Marama oko glave? Tu. Mačkaste naočare? Tu. Crveni karmin na usnama? Tu. Spušteni krov na oldtajmeru iz ’68? Tu. Potpuno sam opremljena, krstarenje Firebirdom ulicama Beograda može da počne. Ovo je čist hedonizam!

Kada sam se dogovarala sa ekipom koja stoji iza Autoslavie oko ovog intervjua, Miloš je znalački predložio kako mi treba “potpuno Autoslavia iskustvo”, što je obuhvatalo vožnju oldtajmerom, prisustvovanje fotkanju istog i razgovor sa vlasnikom automobila – jer kako ću da pišem o oldtajmerima ako se ne provozam u jednom? Nije me bilo teško nagovoriti. Fotkali smo na dve lokacije, to jest Miloš je fotkao dok smo Peđa, vlasnik automobila, Đorđe, druga trećina Autoslavie i ja nonšalatno posmatrali sa strane.

Nakon vožnje opisane u prvom pasusu (btw, mislim da je jasno da sam se radovala kao malo dete kada dobije novu sjajnu igračku) otišli smo na kafu kako bi mi detaljnije pričali o svom projektu. Miloš i Đorđe su podelili sa mnom kako su počeli ovaj projekat, kako su oborili internet već prvom objavom na sajtu, kako je voziti se Titovim Mercedesom (da, dobro ste pročitali), i da li entuzijasti poput njih imaju omiljenog oldtajmera i zašto ne. Filip, poslednji član Autoslavia redakcije, opravdano je kasnio na intervju ali je to brzo uspeo da nadoknadi.

Prva kafa – polako ali sigurno me uvlače u svoj svet oldtajmera i zanimljivih priča koje stoje iza istih. Druga kafa – kupljena sam, već razmišljam koji bih oldtajmer ja posedovala u svojoj fiktivnoj garaži. Kada se sve sabere i oduzme, ova tri momka, koliko god bili različiti, zajedno čine jednu koherentnu celinu a taj njihov vajb se uspešno preneo i na sajt i njihove priče.

*Primedba autora: Kao što već i možete primetiti, ovo neće biti klasičan intervju po principu pitanje-odgovor. Prenosim vam tok našeg razgovora, nadam se da ste već skuvali sebi kafu i pomno pratite jer počinjemo.

Recite mi kako se rodila ideja za ovaj projekat i kako ste se odlučili za ime Autoslavia?

M: Ideju smo počeli da razvijamo početkom 2013. godine, a sajt je zvanično krenuo sa radom u septembru iste godine. Nekako se desio spoj znanja koje poseduješ i onoga što voliš i to je rezultiralo sajtom o automobilima. Sva trojica obožavamo oldtajmere, jednostavno su vidno istaknutiji na ulici od novih plastičnih automobila. Shvatili smo da ne postoji nijedan portal na prostoru bivše Jugoslavije koji radi tako nešto na temu oldtajmera. Sa Đorđem sam već sarađivao na neki sličan način, i tako smo krenuli da razvijamo koncept. Što se tiče imena, u moru ideja Autoslavia je prosto isplivala na površinu jer obuhvata sve ono čime se mi bavimo, a to su oldtajmeri na prostoru bivše Jugoslavije. Znaš, najveća motorizacija se desila za vreme velike Jugoslavije, od 50-ih, 60-ih godina ljudi su počeli da kupuju Fiće. Od domaće proizvodnje do uvoznih automobila, oni su počeli da ulaze u svakodnevicu tadašnjeg života. Tu su počela da se razvijaju prva sećanja i prve emotivne veze ljudi i automobila. Auto jeste gomila metala, ali on postaje takoreći član porodice. Dešava se velika promena ovde kroz taj način industrijalizacije. Vezali smo automobil i Jugoslaviju i dobili Autoslaviu, iako nismo neki jugonostalgičari. U septembru smo izašli sa prvom reportažom na sajtu sa skupa ”24 sata elegancije”.

