On je bio ukleti umetnik nemirnog duha. Ona je bila studentkinja tužnih očiju i njegova muza. On je bio Italijan iz jevrejske porodice. Ona je bila Francuskinja iz katoličke porodice. On je bolovao od tifusa i tuberkuloze. Ona je bolovala od ljubavi. On je voleo umetnost. Ona je volela umetnost. On je voleo nju. Ona je volela njega.
Njegova temperamentnost i veseo duh u doba melanholije je ono što ju je privuklo. Njena krhkost, čulnost i čednost je ono što je njega privuklo. Zajedno su otkrivali nesagledive prostore, unutrašnju stvarnost, duhovnu i dramatičnu, mističnu i tragičnu. Voleli su se u svim bojama ljubavi.
Živeli su u Parizu, u gradu svetlosti, gradu ljubavi. Živeli su u doba kubizma, u doba umetnika, doba boema. Dane su provodili u ateljeu, sami, uz vino, boje, platno i dodire. Noći su provodili u kafani, sa prijateljima, uz muziku, vino, pesmu i osmehe. Pili su sa Pikasom, Sezanom, Kislingom, Sutinom, priznatima i nepriznatima, taličnima i faličnima. Provocirao je svojim postojanjem, šarmom bednika, jer je drugima bogatstvo predstavljalo štit od smrti, kojoj je on bedom bio bliži, a ipak, toliko življi od njih. Njegov život, ispunjen siromaštvom, bolešću i alkoholizmom, nije imao ništa sa njegovim radom. Neusaglašenost između njegovog neumerenog života i smirenog rada, je ono što je vodilo do stalnog interesovanja za njega i njegov život.
Stvarao je dela koja su nabijena erotikom i njegovom neskrivenom ljubavlju prema ženama. Senzualne, ponekad besramne, ali nikad vulgarne, nage žene koje trijumfuju i koje toliko fasciniraju. Pod njegovim liričnim okom, kombinujući duhovnost i slobodu, ona, njegova muza, postala je moderni lik Venere. Svoju prvu izložbu održao je u Parizu. Izložba je prekinuta od strane policije koja je konfiskovala njegova dela, jer njega i njegov rad nisu razumeli. Posle neuspeha prve i jedine izložbe, on i ona beže u Nicu. U Nici, gradu pobede, rađaju se njegova najznačajnija dela.
Nisu ga razumeli tokom života, ali je postao legenda nakon smrti.
Tuga koja je uništila njegovu dušu više od loših uslova života, alkohola i droge, bila je činjenica da njegov genije nije bio prepoznat. Tuga koja je uništila njenu dušu bila je ta što je ostala bez ljubavi.
On nije tragao za realnim, niti za nerealnim, već za nesvesnim, misterijom koja se krije u ljudima. Ona mu je pozirala, ona je razotkrivala čulnost i senzualnost koju krije žena. On je umro od tuberkuloze. Ona se ubila zbog ljubavi.
On je rekao: „Tvoja prava dužnost je da sačuvaš svoj san“. Ona je bila njegov san. Njegov san je sačuvan na platnu. Njegovo platno, njegov san, njegov život je žena naslikana paletom „50 nijansi ljubavi“.
On je Amedeo Modiljani. Ona je Žana Ebutern.
Bas je lepo napisano.
Dobar i interesantan video.