20. Slobodna zona: Borba za pravedniji svet koja ne prestaje

Sinoć je u punoj Plavoj dvorani Sava centra svečano otvoren 20. Filmski festival Slobodna zona projekcijama ostvarenja nagrađenih Zlatnom palmom ove godine u Kanu: „Čovjek koji nije mogao šutjeti” Nebojše Slijepčevića i „Anora” Šona Bejkera. Slobodna zona je jedan od festivala koji skreću pažnju publici, ističu i glasno govore i razotkrivaju aktuelne izazove današnjice sa kojima se susrećemo i sve one nepravde koje svakodnevno bivaju servirane malim i običnim ljudima. Kao takav, ovaj festival je vremenom postao univerzalni pokretač značajnog dijaloga koji nas vodi ka razotkrivanju univerzalnih istina i konstruktivnih rešenja za građenje svetlije i sigurnije budućnosti.

Slobodna zona otvaranje
foto: Tanja Drobnjak

Selektorka festivala Branka Pavlović izjavila je da je Slobodna zona 20 godina sa nama da obodri i osnaži i one u publici i one koji rade na festivalu uz reči:

,,Možda će i filmovi u veoma skoroj budućnosti postati bitno različiti u odnosu na ono što mi poznajemo, ali se čvrsto nadam da će potreba da ispričamo priče koje su nam važne, koje nas čine boljim, koje nas hrabre kada je teško i daju nadu u moru loših vesti – ostati. Priče koje svedoče o pomirenju, praštanju i jačini ljudskog duha. I da će uprkos tome – ili baš zbog toga što svet u poslednjih 20 godina nije postao bolji – stvarati filmove i umetnička dela koja nas opominju da je svako od nas pojedinačno i svi mi zajedno deo tog sveta i da bez nas i našeg angažmana on ne može postati bolji sam od sebe. U filmovima koji su pred vama videćete da se sloboda u svakom smislu lako gubi a teško osvaja, dan po dan, godinu po godinu kroz sve što činimo ili ne činimo. Ishod je neizvestan ali je vredan truda. Zato smo još uvek tu.’’

Ivan Bakrač, Branka Pavlović, Rajko Petrović Slobodna zona
Ivan Bakrač, Branka Pavlović i Rajko Petrović; foto: Tanja Drobnjak

Reditelj Nebojša Slijepčević je zvanično proglasio festival otvorenim, zahvalivši se na pruženoj prilici i ističući da je ovo za njega najveličanstvenija projekcija filma nakon one u Kanu. On je podsetio da je njegov prvi autorski film, „Za četiri godine”, prikazan na Slobodnoj zoni i da je od tada bio gost šest puta: ,,Meni je ovo najdraži festival, ne samo zbog toga što me prati kroz karijeru, nego i zato što je izbor i način na koji se filmovi tretiraju fantastičan, kao i rasprave koje slijede nakon toga, a sve je to na jednom iznimnom nivou i zbog vas, publike. Želim vam sretan 20. rođendan. Nadam se da je to tek rana mladost.’’ – poručio je Slijepčević.

Nebojša Slijepčević Slobodna zona
Nebojša Slijepčević; foto: Milica Knežević

Prikazani film „Čovjek koji nije mogao šutjeti” reditelja i scenariste Nebojše Slijepčevića osvojio je Zlatnu palmu za najbolji kratkometražni film na Filmskom festivalu u Kanu. Inspiraciju za film reditelj je pronašao u kolumni Borisa Dežulovića o Tomi Buzovu, penzionisanom kapetanu JNA, koji se jedini pobunio protiv zločina nad nedužnima, zbog čega je i sam ubijen, a grob mu se i danas ne zna.  U glavnim ulogama su Goran Bogdan, Dragan Mićanović, Aleksis Manenti, Silvio Mumelaš, Lara Nekić i drugi.

Ovaj istiniti događaj koji se odigrao u Štrpcu, u Bosni i Hercegovini, 27. februara 1993. godine, postao je jedna od glavnih okosnica ratnih dešavanja na našim prostorima, ali takođe zajedno sa svojim tragičnim i istovremeno herojskim ishodom bezvremenski je pokazatelj koliko je bitno očuvati ono ljudsko u svakom od nas, zdrav razum u trenutku kad se sve raspada, kao i empatiju i veru u budućnost čovečanstva. Radnja ovog trinaestominutnog ostvarenja počinje da se odvija u trenutku kad paravojne formacije zaustave voz na relaciji Beograd-Bar u akciji etničkog čišćenja. Ovo je priča o čoveku koji nije mogao da ćuti, kao i svima nama čiji je izbor da glasno kažemo istinu, da se usprotivimo bez obzira na posledice, da stanemo na stranu poniženih i povređenih, birajući put pravednosti i slobode. Verujem da je nas glasnogovorećih i razumnih mnogo više nego ovih drugih, da će jednog dana taj odjek probuditi i one koji trenutno ne čuju, pokrenuvši evoluciju humanosti, saosećanja i filantropije. Kada već nismo u mogućnosti da obrišemo greške prošlosti, bilo bi dobro da svi zajedno naučimo nešto iz istih.

