguna)
Svojevrstan nastavak Slepila, Saramagov roman „Zapis o pronicljivosti“ smešten je u istu zemlju u kojoj je četiri godine ranije vladala epidemija obnevidelosti, ali sada počinje jednim neobičnim političkim a ne medicinskim fenomenom: na parlamentarnim izborima većina populacije ostavlja nepopunjene glasačke listiće. Priča se plete oko borbe vlade i njenih zvaničnika i ministara da pojme i, istovremeno, unište taj amorfni antipokret neopredeljenih glasača. U drugom delu ovog romana pojavljuju se likovi iz Slepila, uključujući doktora i doktorovu ženu, za koju sumnjaju da je vođa ovog antipokreta, i tada zaplet počinje…
„U osnovi romana je sarkastična Saramagova parabola o pravilima igre zapadne demokratije: neopredeljeni birači, kako ove tvrdoglavce nazivaju, sasvim su mirni, čak poslušni građani kakve vlast samo poželeti može. Ali njihovo odbijanje da se pretvaraju kako im izborni proces daje neki izbor vredan glasanja, sa stanovišta vlasti, duboko je subverzivan – to je neoprostiv greh i nedopustiv propust.“ Terens Raferti, The New York Times
KRAJ NAMA POZNATOG SVETA – Erlend Lu (Geopoetika)
Dopler se vratio iz šume u grad, a krstaški pohod Erlenda Lua protiv briljantnosti i konformizma se nastavlja! Luovi romani su ranije nazivani „naivističkim“, ali sada su nam potrebne nove odrednice da bismo opisali ovaj specifični oblik iskrivljenog realizma. Dok mislimo da se zabavljamo čitajući o sumanutom ponašanju ovog egocentrika neobičnih navika i nazora, izloženi smo zapravo jednom brehtovskom procesu u kojem sve što nam se čini poznatim prvo bude oneobičeno, da bismo tek zahvaljujući tome mogli suštinski da ga spoznamo. Roman „Kraj nama poznatog sveta“ buntovniji je i snažniji nego svi prethodni. I dalje je tu luovski humor, ali ne možemo više bezbrižno da se smejemo, jer i iz naslova i iz teksta proviruje apokaliptična autorova vizija. Sve licemerje sadašnjeg sveta (oličeno na primer u tome što stalno težimo bežanju u prirodu koju neprestano i svesno uništavamo), lažne vrednosti, falsifikati identiteta, primat materijalnog, novca, profita, odsustvo ljudskosti i pažnje, samo su neke od neželjenih tekovina civilizacijskog razvoja. A ono za šta smo mislili da je pozitivna tekovina – mediji i internet, njihova brzina i moć – zarobljava nas našim sopstvenim okovima straha i pesimizma. Istovremeno, taj tehnološki napredak prati civilizacijska regresija – mračne ideologije prete, klasne razlike sve su produbljenije, a netrpeljivost prema drugoj rasi i naciji, kao i netolerantnost prema drugačijem, deo su uobičajenog habitusa. Pre je bilo mnogo lakše kad su ljudi imali vremena i kad im glava nije bila puna. Pre interneta nije bilo teško biti dobar čovek. Ljudi su imali sve vreme ovog sveta. Mogli su da misle na ono na šta su hteli.
PRAZNIK BEZNAČAJNOSTI – Milan Kundera (Laguna)
Roman nadahnut vremenom koje je postalo komično jer smo izgubili svaki smisao za humor. „Vidi, vidi!“, kaže lovac i, nameštajući pušku na ramenu, puca u pravcu statue… Ljudi su najpre zbunjeni ovim neočekivanim pucnjem i licem bez nosa Marije de Mediči; ne znajući kako da reaguju, gledaju levo I desno, čekajući neki znak koji će ih prosvetliti… Kao da naslućuje njihovu zbunjenost, lovac poviče: „Pišanje u najčuvenijem francuskom parku je zabranjeno!“ Zatim, posmatrajući svoju malu publiku, prsne u smeh taj smeh je tako veseo, tako slobodan, tako bezazlen, tako rustikalan, tako bratski, tako zarazan da svi unaokolo, kao da im je laknulo, počinju da se smeju… U Prazniku beznačajnosti Kundera konačno ostvaruje svoj dugo sanjani estetski san: da osvetli najozbiljnije probleme a ne napiše nijednu ozbiljnu reč, da fasciniran stvarnošću savremenog sveta ipak umakne svakom realizmu.
