Od 24. februara do 5. marta u Beogradu će se održati 45. Međunarodni filmski festival na kome će biti prikazan veliki broj veoma kvalitetnih naslova. Na ovogodišnjem FEST-u uživaćemo u holivudskim ostvarenjima, gledaćemo filmove evropske produkcije i koprodukcije, imaćemo priliku da ocenimo ostvarenja filmskih radnika zemalja iz regiona i uvek dobrih iranskih filmova. Shodno navedenom nijedan filmofil neće biti ostavljen i zaboravljen i svačiji ukus će biti zadovoljen. Ovogodišnji program obiluje ostvarenjima koje vredi pogledati, a mi vam za početak preporučujemo nekoliko naslova na koje treba obratiti pažnju, bez želje da vas ograničimo samo na pomenute, naprotiv, sa idejom da vas ohrabrimo da pogledate što više filmova koji su se ovog puta našli na programu

American Honey
Neobuzdani duh tinejdžera i bunt mladih ljudi vodeća je tema filma „American Honey“ u kome grupa devojaka i mladića iznova i iznova preispituje sopstvenu svrhu i bivstvovanje. Film započinje neobično i prati mladu ženu po imenu Star, koja se već u prvom kadru nalazi u kontejneru prikazana kako se „snalazi“ za hranu. Nedugo zatim susreće se sa grupom raspevanih, slobodnih i zadovoljnih tinejdžera koji svoju sreću traže širom Američkog kontinenta. Oni su putujući trgovci koji uglavnom prodaju gustu londonsku maglu, stoga im je za uspeh u poslu potrebna oratorska sposobnost i moć ubeđivanja koju uče od slatkorečivog Džejka koga tumači Šaja Labaf. U grupi ovih probisveta Star vidi izlaz iz sumorne svakodnevice i promašenih ljubavi pa ne razmišljajući mnogo otiskuje se u nepoznato. Čist eskapizam.

Under the Shadow
Odlično iransko ostvarenje, u internacionalnoj ko-produkciji, je film u kome ćete retko čuti tišinu, a odzvanjaće vam šapat, urlik i fijukanje vetra. „Under the Shadow“ s početka je perfektna drama, u sredini slutite na loše, dok vam kraj svakako neće lako pasti. Smešten u doba Iransko-Iračkog rata, kada su bombe letele nad Teheranom, obični ljudi vode obične živote. U nameri da satre život, krstareća raketa koja je poslata na ovaj grad ostaje zakovana u najviši sprat zgrade a sa sobom nosi neobičan, zlokoban „poklon“ stanarima. Film je bogat zvukovima karakterističnim za ovaj žanr ali kada zvukovi utihnu dolazi do nepodnošljive tišine koja poput igle nadražuje receptore i izaziva stravu. Film ćete imati priliku da pogledate na ovogodišnjem FEST-u, pa usudite se da uz Dolby surround na velikom platnu „istrpite“ radnju ovog filma.

Denial
„Denial“ je veoma dobro ostvarenje, dirljiva istinita priča, borba između hrabrosti i revizionizma. Priča o negiranju holokausta, koja se svega nekoliko decenija od užasne epizode u epohi čovečanstva, vraća kao bumerang i to ni manje ni više nego u središtu moderne demokratije u Engleskoj. Deborah Esther Lipstadt koju tumači Rejčel Vajs, profesorka je istorije koja istupa kao žestoki protivnik svih onih koji negiraju holokaust. Njen protivnik David Irving koga maestralno igra Timoti Spal, trivijalizuje istorijske činjenice i svodi ovaj pogrom na banalnost. Kako će se u igri mačke i miša na engleskom sudu koji ne poznaje presumpciju nevinosti, snaći glavni protagonisti pogledajte na programu FEST-a 2. i 3. marta kada su projekcije ovog ostvarenja.

Paterson
Džim Džarmuš baš ume da zakuva stvari. Kao pripadnik njujorške škole, radnju za film „Paterson“, poput Koktoovog „Orfeja“, smešta negde između fantazije i zbilje pokušavajući da na taj način zadrži suštinu kinematografije. Odlična egzekucija glumačke ekipe ne bi bila toliko zapažena bez Džarmušovih uputstava, saveta i smernica. Priča prati Patersona (Adam Driver) zatvorenog vozača autobusa, koji se svako jutro budi pre nego što se njegov retro Casio sat oglasi, zaljubljenika u poeziju i estetiku izražavanja. Njegova supruga koju igra Golshifteh Farahani podstrekuje ga na ostvarenje snova i objavljivanje njegovih književnih uradaka. Stihovi Patersona koje zapisuje u svoju svesčicu, zapravo su stihovi još jednog pripadnika njujorške škole Rona Padžeta koji ne krije da je u stvaranju bio inspirisan čuvenim Alen Grinsbergom, pristalicom „Beat generacije“ koja se odricala standardnog narativnog izražavanja. Ovaj odličan umetnički izraz kao zajednički poduhvat morate pogledati pa podelite vaša mišljenja sa nama u komentarima.

Hidden Figures
„Hidden Figures“ je priča o tri žene sa velikim intelektualnim kapacitetom i kao takva svakako vas ne može ostaviti ravnodušnim. Priča smeštena u eru otpočinjanja hladnog rata, trke i takmičenja Sjedinjenih Država i Sovjetskog saveza na svim poljima pa i u sferi svemirskog programa, prikazuje borbu ne samo za rasnu već i rodnu ravnopravnost. Shvatajući suštinu kraljice prirodnih nauka matematički programiranim umom uviđaju da ih sredina ne ceni dovoljno i pokušavaju da promene okamenjene postulate i okrenu tok događaja u svoju korist. Svojim delima pokazaće okolini da nema ništa čudnog u tome da žena crne puti može i sme da izrazi stav. Film nam poručuje da onaj koji sme da se odvaži u borbi za sopstveni integritet probija barijere i postavlja standarde koji ruše aksiome, poput bez greške dokazane matematičke teoreme.

Share

• Tweet
• Pin It