Snovi i iluzije imaju cenu. To nam potvrđuje knjiga kultne ličnosti novinarke i pisca Ive Babić Žena iz El-Eja
Počnimo iz početka.
Iva Babić je oblikovala duh Los Anđelesa kroz umetnost, književnost i svoj životni stil. Rođena je u Holivudu u porodici umetnika; otac je svirao violinu u Losanđeleskoj filharmoniji i za filmske studije, a kum joj je bio slavni ruski kompozitor Igor Stravinski, što je odredilo njen rani dodir sa umetničkim svetom. Porodično poreklo vodi iz Hrvatske.
Potreba za saznanjima vodila ju je kroz različite sfere: bila je foto model, učestvovala u avangardnim performansima poput šaha naga sa Marselom Dišanom, dizajnirala je omote albuma brojnim poznatim muzičarima…
Književni talenat otkrila joj je novinarka i pisac Džoun Didion, što je dovelo do objavljivanja njenih tekstova u Vogu. Kada je počela da piše knjige u njima je spajala fikciju i memoare, stvarajući živopisne portrete Los Anđelesa šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina.
Kroz prozu poznatu kao joie de vivre (radost života) hvatala je duh kulturne i umetničke scene grada, prikazujući i glamur i intimne ljudske priče.
Joie de vivre stil je koji opisuje entuzijazam, uživanje i optimizam u svakodnevnom životu, sposobnost da se ceni lepota trenutaka i da se život proživljava punim plućima, bez previše brige ili pesimizma.
Iako su mediji često fokus stavili na njene veze sa poznatim muškarcima, njen stvarni značaj leži u sposobnosti da kroz umetnost i reč uhvati esenciju vremena i mesta u kojem je živela. Iva Babić nije bila samo svedok života Los Anđelesa, već njena neizbrisiva ikona, čija dela i danas odišu energijom i slobodom kreativnog izraza.
Stil pisanja Ive Babić za Vog bio je sofisticiran, senzualan i urbano-reflektivan, istovremeno elegantan i neposredan. Tekstovi nisu bili samo klasični modni članci već spoj mode, umetnosti i društvenih fenomena u jednom narativu. Pisala je kao da razgovara sa čitaocem, često uključujući anegdote iz svog života. Pažljivo je opisivala ambijent, od odeće i prostora do raspoloženja likova, što njenim tekstovima daje vizuelnu i emotivnu dimenziju.
Njena knjiga Žena iz El-Eja nije samo priča o jednom gradu, to je dnevnik načina života i jednog pogleda na svet koji je istovremeno glamurozan i duboko ranjiv. Iva Babić piše o Los Anđelesu onako kako malo ko može, ne kao mestu gde se sanja, već kao o prostoru u kojem snovi i iluzije imaju cenu, i gde ženska sloboda mora da se osvaja iznova svakog dana.
U Ženi iz El-Eja, Los Anđeles je grad koji te može učiniti slavnim, ali i nevidljivim; koji te može opiti, ali i potpuno iscrpeti. Iva Babić vidi ga bez filtera, njen Holivud nije raj snova, nego pustinjski pejzaž prekriven ogledalima u kojima se svako mora suočiti sa sopstvenom slikom. Glavna junakinja je Iv (Iva), autorkin alter ego, novinarka, pisac i žena između dva sveta: hrvatskog i američkog, stvarnog i medijskog, javnog i intimnog. Kroz nju se roman ispovedno razvija, često balansirajući između fikcije i autobiografije, a oko nje su okupljene simbolične ili delimično stvarne ženske figure koje zajedno čine portret jedne žene iz El-Eja.
Teme koje prožimaju knjigu su ženska sloboda, eros, ironija, ali i nestala melanholija tog vremena. Ona se suprotstavlja klišeu o „kalifornijskoj ležernosti“: iza njenih sunčanih opisa stoji osećanje krhkosti, prolaznosti i potrebe da se u svakom trenutku uhvati ono što život nudi. Junakinje u knjizi (a često i sama autorka, prikrivena pod tankim slojem fikcije) nisu idealizovane već greše, piju, zaljubljuju se, beže, ponovo se vraćaju. One su žene koje misle, posmatraju i osećaju svet svim čulima.
Čitajući Ženu iz El-Eja, ne možemo a da ne osetimo tugu za epohom kada su umetnost, hedonizam i bunt bili nerazdvojni. Babić ne mitologizuje prošlost, ali zna da u njoj pronađe ono što danas nedostaje; nevinost radoznalosti i strast prema životu bez cinizma.
Utisak nakon čitanja je da je ova kniga ujedno ljubavno pismo Los Anđelesu kao i manifest o preživljavanju. U vremenu kada su mnogi tražili slavu, Iva Babić je tražila istinu. I zato Žena iz El-Eja ostaje jedno od onih dela koje ne samo da se čita, nego i živi, kao produžetak one iste joie de vivre koja je činila samu srž njenog postojanja. Samoća koju pominjem u naslovu nije bez razloga jer ona nije bila samo posmatrač glamura, već i neko ko ga je preživeo, a preživeti glamur znači preživeti usamljenost koju on donosi.
U svetu performansa i medija, gde su snovi i iluzije svojevrsna valuta, čovek lako postaje sam, jer identitet i istina u takvom svetu nisu stabilni. Iako je ovo knjiga o radosti života, u njoj se stalno provlači tuga; potreba da se uhvati ono što život nudi pre nego što nestane. Taj kontrast se ponavlja kroz celu knjigu, između Los Anđelesa koji te može učiniti slavnim, ali i nebitnim, i žene koja svakog dana iznova mora da osvaja slobodu.
Knjigu Žena iz El-Eja Iv Babić preveo je Alen Bešić, a objavila izdavačka kuća Imprimatur.
