Sonja Lazukić je mlada fotografkinja koja živi, radi i stvara u Novom Sadu. Kroz svoj objektiv posmatra svijet otvorenog srca i to se na njenim fotografijama vidi. Svoja zapažanja i priče objavljuje i na blogu Silly World i tamo sam je, zapravo, upoznala. A kroz svaku priču upoznala sam i njenu naklonost ka prirodi, ljubav ka selu i spokoju koje ono nudi. Saznanje da jedna mlada djevojka u svoje slobodno vrijeme sjeda u auto i ide na selo da sadi svoju organsku baštu i u njoj toskanski kelj, nisam mogla da sačuvam samo za sebe i čitaoce njenog bloga.
PROČITALA SAM DA JEDNOG DANA ŽELIŠ DA IMAŠ SVOJU KUĆU U PRIRODI I NARANDŽASTU MACU. JAKO BIH VOLJELA DA MI ISPRIČAŠ NEŠTO O OVOJ SVOJOJ ŽELJI, KAKVA JE TA KUĆA I GDJE SE ONA TAČNO NALAZI? DA LI VEĆ IMAŠ U GLAVI NEKE IDEJE?
Nemam ideje, već samo do tančina razrađen plan. 🙂 Najviše bih volela kada bi se ta kuća nalazila negde na obroncima Fruške gore, možda baš na ovom mestu na kom trenutno imam vikendicu. Ne bih htela da bude mnogo velika, nešto mi nisu bliske velike kuće. Za mene one manje nekako više odišu toplinom doma. Volela bih da bude sagrađena od kombinacije stare cigle i drveta. Zacrtala sam sebi ideju i o velikim drvenim prozorima, prostranoj verandi sa ljuljaškom i baštu. Na kući će preovladavati maslinasto zelena boja, kako bi se cele godine slagala sa voćnjakom koji bi se prostirao ispred nje. Svakako bih volela mačku, ali ne isključujem ni psa. 🙂
ČITALA SAM I O TVOM “OMILJENOM MESTU NA SVETU”. OBZIROM DA ŽIVIŠ U NOVOM SADU, PRETPOSTAVLJAM DA JE ONO NA FRUŠKOJ GORI? ŠTA GA ČINI OMILJENIM I POSEBNIM?
Pogodila si! Nalazi se na Fruškoj gori, u blizini sela Čortanovci. Koliko god je geografski blizu samog sela, toliko je i svojim položajem skroz izolovano od bilo kakvog urbanog naselja. Baš zato i volim ovo mesto. Gde god da vam pogled skrene nećete videti ništa sem zelenila, pitomih brdašaca, mnoštva drveća i po kojeg fazana ili zeke 🙂
Kada sam sa porodicom prvi put kročila tamo, bio je to običan komad neuređene zemlje sa dve stare trešnje.
Posebno je po tome što danas, posle toliko godina, tačno znam ko je, kada i zbog čega posadio svako drvo koje se tamo nalazi (a ima ih preko 100). Sećam se kad smo sastavljali ljuljašku, gradili šupu i kućicu. Stvorili smo naše parče raja u prirodi koje nam se svakog leta zahvali sa gomilom voća i povrća i nebrojeno mnogo sati uživanja u potpunoj tišini i miru.
IMAŠ SVOJU BAŠTU I UZGAJAŠ SVOJE ORGANSKO POVRĆE I VOĆE. ŠTA JE OSIM TOGA ONO ŠTO TE VEŽE SA PRIRODOM I SELOM?
Osećaj slobode i spokoja. Priroda, bašta, voćnjak… to su sve mesta na kojima se osećam kao svoj na svome. Ništa ne može da se meri sa osećajem kada utolite glad onim što ste sami posadili pre nekoliko meseci, a pre samo par minuta se nalazilo u zemlji. Malo je takvih trenutaka koji me baš oplemene i ispune nekom jedinstvenom toplinom i zadovoljstvom.
KADA SE RODILA LJUBAV KA SELU ILI JE ODUVIJEK POSTOJALA U TEBI?
Mislim da je ona kod mene oduvek postojala. Od malih nogu sam mnogo vremena provodila sa bakom i dekom na selu, a to je i period za koji me vezuju najlepše uspomene. Sećam se da sam uvek bila tužna kada bih se posle raspusta vraćala nazad u grad.
DA LI SI I TI PRIMJETILA DA SE SVE VIŠE MLADIH LJUDI ODLUČUJE ZA “POVRATAK NA SELO”. AKO JESI, KAKO OVO OBJAŠNJAVAŠ?
Jesam i neopisivo mi je drago zbog toga. Verujem da su ljudi najzad shvatili da neke stvari jednostavno ne mogu da se kupe novcem. I da su to baš one sitnice koje nas najviše čine srećnim. Takođe, sve više mladih ljudi u selu nalazi inspiraciju i za izbor profesije kojom obezbeđuju vrlo pristojan život. Često ta zanimanja nisu vezana samo za klasičnu zemljoradnju ili poljoprivredu, već i za raznorazne druge poslove.
MNOGO LJUDI ZAZIRE OD SELA I PUNO PUTA ČUJEM: “VOLI SELO, DRŽI SE GRADA”. KAKO TEBI TO ZVUČI?
Svi smo različiti. Svakako da postoje ljudi kojima selo prosto ne leži iz mnogobrojnih razloga. I to je skroz ok. Obe opcije imaju svoje prednosti i mane, samo što su meni lično, mane sela, prihvatljivije od onih koje mi nudi grad. Kada se uželim gužve, kafića, restorana ili nekih kulturnih manifestacija uvek mogu lako skoknuti do grada. Dok sa druge strane, mir koji mi pruža selo i priroda teško da ću moći dobiti ukoliko živim u nekoj urbanijoj sredini.
DA LI SMATRAŠ DA SVOJ POSAO FOTOGRAFA MOŽEŠ RADITI I BITI U TOKU SA DEŠAVANJIMA, ČAK I AKO SE, RECIMO, NA SELO PRESELIŠ ZA GODINU-DVIJE?
Mislim da sam imala tu sreću da se posao kojim se bavim i ljubav prema selu baš lepo uklapaju. U eri interneta verujem da ću uvek biti u toku sa svim dešavanjima i novostima. Posao fotografa se obično sastoji iz putovanja, interneta i rada na računaru i u studiju, a to su sve stavke koje mi može pružiti bilo koja sredina.
MIR I SPOKOJ KOJI SE NALAZE U PRIRODI I NA SELU VRLO ČESTO SU U VJEČITOJ KONTRI SA URBANIM RITMOM GRADA KOJI, TAKOĐE, IMA SVOJE PREDNOSTI. KAKO POMIRITI SELO I GRAD, ODNOSNO ŠTA TI SMATRAŠ DA JE SVE POTREBNO ZA JEDAN URAVNOTEŽEN ŽIVOT MODERNOG ČOVJEKA DANAS?
Grad mi je pružio izbor same profesije i ljubav prema poslu, te su to stvari zbog kojih ću mu se uvek po potrebi vraćati. Očekujem da će mi moj izbor života na selu i dobar auto ( za brzinski skoknuti do grada ), biti dovoljni za jedan uravnotežen i ugodan stil života.
