Maskiranje za Noć veštica u Americi ima dugu tradiciju koja je neraskidivo povezana sa istorijom ove zemlje i narodima najrazličitije veroispovesti i kulturne baštine koji su je naseljavali. Noć veštica ima svoje korene u keltskom Danu Mrtvih (Day of the Dead), festivalu koji se održavao na jesen i koji su u antičko doba obeležavali Kelti širom Evrope, a to i dalje čine u severnoj Francuskoj, Irskoj, Škotskoj, Velsu i drugim regijama koje održavaju u životu keltsko nasleđe. Kelti su za računanje vremena koristili lunarni kalendar, a godinu su delili na dve sezone. Zima se smatrala sezonom umirućih i započinjala je na takozvani Samhain, što u bukvalnom prevodu znači „kraj leta“ i pada na pun mesec najbliži prvom novembru, nakon završetka berbe.
Samhain je zapravo bio prvi dan keltske Nove godine i verovalo se da su duše onih koji su umrli naročito nemirne te noći i da uništavaju useve i uzrokuju mnoge probleme. Prema verovanju, to veče su i granice između živih i mrtvih, stare i nove godine, leta i zime, bile poljuljane. Iz tog razloga bi se na Samhain ljudi prerušavali u kostime od perja i krzna, da ih duhovi koji tada lutaju zemljom ne bi prepoznali, a keltski paganski sveštenici su gradili lomače na kojima su spaljivali useve i životinje kao žrtve božanstvima. U toku ovih proslava nosili su kostime napravljene od kože sa životinjskim glavama. Kada su Kelti prešli na hrišćanstvo, Samhain je bio objedinjen sa drugim praznikom, takozvanim All Hallows’ Eve, koji je padao veče pred All Saints’ Day, odnosno, veče koje danas nazivamo Halloween ili Noć veštica.
All Hallows’ Eve je prvobitno bio praznik tokom kojeg se obeležavao prelazak duše iz materijalnog, fizičkog sveta u duhovni svet mrtvih i bio je veoma rasprostranjen širom Evrope, naročito među populacijom katoličke veroispovesti. U Americi je tek oko 1840. godine došlo do razdvajanja ove tradicije na novoformirani praznik danas znan kao Noć veštica. Dolazak velikog broja migranata iz Irske potpomogao je začetku ove tradicije. Njihove proslave praznika kao što su All Saints i All Souls u sebi su sadržale mnoge običaje drevnog festivala Samhain-a. Tako je i današnji običaj rezbarenja bundeva zapravo potekao od stare irske legende o kovaču Džeku, čoveku koji je bio toliko zao, domišljat i škrt da kada je umro nisu hteli da ga prime ni u raj ni u pakao. Na ulazu u pakao ga je dočekao đavo koji mu je dao komad uglja ne bi li ga oterao. Džek je u džepu imao repu koju je izdubio, stavio u nju ugalj i lutao mrakom bezuspešno tražeći put do kuće. Tako je postao simbol proklete duše koja luta između dva sveta.
Tokom viktorijanskog perioda Noć veštica je počela sve manje da se povezuje sa tradicijom, verskim i kulturnim običajima, a sve više sa učešćem dece i pretvaranje ove manifestacije u zabavu za najmlađe, što je na kraju i postala početkom dvadesetog veka. Tokom četrdesetih godina prošlog veka uvedena je poznata „trick or treat“ tradicija. Ovaj običaj svojevrsnog „prosjačenja, moljakanja i pretnji“ nije nova stvar, već je kroz istoriju bio širom rasprostranjen na području Evrope, a njegova suština jeste da se toleriše ponašanje koje inače nije bilo dozvoljeno, poput tog da deca traže slatkiše koje ako ne dobiju iznuđuju raznim trikovima. Običaj kostimiranja tokom ove večeri potiče iz devetnaestog veka.
Ženski magazini su objavljivali „uradi sam“ uputstva za izradu kostima kod kuće. Tokom industrijske revolucije ovaj trend se u velikoj meri promenio, kada su DIY kostimi zamenjeni komercijalnim, inspirisanim popularnom kulturom. Tehnološki napredak omogućio je jeftiniju proizvodnju kostima, ali i raznovrsniju ponudu od onih koje su žene same pravile u kućnoj radinosti. Neki od najranijih kostima, od kojih je većina popularna i dan danas, bili su duhovi, kosturi, veštice i đavoli, zatim Frankenštajn, Mumija i Drakula, nakon velikog uspeha Universal horor filmova. Pedesetih su se u prodaji našli vakuumirani kostimi napravljeni od lateksa. Pored mnogih zvezda popularne kulture, muzičara kao što su Bitlsi ili čak političkih ličnosti poput Kenedija, u prodaji su se našli i kostimi akcionih junaka, barbike i mnogi drugi.
Danas Noć veštica više nije praznik namenjen isključivo dečijoj razonodi, niti je tipično američka manifestacija, već deo masovne kulture. Pružajući ljudima priliku da se jednom godišnje maskiraju i izraze svoju kreativnost i individualnost na taj način, širom planete se organizuju maskenbali koji su postali razonoda i nama, velikoj deci.
