Od hobija do opsesije

Sigurni smo da ste bar jednom dok šetate gradom naleteli na neku starinarnicu. Možda ste pored mnogih prošli neopaženo, a ukoliko vas interesuje online ponuda obavezno posetite najpoznatiji akcionarski sajt na svetu-Ebay. Od potpuno novih i neotpakovanih do starih i pohabanih predmeta najrazličitijih kategorija, po papreno visokim ili tričavo niskim cenama, različite upotrebne i materijalne vrednosti… Ponuda ide unedogled. Ljubitelji retkih komada i ograničenih serija raznih predmeta svakodnevno pretražuju ponudu kako bi upotpunili svoju kolekciju. Ako smo vas sada zainteresovali možda je kolekcionarstvo vaš novi hobi.

Vaše deke su verovatno sakupljale značke, bake takođe, potom broševe i kopče, salvete, markice… Ako ste mislili da samo vi kod kuće imate ogromu kolekciju figurica iz Kinder jaja grdno se varate. Sakupljanje ovakvih i sličnih predmeta nije zabava iz prošlosti, već veoma rasprostranjen hobi koji upražnjavaju generacije ljudi danas. Kako živimo u 21. veku možete samo da zamislite šta sve ljudi, a i deca sakupljaju. Pođite od sebe, verovatno ste lepili sličice u albume ili kupovali svaki broj omiljenog stripa ili časopisa koji još uvek obrazuju „tvrđavu“ naslaganu po brojevima. Kategorije predmeta koje ljudi pasionirano sakupljaju su veoma šarolike. Od poruka iz kolačića sudbine i omota od čokolade do starinskih automobila i oružja. Od igle do lokomotive. Osim toga, kolekcionarstvo je i predmet interesovanja nauka poput istorije ili psihologije koje zanimaju, izmeđuostalog, stvari koje ljudi sakupljaju ili motivi zbog kojih ih sakupljaju. Isto tako, broj internet sajtova i udruženja kolekcionara svakim danom je sve veći što samo potvrđuje činjenicu da je ovo itekako aktuelan hobi.

Primera radi, sajt Virtual shoe museum nastao je 2005. godine i od tada je doživeo veliku ekspanziju i postao sastajalište brojnih ljubitelja i kolekcionara cipela koji se ovde mogu informisati i pregledati sijaset najrazličitijih modela.

Omiljeni odevni predmet većine žena ima bogat istorijat, čak i muzejske postavke (ove godine je u Londonu održana izložba pod nazivom Cipele – užitak i bol, gde su prikazani modeli cipela kroz istoriju), a zaljubljenice u cipele ne razmisle dvaput pre nego što za vintage komad, ili onaj iz najnovije kolekcije izdvoje veliku svotu novca.

Malo po malo, osetljivost na modu preraste u hobi ili posao, a pozamašni garderoberi kolekcije. Naravno, treba razlikovati garderober modnih blogerki od garderobera kolekcionara odevnih predmeta koji uglavnom kupuju unikatne komade koje ne nose, već brižljivo čuvaju i održavaju diveći im se sa distance. Možda vam modno kolekcionarstvo zvuči pretenciozno, kao hobi za bogate i dokone, ali razmislite još jednom pre nego što ovom aspektu kolekcionarstva pridružite negativan epitet. Neki komadi, pre svega nakita, torbi ili cipela, šešira ili komada kožne galanterije, zaista izgledaju, na kraju krajeva možemo reći da svojom specifičnom izradom uistinu jesu, umetnička dela. Do raritetnih komada, pogotovu onih s poznatim imenom, se ne dolazi lako, a još manje po niskim cenama, ali i ovaj vid hobija, kao i svaki drugi izmeđuostalog, možete prilagoditi svom budžetu. Second hand radnje su škrinje koje, bez preterivanja, kriju blago. Ljudi nekada odustaju od prelepih predmeta jer im je hitno potreban novac pa su voljni da zaista vredne stvari prodaju za, narodski rečeno, bud zašto. Zavirite u radnje ovog tipa, ali i pijace i štandove sa unikatnim i ručnim radovima. Čini se kao dobar osnov za početak modnog kolekcionarstva, zar ne? Razmislite i o zatvorenim grupama za razmenu kao i domaćim akcionarskim sajtovima i grupama na Facebooku. Nikad ne znate na šta možete da naletite. Savet plus: manje komercijalna mesta imaju začuđujuće dobru ponudu!

