Danas govorimo o filmskom žanru koji dokumentuje stvarnost ili kako tvorac prvog dokumentarnog filma iz 1926. godine, Džon Grirson, kaže: „Dokumentarac je kreativni tretman stvarnosti.“ Jedno od najčešćih pitanja je – sme li biti glume u njemu? Podrazumeva se da je ne možemo izbeći, uostalom svi pomalo glumimo na pozornici života.
Ono što odlikuje sve češće savremene dokumentarne filmove je da se danas isti prave o svemu i svačemu, da sve više liše na rijaliti programe i da su odlična reklama, čak i manje poznatim ličnostima. Naravno, uvek ima dobrih i poučnih koji dovode do revolucija u našim mišljenjima i načinu života. Evo nekih od njih:
- Švedska teorija ljubavi (The Swedish Theory of Love, 2015.)
Ne, ovo nije „švedski akcioni film“, ovo je film koji razotkriva šta se dogodi kada možeš da poručiš genetski materijal za svoju, buduću bebu preko interneta. Zatim i kako je to kad te se niko ne seti, dok komšijama ne počne „nešto da smrdi“ iz tvog stana. Utvrđeno je da svaki četvrti Šveđanin umire sam, a svakom drugom ne mogu da pronađu nijednog srodnika. To nas dalje vodi do pitanja: „da li je takav model života dobar i da li smo stvoreni da budemo sami?“
- Sutra (Tomorrow, 2015.)
Šta nam sutrašnjica donosi i možemo li mi tu nešto delati?
Film koji premda upozorava na „kraj sveta“ daje nadu u vezi toga kako se možemo prilagoditi klimatskim promenama, ekonomskoj nejednakosti i nedostatku hrane? Šta se desi kada pametno iskoristimo đubrivo, recikliramo, znamo koje biljke dobro rastu zajedno i to primenimo? Kako decu od malih nogu naučiti da budu samostalna i da se kroz igru najbolje uči. Ovaj sjajan dokumentarac može da nas motiviše da budemo „promena koju želimo da vidimo u svetu“.
- Pitajte dr. Rut (Ask Dr.Ruth, 2019.)
Kako je jedna mala, simpatična i optimistična žena uprkos svim nedaćama i tužnoj prošlosti uspela da postane psiholog seksolog, koja je uticala na mnoge živote ljudi u SAD-a i promenila način gledanja na ljudsku psihologiju? Na pitanje: „Da li je normalno što sam homoseksualac?“, dr. Rut odgovara: „A ko od nas još zna šta je normalno?“.
- Geniji Antičkog sveta (Genius of the Ancient World, 2015.)
Istorijski dokumentarac o tri velika, antička uticajna uma – Budi, Konfučiju i Sokratu. Na zanimljivo putovanje tragom drevne Indije, Kine i Grčke, vodi nas Betani Hjuz gde zajedno sa istoričarima, arheolozima i filozofima demistifikuje živote i teme navedenih aktera.
Kako je Buda tragao za prosvetljenjem i da li je postao budan, svestan mudrac? Da li nam Sokratove reči, pred sudom, govore o njegovoj genijalnosti: „Vi idete putem života, a ja idem putem smrti. Koji od ta dva puta je bolji, videćemo.“ I da li je Konfučije uspeo za života da dosegne zen, za kojim je tragao i da li je ostavio „vredne“ naslednike?
- Volja za letenjem (The Will To Fly, 2016.)
Dokumentarac o „najboljoj među najboljima“ osvajačici Olimpijske medalje, Lidiji Lasilo.
U zemlji bez snega i leda, Australiji, ova takmičarka u slobodnom skijanju dokazuje sebi i svetu „šta znači ustajanje nakon najvećih padova“. Kada nakon velike povrede napusti gimnastiku i uputi se u potpuno nove vode slobodnog skijanja, a nakon velike povrede ligamenta kaže: „Sada moram sve iz početka u naredne četiri godine“, imajući kao cilj narednu zimsku Olimpijadu, onda od te hrabre i uporne devojke, možemo samo da učimo.