Đ: Na taj skup dolaze ozbiljni automobili iz inostranstva i želeli smo baš tom reportažom da pokrenemo sajt. Niko nije očekivao tako detaljan izveštaj sa događaja koji je krajnje automobilistički, tako da smo oborili internet već posle prvog posta. (smeh) Ne, zaista nam je pao sajt jer nismo očekivali toliku posetu. I tako smo polako ali sigurno nastavili da se razvijamo, evo već malo više od dve godine. Tekstovi koji su glavna okosnica svega i bave se nasleđem, koje je informativna rubrika jer priča o tom automobilskom nasleđu ali kroz lične priče i iskustvo posedovanja automobila. Nije bitno da li ga vlasnik ima tokom cele svoje vozačke karijere ili samo par godina.

M: Pa da, prva ideja nam je bila da svake nedelje predstavimo po jedan oldtajmer.

Kako nalazite oldtajmere, ljude i priče koje stoje iza njih? Da li se orijentišete isključivo prema automobilima koji vam se dopadaju ili i priče imaju tu uticaja?

Đ: Malo više idemo ka tome da priča bude dobra, na primer, da znamo da se automobil ne prodaje već da ga vlasnik brižljivo čuva, tj. da će priča automobila nastaviti da se razvija. Bilo je kod nas i manje i više atraktivnih automobila ali ljudi bolje reaguju na automobile koji su im emotivno bliži.

M: Da, jedan Fića ili Reno 4 može mnogo bolje da prođe na sajtu od ovog današnjeg Pontiaca. Zato što mnogi kod nas imaju emotivna sećanja vezana za Fiću: s njim su išli na more, ili ga je nečiji deka vozio i slično.

Đ: To je baš izuzetak za sve druge automobilske sajtove. Najnormalniji automobili su oni koji proizvode najviše emotivnih reakcija.

Da li vas vlasnici sami kontaktiraju jer žele da se i njihov auto nađe na vašem sajtu?

M: Na početku smo imali par automobila u rezervi. Ja sam preko oglasa kontaktirao Peđu, tako smo se upoznali, i iz toga se nastavilo prijateljstvo. Onda se proširi priča, jedan te preporuči drugom i ljudi krenu sami da se javljaju. Širenje kontakata je najbolje na skupovima oldtajmera. Sada imamo čitave spiskove svih koji treba da dođu na red.

Izvini, prekinula sam te malopre kada si pričao o automobilskom nasleđu. Kojim se još temama bavite na sajtu?

Đ: Osim nasleđa, imamo i rubriku regionalnih oglasa, ali tu nalazimo samo automobile koje zaista vredi kupiti ili restaurirati. Takođe pokrivamo i skupove i kult, koji obuhvata istorijsku priču o automobilima.

Koliko je cena oldtajmera realna u odnosu na sam kvalitet automobila?

M: Ma nije uopšte realna. Ali oldtajmer je jedan materijalni predmet koji pored emotivne i istorijske vrednosti dobija i na raritetu. Ti automobili polako nestaju. Evo jedan banalan primer: kada smo krenuli da radimo sajt Fića je koštao oko hiljadu evra, a sada je već 3-4. Ako se to posmatra u odnosu na nove automobile gde dobijaš klimu i razne garancije, ovo apsolutno nema veze sa realnošću. Oko oldtajmera moraš mnogo da se brineš, ali on je nešto što ti pruža mnogo uspomena i mnogo više vredi od novih automobila. Jednostavno, da bi dobio sve to moraš da uložiš mnogo truda. Svi ljudi koji poseduju oldtajmere su veoma prijatni i druželjubivi. Jer kad je neko spreman da žrtvuje svoje vreme i živce i uloži trud u očuvanje jednog automobila, on po difoltu ne može da bude loš. Njemu se ta uložena ljubav kasnije vraća makar i kroz jednu vožnju.

Đ: Da, nikada nismo naišli na neku negativnu osobu. To prosto okuplja određenu grupu ljudi koja sve to radi isključivo iz ljubavi. Veoma dobro smo se povezali sa svim ljudima čije smo automobile predstavljali. Eto još jednog primera kako ti automobili lako povezuju ljude.

Otkud vaša ljubav prema automobilima? Mislite da to ima veze sa polom?

M: Da citiram jednog poznanika “Automobil je nešto što se dobija po rođenju”. Nije vezano za pol, nas dosta čitaju i žene. Žene koje vole estetiku i naše priče su im zanimljive za čitanje. Kada pišemo tekstove, namenski ih ne adresiramo samo muškarcima određenog doba. I takođe nemamo mnogo tehničkih detalja u tekstovima. Više se držimo emocija i iskustva, baš kao i ti danas. Autoslavia je zajednica, ako neko uslika oldtajmer na prostoru bivše Jugoslavije i podeli na Instagramu uz #autoslavia to odmah dolazi i do nas, i do svih koji prate sajt. To je taj momenat zajednice. Mi smo je pokrenuli kako bi mogla sama da se širi. Instagram nam je baš veliki uspeh jer se sve na toj mreži razvilo spontano.

