Sinoć je svečanom ceremonijom i projekcijom filma „Lost Country“ autora Vladimira Perišića u mts Dvorani pred punom bioskopskom salom otpočeo 29. Festival autorskog filma. Festival će trajati od 24. novembra do 1. decembra, a u tih 8 dana biće prikazano ukupno 82 filma, koji su raspoređeni u 13 programskih celina. Bogat program festivala možete pratiti u salama mts Dvorane, Domu omladine Beograd, Dvorani kulturnog centra, Jugoslovenskoj kinoteci, Cinegrand Big Rakovica i Delta Planet Cinegrand u Nišu. Detaljan program dešavanja možete preuzeti na zvaničnom sajtu festivala.
Prema rečima umetničkog direktora festivala Srđana Vučinića, selekcija filmova koji pripadaju Takmičarskom programu se zasniva na motivu puta: ,,Bez obzira da li je reč o putovanju u vlastitu prošlost ili u traumatičnu istoriju vlastite zemlje; kreće li junak u avanturu samootkrivanja i prosvetljenja, ili u proces promene vlastitog pola i identiteta. Svako putovanje puno je neizvesnosti, na njemu čovek mnogo potpunije upoznaje sebe i demone vlastite prirode.’’
Sa druge strane, ostvarenja koja pripadaju Glavnom programu velikom većinom oslikavaju mikrokosmose koji se formiraju u silovitom sudaru pojedinca sa okrutnom svakodnevicom, stavljajući nas u dilemu da li nada još uvek egzistira u nama ili smo se tek tako prepustili nemilosrdnim talasima današnjice. Program Sirovo će nam predstaviti savremene žanrovske filmove koji izvrću konvencije i rado testiraju njihove granice. Takođe, treću godinu za redom biće održan program Mreže festivala Jadranske regije, koji objedinjuje Festival autorskog filma, Sarajevo Filmski Festival, Zagreb Film Festival, Herceg Novi Film Festival i Ljubljana Film Festival, uz podršku programa Kreativna Evropa – MEDIA. Ova selekcija nam donosi pet evropskih ostvarenja prikazanih i zapaženih na poslednjim izdanjima velikih filmskih festivala. Program je takmičarskog karaktera i najboljem filmu biće dodeljena nagrada prema glasovima publike. Program Bande à part nam donosi najradikalnija dela autorske kinematografije – smele i vizionarske filmove koji proširuju tradicionalni okvir onoga što smatramo bioskopom, dok programska celina Hrabri Balkan istražuje sveže, smele i mlade glasove u kinematografiji jugoistočne Evrope.
,,Iako je reč hrabrost poželjno upotrebljavati veoma pažljivo, svuda i stalno, čini se da je godina koju privodimo kraju 29. po redu festivalom ipak posebno osetljiva na one (metode, namere, autore) koji se nazivaju odvažnima. Tematski i narativno, u verovatno najsvedenijoj i najeklektičnijoj selekciji do sada, pojam hrabrosti postaje igriv i nedosledan. Ona je prisutna i kao stilsko-politički komentar i kao autorska drskost da se bude spor, nedorečen, romantičan; kao decenijsko pitanje kulture sećanja i kao lični obračun sa prošlošću. Nisu svi odabrani naslovi subverzivni u podrazumevanom smislu: činilo nam se da i preko potrebno izazivanje dominantnih narativa može da postane neka vrsta konvencije ukoliko se ne upari sa (ili suprotstavi) naslovima čije su namere jednostavne i u akrobatici filmskog jezika i u arhitekturi kritičkog pristupa.’’ – Maša Seničić i Stefan Ivančić
Ovaj program je takođe takmičarskog karaktera, a žiri će doneti odluku o tome koji film će poneti nagradu za „Najhrabriji film Balkana“.
Ove godine Festival autorskog filma nam predstavlja i jedan novi format pod nazivom FAF Landscapes koji nam pruža mogućnost da se bolje upoznamo sa gostujućim autorima. Osim što gledamo filmove na festivalu, u manje užurbanom, dnevnom delu programa, organizatori su pronašli mirno mesto za promišljanje ovih raznolikih ostvarenja, konteksta u kojima nastaju i emocija koje izazivaju zajedno sa njihovim autorima, selektorima festivala, kritičarima, kao i samom publikom. Tokom šest dana festivala, od subote do četvrtka, u okviru ovog programa, u ušuškanoj atmosferi Maršalovog salona u mts Dvorani sa gostima ovogodišnjeg FAF-a posetioci će biti u mogućnosti da diskutuju o tome kako je (Hrabri) Balkan iskazan na filmu, kako su vestern filmovi postali i autorski, kakve su pozicije transrodnih ljudi u filmskoj industriji, otkud toliko Balkana u danskoj kinematografiji , kao i na mnoge druge teme inspirisane ovogodišnjim filmskim programom. Ulaz za sve posetioce ovog programa je potpuno besplatan.