Bliži se i beogradski sajam knjiga i verujemo da već imate spisak naslova koje želite da kupite kako bi ste obogatili kućnu biblioteku. Strastveni čitaoci bi sigurno pozavideli kolekcionarima knjiga na svim izdanjima koja poseduju. Međutim, postoje knjige koje odstupaju od standardnog formata. Reč je o minijaturnim knjigama koje su nastale, verovali ili ne, već krajem 15. veka, dakle kad i sama štampa. Nastale su iz praktičnih razloga, kako bi se lakše nosile svuda sa sobom, da bi kasnije zbog niskih troškova štampe korišćene čak i u propagandne svrhe. Možda zvuči neverovatnno, ali prvih pet dela klasične književnosti koja vam u trenutku padnu na pamet sigurno imaju svoju mikro verziju. Naša Narodna biblioteka ima kolekciju koja broji oko dve stotine naslova minijaturnih izdanja, i domaćih i stranih, dok naslovi u vlasništvu privatnih kolekcionara širom sveta značajno premašuju taj broj.

Od psalma i svetih knjiga, preko dela antike i srednjeg veka, moderne književnosti do savremene beletristike. U Americi čak postoji Društvo ljubitelja minijaturnih knjiga koje organizuje informativne seminare i izložbe kolekcija. Cena primeraka je različita, od par dolara za novija izdanja do trocifrenih suma za stara, poput Biblije iz 1828. godine ili seta Šekspirovih dela iz 1910.

Ne dajte da vas zavara njihova veličina, one su izrađene istom tehnikom štampe i povezivanja kao i „regularne“ knjige, i po kvalitetu ne zaostaju za svojim velikim verzijama. Za čitanje će vam svakako trebati neki optički instrument, lupa npr.

Dodatna zanimljivost koja će zainteresovati ljubitelje knjiga i umetnosti je da je naš strip umetnik i karikaturista Gradimir Smuđa, koji je po svojoj umetnosti poznat širom Evrope, iscrtao minijaturnu knjigu dimenzija 3X4 cm portretima Boba Dilana. Izgleda fenomenalno!

Bedževi koje danas tinejdžeri kače na svoje školske torbe i rančeve imali su svoj ekvivalent u prošlosti. Omiljeni hobi koji je ostao kao nasleđe nekadašnje Jugoslavije je prikupljanje znački, metalnih čioda sa pločicom u formi znaka, zastavice ili nekog natpisa. Oni koje drma nostalgija za prohujalim vremenima svakodnevno na internetu kače oglase ne bi li pronašli nekoga ko prodaje svoju kolekciju znački, a takvih ima mnogo. U antikvarnicama i na izložbama starina neretko se među pločama, gramofonima, fotoaparatima, novčićima i pionirskim maramama nađu i albumi sa značkama. Pitajte svoje bližnje, verujemo da neko od njih još uvek čuva svoj primerak sa uredno „izbockanim“ najrazličitijim značkama, od onih sa logom preduzeća do grbova sportskih klubova. Domaći sajt za licitaciju, Limundo, ima čitavu kategoriju posvećenu značkama, gde brojni prodavci prodaju kako ispunjene albume tako i značke na komad.

Markice.
Ima nešto posebno u tim minijaturama koje lepimo na koverte. Ukrašene profilima istorijskih i savremenih ličnosti, prepoznatljivim monumentalnim građevinama, ali i pejzažima, čak i životinjama, poštanske markice su kao minijaturne verzije uramljenih slikarskih platna. Ova vrsta kolekcionarstva počela je da se razvija gotovo automatski, s prvom odštampanom markicom. U početku je to bio hobi koji su najčešće upražnjavala deca, ali vremenom sve je više entuzijasta iz starijih generacija, a neki među njima su razvili i ozbiljan biznis trgujući markicama. Danas, naravno, sve ide mnogo lakše, jer se u razmeni i kupovini koristi internet, ali mnogi kolekcionari i dalje potenciraju na ličnoj razmeni kako bi bili sigurni da dobijaju autentičnu markicu a ne dobro izrađenu kopiju. Kolekcionari budnim okom prate svaku novu seriju, jer kao i većina hobija, kolekcionarstvo podrazumeva posvećenost, ljubav i strpljenje, ali i opremu. Svaki ozbiljan kolekcionar markica nigde ne ide bez svog albuma, pincete i lupe uz pomoć kojih pažljivo sortira svaki komad.