Kada smo već kod žena, da li mislite da mogu da vam pariraju u ljubavi, pasiji, znanju prema automobilima? Jeste li se susreli sa ženom koja je fanatik za automobile?

M: Naravno, ljubav je apstraktni pojam i ne može da se meri ni na kakvoj skali.

Đ: Imali smo devojku Mašu koja je kupila Minija i restaurirala ga sa svojim dečkom. Dosta se razume i potpuno je ravnopravna kao i svi ostali vlasnici sa kojima smo radili. Drugo, oldtajmer se nekako drugačije posmatra od ovih savremenih automobila.

Hajde da mi objasnite šta se tačno podrazumeva pod oldtajmerom? To je možda trebalo na početku da vas pitam.

M: Ima tu dosta tehničkih detalja, ali generalno može da se posmatra kao stariji od 30 godina mada to bi sada već bilo neko ’84 godište što i nije baš reprezentativno, jer oni već liče na savremene plastificirane automobile. U Nemačkoj su radili jedno istraživanje u kome su došli do zaključka da će svaki automobil rađen do ’76 moći ručno da se restaurira, a već posle te godine kreću modeli za koje je potrebna mašina i tehnologija i to neće moći da se sačuva. Tako da eto neka granica bude ’76 godina.

Koji je vaš omiljeni oldtajmer?

Đ: Na to pitanje je nemoguće odgovoriti. Mada ja volim evropske automobile generalno.

M: Slažem se, s tim što bih ja mogao da suzim izbor na italijane.

Recite mi kako birate lokacije za fotkanja? Čitajući priče na sajtu došla sam do zaključka da svaka predstavlja celinu – automobila, lokacije i priče iza njega. Sve se nekako prirodno nadovezuje.

M: Uglavnom namenski. Pre početka rada sajta prepešačio sam Beograd uzduž i popreko tražeći zanimljive lokacije, kako bismo znali čime raspolažemo. Biramo rustične lokacije, jer ako te automobil vraća u određeno vreme, to treba da učini i lokacija. Izbegavamo gužve i gradske uslove.

Đ: Zapravo, na jednom fotkanju smo uhvatili Geozavod onakav kakav je trebalo da ostane, bez ovog kružnog toka. Ispred njega smo fotkali jedan Cadillac, jedino je to bio izuzetak jer smo želeli da sačuvamo uspomenu na zgradu Geozavoda. Prosto sve to može da nestane u jednom trenutku i želimo da negde, barem u jednom kadru bude sačuvano. To je bio jedini slučaj gde smo bili u samom centru, obično se sklanjamo po obodima grada. Tu Miloš radi neverovatno dobar posao, jer ume da prepozna pravu atmosferu i poveže lokaciju i automobil.

Koja priča vam je najdraža od svih koje ste do sada uradili?

M: Nešto najzanimljivije što smo radili jesu Titovi automobili. Niko ih do tada nije obradio na taj način. U to vreme sajt je radio otprilike mesec dana. Ti automobili su famozni, svi su znali za njih i opet se tu vraćamo na onu emotivnu povezanost, sada su ostali manje-više zaboravljeni u garaži Garde Vojske gde više niko ne može da ih vidi. Jedan mail Vojsci Srbije je bio dovoljan da stupimo u kontakt s njima i dobili smo odobrenje od načelnika Generalštaba za fotkanje. To nam je dugo bio najčitaniji tekst na sajtu i zaista je bio pravi doživljaj raditi na njoj.

Đ: To nam je istorijski najvrednija priča koju imamo, pritom je veoma iscrpna i sa dosta fotografija kako bi makar malo preneli sve detalje.

Šta vam je najdraže u ovom poslu, osim što upoznajete ljude i fotkate lepe automobile?

Đ: Pa to je to. (smeh) Radimo ono što zaista volimo i osećam da ostavljamo tragove, jer na našim prostorima išta što je vezano za automobilsku kulturu baš slabo zabeleženo. Pokušavamo da očuvamo nasleđe, imamo efekta u društvu, koliko god bio mali ali ipak se nešto dešava.