Slobodna zona Anora
foto: Teodora Obradović

Festival Slobodna zona je pred publiku na svečanom otvaranju takođe doneo još jednog nosioca kanske Zlatne palme – film ,,Anora’’,  reditelja Šona Bejkera, koji je nagrađivani scenarista, režiser, producent i montažer. Najpoznatiji je po režiranju nezavisnih igranih filmova o životima ljudi sa margine, pogotovu seksualnih radnica i radnika. Njegov prethodni film Crvena raketa (2021) je imao premijeru na Kanskom festivalu uz brojne odlične kritike. Za Projekat Florida (2017), Šon je dobio Nagradu Udruženja njujorških filmskih kritičara za najboljeg režisera. Njegov film Mandarina (2015), premijerno prikazan na Filmskom festivalu Sandens, osvojio je Spirit nagradu za najbolji nezavisni film, kao i dve Gotam filmske nagrade. Filmom Starlet (2012) osvojio je Spirit nagradu „Robert Altman“.

Projekcijom ovog filma festival je istovremeno otvoren i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Ova crnohumorna, dirljiva drama prati Anoru, mladu egzotičnu igračicu iz Bruklina koja se, ubrzo po upoznavanju, udaje za Vanju, sina ruskog oligarha. Kada vest stigne do Rusije, mladoženjini roditelji kreću za Njujork, rešeni da ponište brak.

Šon Bejker je Zlatnu palmu posvetio svim ljudima sa margine društva. ,,Sve te individualne priče ne mogu da promene svet, ali mogu da utiču na rušenje predrasuda. Nadam se da će moji filmovi pomoći da na te osobe gledamo u pozitivnijem svetlu i s više poštovanja’’, izjavio je Bejker novinarima u Kanu, gde je film pozdravljen osmominutnim ovacijama.

Scenario za „Anoru” Bejker je pisao specijalno za Miki Medison, glumicu koja je, prema njegovim rečima, „ukrala scenu” na kraju Tarantinovog filma „Bilo jednom u Holivudu”, a potom zablistala i u seriji „Bolje stvari”. Anorinog novopečenog supruga Ivana Zaharova tumači Mark Ajdelštajn, koga već nazivaju ruskim Timotijem Šalameom, dok su u ulogama njegovih roditelja slavni Aleksej Serebrjakov („Levijatan”) i Darja Ekamasova („Amerikanci”).  

Bejker je, kao i više puta do sada, istraživao kako naše društvo tretira ljude na ivici egzistencije, analizirajući različite nivoe moći i ulogu novca u toj igri moći, kao i ophođenje prema onima koji se nalaze na nižoj društvenoj lestvici od nas.

Slobodna zona otvaranje
foto: Tanja Drobnjak

Naša preporuka za drugi dan festivala je da pogledate film ,,Veni Vidi Vici’’ iz programske linije ,,EU Zona promena’’ , rediteljskog dvojca Danijela Hesla i Julije Niman. Projekcija je zakazana za 21h u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Kritičari kažu da izreka koja se pripisuje Juliju Cezaru za vojna postignuća u ovoj društvenoj satiri pokazuje da je privilegija pobede rezervisana samo za bogate. Nakon prikazivanja filma uslediće i panel diskusija u okviru pratećeg programa ,,Kompas Slobodne zone’’, u kojoj  će učestvovati: Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik Vremena i Đorđe Pavićević, narodni poslanik i profesor Fakulteta političkih nauka, Jelena Obućina, novinarka i Laurent Rouy.

Kompas istražuje uslove mogućnosti slobode: da li je neograničena sloboda uopšte sloboda, ili je sloboda nužno ograničena? Zar sloboda koju uživaju povlašćeni ne ruši, zapravo, sam pojam slobode? Koje određenje slobode je održivo, odnosno da li tradicionalni posrednici između vladara i građana (ukoliko je reč o građanima, a ne podanicima) danas mogu da se suprotstave tradicionalnim (autoritarnim) i savremenim oblicima neslobode (nekontrolisan javni prostor)? Nije li „kontrolisani javni prostor“ protivrečnost, naime, ako je javni prostor pod kontrolom on nije slobodan? Da li mediji, tamo gde preovladava tabloidna svest, mogu da obavljaju svoju funkciju?

Dođite večeras u Dvoranu Kulturnog centra Beograda da zajedno potražimo odgovore na ova i još neka pitanja.

20. Slobodna zona će do 11. novembra publici u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu doneti 77 igranih i dokumentarnih ostvarenja iz 37 zemalja. Više informacija o programu i satnicama možete pronaći na zvaničnom sajtu festivala. Vidimo se u Slobodnoj zoni!

Share