Dobro došli nazad (prvi deo priče o metalu pročitajte ovde). Priča se da će onog koji ne nastavi da čita ovu priču o metalu strefiti opasno prokletstvo. Naime, u snu će mu se pojaviti Ozi Ozborn i otpevaće mu pesmu „Black Sabbath“ na uvce! Strašne stvari. Ozi Ozborn uživo da vam otpeva pesmu kojom počinju doslovce svi zapisi o istoriji metala. Kukuuu, ne daj Bože! Zato, nastavljamo. Davne 1948. godine u industrijskom gradu Birmingemu (Engleska) rođen je dečak Antoni Frenk Ajomi – svima poznat kao Tomi Ajomi (Tommy Iommi). Jedan je od krivaca, ako ne i direktni krivac za stvaranje muzičkog „stabla“ zvanog metal. Zašto stabla?
Pa, zamislimo jedno klasično drvo. Neka ono predstavlja sliku podele ovog muzičkog pravca. Stablo je osnova, i tu se nalaze postulati – pioniri ove muzike, od kojih je sve počelo. Kako idemo nagore stablo se grana u žanrove i dalje u različite podžanrove. A pod zemljom, kao i svako drvo, ima svoje korene. Tu se vraćamo na dekicu Ajomija (sada ima 67 godina, ako vas mrzi da računate). Kao mladić voleo je da svira gitaru, ali ga je u 17. godini zadesila nesreća koja je promenila tok istorije, bukvalno. Tomiju su na poslu nesrećnim slučajem odsečeni vrhovi dva prsta, a pošto je levoruk, za njega je to predstavljalo kraj njegove gitarske karijere. Međutim, kolega sa posla nije mu dozvolio da odustane i terao ga je da sluša džez gitaristu koji koristi samo dva prsta (Django Redinhardt), što ga je vratilo njegovoj gitari.
Džez je muzički pravac koji vam se možda čini najudaljenijim od metala, ali on zapravo ima dosta uticaja na većinu pionira metal muzike. Igi Pop je jednom davno opisao džez kao „loše isplaniranu masturbaciju“. Ali nisu svi tako interesantni kao on, pa su studiozno slušali džez, pokušavali da skinu gitariste kao što su već pomenuti Đango ili Čarli Kristijan (koji je među prvima uzeo električnu gitaru u ruke). Zatim, tu je veliki Madi Voters, koji je šokirao publiku na koncertima u Engleskoj baš kada je tadašnja generacija začetnika metal muzike tražila svog muzičkog idola. Nezaboravimo da je džez nekada važio za vrlo bezobrazan i buntovan stil muzike. Isto tako, nisu samo gitaristi bili pod uticajem džezera. Najluđi i najbrutalniji bubnjari tog vremena bili su džezeri. Ako sada ukucate Badi Rič u jutjub pretraživač, odlepićete. Junak naše priče vratio se svojoj gitari i svoj blagi hendikep pretočio u svoju prednost. Pošto nije mogao da odsvira ono što je slušao na koncertima i pločama, morao je da nađe kompromis. Koristio je istopljenu plastiku kako bi nastavio svoja dva skraćena prsta, što je sa sobom nosilo dodatne tehničke probleme. Morao je da koristi tanje žice, a pošto nije imao osećaja, pritiskao ih je prilično jako. Na kraju je spuštao visinu tona za dve do tri skale u odnosu na standardne „štimunge“. Tako je, teoretski, izvrnuo svoje džez uticaje i usporio ih. Rođen je težak i mračan zvuk, sa izraženom distorzijom, koji danas zovemo metal. Živeli odsečeni prsti deda Ajomija!