Kao što smo ranije pomenuli ovogodišnji FAF je svečano otvoren sa čak dve projekcije domaćeg filma „Lost Country“ autora Vladimira Perišića, koji je realizovan u francusko-srpskoj koprodukciji.
Film prikazuje Srbiju 1996. godine, tokom studentskih demonstracija protiv Miloševićevog režima. Radnja prati priču mladog Stefana koji prolazi kroz sopstvenu revoluciju, suočen sa činjenicom da je njegova majka portparolka i saučesnica korumpirane vlasti protiv koje ustaju njegovi prijatelji.
„Uspeli smo da napravimo tačnu sliku jedne mladosti koja nije vidljiva u ovom društvu. Nadam se da se oni u toj slici prepoznaju. Film sam snimao na Vračaru, u kvartu u kojem sam odrastao, u školi u koju sam išao, u Vojvodini gde sam odrastao. Na neki način na koji sam birao kako snimam, jedini kriterijum je bio da osećam da ih stvarno volim i da želim da snimam to. Nadam se da ta ljubav ima zaraznu, emocionalnu energiju koja se prenosi na gledaoce”, rekao je Perišić.
U centru priče je emotivni odnos između majke i sina koji pod uticajem aktuelnih društveno-političkih događaja menja svoj pravac i intenzitet. Uprkos podatku da je sam film zasnovan na autobiografskim elementima iz života autora, činjenica je da je Perišić uspešno preneo emociju na publiku, dirnuo je i motivisao na razmišljanje. Tome je doprinela i fantastična ekipa glumaca, a bitno je imati u vidu da većina njih nije ni rođena u vreme ovih burnih istorijskih događaja koji su se odigrali u poslednjoj deceniji dvadesetog veka.
Subjektivno posmatrano, kao neko ko je odrastao u turbulentnim devedesetim godinama i vremenima političkih i ratnih previranja, smatram da je reditelj u potpunosti uspeo da stavi fokus na čitave grupe ljudi zarobljene u ovom mračnom periodu, na one koje i danas na svojim plećima nose teret ovog mučnog razdoblja tumarajući po svratištima prošlosti. U filmu jasno možemo da razlikujemo tri generacije jedne porodice – Stefanovu baku i deku, majku i samog Stefana i njegove prijatelje. Kroz ovaj transgeneracijski prikaz gledaoci jasno mogu da uoče i razaznaju obličja različitih istorijskih epoha i dešavanja na ovim prostorima. Tu se prepliću vremena velikih ideologija, zaslepljenosti, vremena vere u ideale, vremena zajedništva, vremena dubokog raskola, apsolutnog mraka, političke nepripadnosti, kao i vremena sveopšte nepravde. Kroz sve ove dekade jasno možemo uočiti putovanje ljudskog duha – na trenutke hrabrog i nesalomivog, na trenutke potkupljivog, posrnulog i prevrtljivog i na kraju rastrzanog i devastiranog u procepu društvenog nerazumevanja i sveopštog raskola između onoga što pojedinac misli i oseća i onoga kakvim ga drugi vide. I naravno, radnja ovog filma sa svojom tematikom prevazilazi okvire devedesetih prelivajući se u sadašnji trenutak i tera nas da se zapitamo da li smo odustali od sebe, svojih izbora i svoje budućnosti. Veoma je bitno da spomenemo i dugačak emotivni put koji prelazi glavni akter filma u ovih 98 minuta. Njegova priča je intimna, tanana, protkana najfinijim i najiskrenijim emocijama. Baš onako kako to deca osećaju, bez zadrške i celim srcem.
„Lost Country“ je premijerno prikazan na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu na kome je debitant Jovan Ginić dobio nagradu „Otkrovenje“ za najboljeg mladog glumca. Na nedavno završenom Sarajevo Film Festivalu Ginić je osvojio nagradu „Srce Sarajeva“ za najboljeg glumca.
Glavne uloge u filmu tumače Jovan Ginić, Jasna Đuričić, Miodrag Jovanović, Dušan Valentić, Boris Isaković, Lazar Kocić, Ana Simeunović, Marija Škaričić i Pavle Čemerikić. Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, Domu kulture „Studentski grad” i bioskopu Cine Grand Big Rakovica.
Film ulazi na redovan bioskopski repertoar 30. novembra.