M: Osećamo se kao na nekoj misiji, taj momenat kad shvatiš da je Autoslavia automobilska država u malom, svi se povezuju kroz jednu novu prizmu, zbližavamo ljude. Mi zapravo i nismo svesni koliki je naš uticaj u automobilskom svetu na našim prostorima, ljudi nam to stalno ponavljaju ali mi samo nastavljamo da radimo ono što volimo. Ovo je idealan život i idealna karijera.

Da li vi lično posedujete neki oldtajmer?

Đ: Imam srećno garažiran BMW iz ’72. godine, tek treba da radim na njegovoj restauraciji. To je to za sada, mada bih voleo da jednog dana imam veliku garažu koja bi mogla da primi najmanje desetak oldtajmera.

Autoslavia se takođe bavi i iznajmljivanjem oldtajmera, zar ne?

M: To je još u začetku. Primetili smo da postoji potražnja među ljudima, kontaktiraju nas uglavnom ako su im potrebni za neko fotkanje, venčanje i slično. Tako da smo rešili da budemo posrednici između vlasnika oldtajmera i svih zainteresovanih za rentiranje istih. Plan je da do proleća zaživi sajt za to.

Osim toga, u kom pravcu Autoslavia nastavlja da se razvija u bližoj budućnosti?

M: Želimo da objavimo knjigu sa svim dosadašnjim fotografijama i pričama sa sajta. Primetili smo da na srpskom jeziku ne postoji takvo izdanje. Takođe radimo i kalendare, isto sa našim autorskim fotografijama.

Đ: Želja nam je i da češće radimo predstavljanja automobila kroz kratke video priče na našem YT kanalu.

A onda nam se pridružio i Filip i odmah krenuo sa svojom pričom:

F: Ja imam Citroen GS iz ’79. godine i imam garažu za razliku od Đorđa koji rentira garažu, a ne vozi svoj auto. (smeh) Taj Citroen je upravo razlog zašto kasnim, jer je kod majstora trenutno. Takođe je razlog zbog koga sam se pridružio timu Autoslavie par meseci nakon početka rada sajta. Obratio sam im se mailom sa sve “Poštovani bla bla” i eto, bili su ljubazni da me prime u redakciju. (smeh) Zaista super sarađujemo i još bolje se družimo.

Imaš li ti neku omiljenu priču iz dosadašnjeg opusa?

F: Posebno mi je draga jedna od najnovijih priča, a to je Citoren CX fotkan ispred Vazduhoplovnog muzeja, zato što je to bračni par od 85 godina koji je proputovao ceo svet, neviđeno su skromni ali imaju neke neverovatne priče. Oni su mi genijalni, kao i vlasnici Minija.

Koji ti je najzanimljiviji momenat u ovom poslu?

F: Celo to redakcijsko druženje i naša putovanja na skupove. Zanimljivo je kad sedneš u neki auto i ne znaš kako će da se ponaša i da li će izdržati put od 100-200km ili će stati posle 18km, kao što nam se već desilo. (smeh)

A sada vas ostavljamo da uživate u editorijalu snimnjenom za ovu priliku!

Pontiac Firebird 400 Convertible

Ova prva generacija kabriolet verzije Pontiaca Firebird iz ’68 nalazi se u Peđinom vlasništvu već tri godine. Kupio ga je u Kaliforniji, gde je kod prethodnog vlasnika bio od ’76. Restauriran je ’99, a boja karoserije, unutrašnjosti i krova ostala je originalna. Prema Peđinim rečima, po gruboj proceni danas ih je ostalo oko 500, dok u ovoj Autumn Bronze boji postoji samo jedan. Zapanjujuća je činjenica da potrošnja ovog klasičnog američkog “muscle” automobila po gradskim uslovima vožnje iznosi 33l na 100km.

Pogledajte ovog lepotana iz svih uglova u klikom na galeriju ispod!

A sada kada smo vas “uvukle” u priču sa automobilima sigurne smo da ćete poželeti da ove lepotane gledate barem na fotografiji. Zato su momci sa Autoslavie pripremili kalendar za 2016. godinu koji možete pokloniti sebi ili nekome ko voli automobile. Iskoristite aktuelni popust i poručite kalendar ovde.