POEZIJA NA MINUS DEVET
U januarskim večerima niske temperature ostavljaju Studentski park u Beogradu obično praznim. Studenti spemaju ispite, a šetači i njihovi ljubimci su u toplim stanovima. Utorak, 10. januara bio je ipak nešto drugačiji. U 19h se iz parka mogla čuti poezija. Po prvi put u Beogradu održan je bezbudžetski festival-performans ,,50 Poems for Snow”, posvećen poeziji i snegu.
Na ideju o ovakvim pesničkim večerima došao je pre pet godina zagrebački aktivista i publicista Saša Šimpraga, a od tada su slične večeri realizovane u više država regiona i Evrope. Koncepcija je jednostavna – prvog dana posle većeg snega, troje pesnika izlazi u park u svom gradu i u snegu čitaju svoju poeziju, kao i poeziju pesnika kojem je festival te godine posvećen. Dosadašnji festivali bili su posvećeni: Vislavi Šimborskoj, Tomasu Transtremeru, Oktaviju Pazu i Dželalhudinu Rumiju, a ove godine mogla se čuti poezija jednog od najznačajnijih grčkih pesnika, Konstantina Kavafija, koji je stvarao u prvoj polovini dvadesetog veka.
Festival je tokom godina održan u gradovima Finske, Velike Britanije, Francuske, Austrije, Bugarske, Jermenije i u gradovima regiona. Ove godine održava se u 15 gradova među kojima su Beč, Helsinki, Sofija, Jerevan, a po prvi put i Beograd.
Koordinator beogradskog izdanja bio je Srđan Gagić, koji kaže da je izabrao neke od najzanimljivijih autorskih glasova koji se mogu čuti na beogradskim pesničkim večerima: ,,Bilo mi je drago kada su mi iz Zagreba ponudili da se postaram da se ,,50 Poems for Snow’’ održi i u Beogradu, Beograd treba da ima svoje mesto kada su u pitanju ovakvi kulturni projekti – ne samo oni profitni. Nisam imao mnogo dilema oko izbora autora za prvo izdanje: Marija Dragnić je jedan od najsvežijih glasova koji se mogu čuti poslednjih godina u Beogradu, pesnikinja koja sjajno izvodi svoju poeziju na javnim čitanjima. Siniša Stojanović je već veteran kada su poetski performansi u pitanju i autor koji iza sebe ima četiri knjige – ove godine njegov prozni prvenac ,,Beogradska beležnica” u izdanju Kovačnice priča našao se u širem izboru za NIN-ovu nagradu, pa se u snegu mogao čuti i pokoji odlomak Beležnice, koja je prava posveta Beogradu. Slobodan Ivanović je autor kojeg rado čitam i po mom skromnom osećaju jedan od najboljih pesnika u generciji kojoj i sam pripadam.’’
Temperatura od -9 stepeni i neprestano padanje snega nisu sprečili pesnike da pridruže i Beograd gradovima koji se na poseban način raduju zimi, sa zajedničkom željom da poezija u snegu postane i beogradska tradicija:
,,Postoje manje razlike u realizaciji od grada do grada, i to je logično, razlike u kulturi i običajima uslovljavaju te nijanse, to je svakako još jedna od draži ovakvih festivala, koji se održavaju bez budžeta, bez strogog plana i kojima je jedini pravi organizator – vremenska prognoza. Zagrepčani se trude da se svake godine okupe i zajedno pešače po snegu do nekog od udaljenijih gradskih parkova. U drugim gradovima poezija se čita bez publike ili za prolaznike. Uspešno smo probili led ove godine u Studentskom parku, pa ćemo do sledeće zime osmisliti najbolji modus za Beograd, da festival postane jedna mala, topla zimska tradicija.’’
Fotografije: Dušan Mičeta