Rok muzika je siguran odgovor na pitanje koji je glavni koren metal muzike. Od roka je uzeto mnogo i izostavljeno vrlo malo. Prvenstveno, tu je distorzija, koja je zvuk gitare, a kasnije i bas-gitare, učinila prljavijim, žešćim i opasnijim. Baš ono što mladi vole! Moram napomenuti da se i sama distorzija „desila“slučajno, tako što se membrana zvučnika na jednom pojačalu probušila. Pokušali su da to saniraju nabijanjem zgužvanih novina u pojačalo. Nije im uspelo, ali je zvuk koji je tada nastao promenio sve. Najbolji rani rok primer uticaja distorzije u svrhe unapređenja zvuka jeste grupa Kinks sa pesmom „You really gotme“ (čista erotika). Mladi su odlepili, a mame i tate su bacale ploče u strahu od novog zvuka. Od tada je sve krenulo u tom pravcu i ređali su se bendovi kao što su The Who, Deep Purple, Led Zeppelin ili pojedinici kao što je Jimi Hendrix, jedan od najvećih inovatora gitarske muzike tog vremena. „Maršal“ pojačala, faz-maf pedale… Sve je bilo spremno da eksplodira. I jeste. Pošto Tomi nije mogao sam da bude nosilac metal zvuka, njemu je bio potreban bend koji će zajedno sa njim moći da iznese i unapredi taj zvuk. On je sa svojim prijateljem Bilom Vordom tražio saborce u borbi sa novim zvukom. Igrom slučaja, klinac iz kraja kog je maltretirao u svojim tinejdžerskim danima (Ozi Ozborn) i njegov drugar, basista Gizer Batler, tražili su bend. Spojili su se prvo na nekom „tupavom“ projektu Polka Tulka Blues Band, a ubrzo potom osnovali su bend Black Sabbath (da skratimo priču). Spojila ih je ljubav prema horor filmovima i nesimpatisanju tada ogromnog flower-power pokreta i celog hipi fazona. Oni su odrasli u gradu teške industrije, sivih oblaka i crnog uglja – tamo cveće ne raste!
Bluz muzičari su upravo zbog svoje mračne strane uvek bili dopadljivi metal muzičarima. Bluzeri su uspevali da na vrlo jednostavan način prenesu emocije na slušaoce. Robert Džonson je opisan kao pradeda metala. Mit kaže da je čovek prodao dušu đavolu kako bi svirao svoju gitaru – ako to nije metal, ne znam šta je! Pored njega, mnogi pevači danas najagresivnijih metal bendova navode Čestera Berneta, poznatijeg kao Haulin Vulf, kao najvećeg frontmena svih vremena. Još živi članovi njegovog benda pričaju da je njegov glas publici uterivao strah u kosti. A to je bilo skoro četrdeset godina pre nego što je Black Sabbath izbacio svoj prvi album.
Petka trinaestog 1970. godine bend Black Sabbath izbacuje svoj prvi album istog naziva. Prva pesma sa albuma, imena „Black Sabbath“, zamislite, opisana je kao najopakija pesma ikada napisana. Muzički horor u svim bolje snadbevenim prodavnicama ploča blizu vas! Album je dostigao platinasto izdanje. Pored sve te popularnosti, bend je ubrzo okarakterisan kao okultni, đavolski i još svašta nešto… Predrasude su ih pratile na svakom koraku, ali to je sigurno samo doprinelo njihovom uspehu.
Klasična muzika je naizgled sitan šraf u celoj priči, ali će imena poput Paganinija i Vagnera uvek biti spominjana kao vrlo bitan uticaj na mnoge školovane gitariste koji su pronašli svoju metal inspiraciju baš u njihovim mračnim kompozicijama. Ingvi Malmstin, kao jedan od najvećih solo metal izvođača, praktično je muzičar koji izvodi klasičnu muziku uz pomoć gitare i distorzije. Njegov rad je uticao na megazvezde Džoa Satrijanija i Stiva Vaija.
Tako su otpisani vrhovi prstiju Tomija Ajomija posadili seme metal stabla koje je počelo da raste velikom brzinom. Drugi bendovi su brzo prihvatili ovu alternativu popularnoj muzici i pridružili se. U nastavku ćemo se pozabaviti najvećim imenima ovog pravca koji i danas praše punom parom. Rock on…