Ako ste mislili da je herbarijum okupacija samo dece u osnovnoškolskom uzrastu, varate se. Osim što predstavlja neku vrstu rečnika za biologe i ekologe, herbarijum je pasija mnogih ljudi koji obožavaju prirodu i sve ono što ona ima da ponudi. Tvrde korice čuvaju ispresovane biljke sa svim propratnim podacima tipa familije i vrste biljke, potom latinskog i kolokvijalnog naziva. Način sušenja biljke zahteva posebnu veštinu jer biljka ne sme da se „presuši“ kako ne bi bila krta i trošna. Isti slučaj je i sa insektarijumima u kojima i obični ljudi, dakle ne samo naučnici, sakupljaju različite vrste insekata, obično leptira. Naravno, u oba slučaja, i herbarijuma i insektarijuma, treba voditi računa o vrstama biljaka i insekata koji se love, zato nije na odmet da svaki kolekcionar pri ruci ima i neophodnu literaturu kao i knjigu ili spisak ugroženih vrsta.

TV kanali poput Travel-a imaju emisije posvećene aukcijama i „lovcima na blago“ što hobiju kolekcionarstva donosi dozu neizvesnosti. Ljudi često pohode sve moguće aukcije i tamo licitiraju za kutije nepoznatog sadržaja. Sve što znaju je da je u pitanju npr. kesa stripova (pri čemu ne znaju koliko stripova se nalazi unutar nje, koja izdanja su u pitanju, da li ima duplikata, da li su oštećeni itd.) ili kutija sa nakitom unutar koje se može naći bižuterija ali i vredan nakit. Čitava priča ide toliko daleko da ljudi licitiraju za ranac nekog lovca ili ribara, u nadi da će pronaći nešto vredno čuvanja ili u krajnjoj liniji – prodaje i zarade. Naravno, ovo je još samo jedan, rekli bismo, malo bizarniji, vid širokog hobija kao što je kolekcionarstvo.

Ljudi sakupljaju salvete, porcelanske setove, nalepnice, Zippo upaljače, akcione figurice, kesice šećera, kutijice za PEZ bombonice…

Zanimljivo je da prve kutije za PEZ bombonice, nastale još 1927. godine, nisu na vrhu imale glave poznatih junaka i ličnosti kroz čija usta izlaze bomobne kao danas. Pedesetih počinje njihova masovna proizvodnja u „punom sjaju“ i od tada su ukrašene najrazličitijim likovima, od junaka Star Wars franšize, preko Simpsonovih, Helo Kiti, Skubi Du ekipe, do svih mogućih Marvelovih i Diznijevih junaka. Što više kutijica to više materijala za kolekcionare! Njihova vrednost je različita i srazmerno raste što je godina proizvodnje dalja. Među najskupljim, a ujedno i najtraženijim, su kutijice sa glavom Deda mraza iz 1955. godine ili Mikija Mausa čija cena dostiže sedam hiljada dolara. Najskuplji kolekcionarski primerak je prodat za trideset hiljada dolara i poznat je kao World’s Fair Astronaut B koji je proizveden još 1982. godine i to u samo dva primerka što ga čini predmetom želja mnogih kolekcionara. Dok kod nas hobi sakupljanja PEZ kutija nije toliko razvijen s obzirom na naše tržište, figurice iz Kinder jaja su naveliko popularne i veliki broj ljudi ih sakuplja godinama.

Kao što vidite, kolekcionarstvo je jedan veoma raširen hobi i ljudi sakupljaju različite predmete koji za njih imaju kolekcionarsku vrednost te zato nema potrebe da se brinete zbog svoje pozamašne kolekcije kesica šećera iz različitih kafića jer u čitavom svetu imate „kompanjone“ koji dele istu strast. Hemijske olovke, sveske, klikeri, pakovanja šibica, ukrasni papir, kristalne čaše, razglednice, magazini, knjige, magneti? Koja je vaša strast?