Kad zastanem, sagledam i sumiram trenutnu situaciju – kako lokalnu, tako i globalnu, ne mogu a da se ne zapitam šta bi se desilo kada bi ženske ruke preuzele kormilo koje upravlja ovim svetom? Da li bi naša svakodnevica bila manje problematična, pitomija, svetlija, pravednija? Da li bi više energije odlazilo ka izvorima ljubavi, slobode i opšteg dobra? Ono što empirijski možemo da zaključimo jeste da su žene moćna kreativna energija, koja bez obzira na egzistencijalne okolnosti ne prestaje da stvara – novi život, porodične temelje, prenoseći mudrosti svojih pretkinja i čuvajući vatru tradicije. One trasiraju stabilne puteve koji vode u budućnost i često premošćavajući nepremostivo odbijaju da pokleknu pred izazovima današnjice. Žene su kako majke i domaćice, tako i hrabre ratnice koje su vekovnom borbom osvojile i stvorile prostore slobode u najrazličitijim životnim nišama, satoga su one danas i naučnice, aktivistkinje, uspešne poslovne žene, političarke išta god požele. Ipak, ova prava nisu svuda na svetu prisutna i ostalo je da ova nezaustavljiva energija promene postane globalno ravnomerno raspoređena – od najveće metropole, sve do najzabačenijeg mesta na našoj planeti. A za takve promene, moraćemo da se udružimo i delujemo svi zajedno!
XXI Slobodna u okviru ovogodišnjeg programa donosi priče o hrabrim ženama spremnim da zasade seme promene – u svojim dvorištima, ali i na širem društvenom planu. Tako u filmu Voljena čiju ste recenziju imali prilike da pročitate na našem sajtu, upoznajemo Mariju, savremenu majku, koja živi u jednom prilično uređenom sistemu, ali u konfuziji i rastrzanosti između brige o deci, porodičnih obaveza i posla gubi sebe. Uprkos svemu, ona uspeva da pronađe snagu i prostor, kako bi krenula u susret svojoj (ličnoj) celovitosti i pronašla ljubav i stabilnost u sebi.
Na drugom kraju sveta, u užurbanom, multietničkom, socijalno i društveno rasparčanom Bejrutu upoznajemo još jednu ženu – Arze (film nosi isti naziv) koja je samohrana majka koja pokušava da pronađe način da obezbedi sigurnu egzistenciju za svoju porodicu. U tom nastojanju ona ima svoju kućnu proizvodnju – pravi domaće pite i dostavlja ih, u čemu joj pomaže njen sin Kinan, tako što ih peške isporučuje na željenu adresu. Arze takođe izdržava i svoju stariju sestru Lejlu, koja ne izlazi z kuće zbog agorafobije. Kako bi unapredila porodični posao i olakšala vršenje dostave ona uz niz peripetija i dovijanja uspeva da kupi skuter, koji ubrzo biva ukraden. Porodica ostaje zbog toga u dugovima, a Arze ne okleva u svojim kreativnim poduhvatima da pronađe i povrati isti. Ta potraga postaje potraga za boljom budućnošću, a požrtvovana i nepokolebljiva Arze simbol svih majki koje se hrabro bore da bi obezbedile bolji život svojoj deci.
Na ovogodišnjoj Slobodnoj zoni prkazuju se i filmovi koji govore o snazi i veličini ženskog zajedništva. Tako u danskom filmu Rouz, o kome smo takođe ranije pisali, upoznajemo dve sestre, Inger i Elen, koje kreću na zajedničko turističko putovanje u Pariz. Inger je neurodivergentna osoba kojoj ovaj vid promene okruženja teško pada, što znatno pogoršava njeno psihičko stanje. U nizu vratolomnih događaja sa kojima se glavne junakinje susreću u kratkom vremenskom periodu (sedam dana), imamo priliku da sagledamo evoluciju odnosa između dve sestre koji počiva na razumevanju, strpljenju i mudrosti. Takođe spoznajemo činjenicu koliko je bitno nekome pružiti dovoljno ličnog prostora i vremena kako bi u potpunosti osvestio svoje emocije. Elen na ovom putovanju uspeva da u potpunosti prihvati činjenicu da je njena sestra drugačija i pronalazi sasvim novu tačku oslonca u njihovom odnosu. Dok Inger uz Eleninu pomoć uspeva da se izbori sa duhovima prošlosti i prihvati životni put ispred sebe u sasvim novoj perspektivi.
Bitno je da spomenemo ovom prilikom francuski film Poseta u kom upoznajemo dve žene – Almu i Minu. Alma je sama u svojoj ogromnoj kući u gradu, a Mina je samohrana majka u programu socijalnog stanovanja u drugom gradu. Jedino zajedničko im je to što su obe svoje živote organizovale u skladu sa posetama svojim muževima u zatvoru. Kada se sretnu u prostoriji van one u kojoj se održavaju posete, rađa se prijateljstvo koje niko nije mogao da očekuje. Ova priča je savršen primer kako nas sudbina često stavlja u neočekivane situacije, u kojima životnu podršku i razumevanje pronalazimo na neočekivanim mestima. Međutim, sudar njihovih različitih svetova ispunjava scene neočekivanom dinamikom koja govori o tome koliko su zidovi podignuti oko klasnih i rasnih odnosa delikatniji od realnih zidova oko nas. Ovo je filmsko ostvarenje koje govori o tome šta se desi kad dobre namere budu manipulativno iskorišćene i kako na ruševinama jednog intimnog odnosa možemo pronaći sasvim nove uvide u svoju budućnost.
Takođe, tu su i dve ratne heroine koje pred publiku donose slike i priče iz emotivno i fizički razorene Gaze u dokumentarnom ostvarenju Stavi dušu na dlan i hodaj – mlada foto-reporterka koja hrabro dokumentuje razaranja, žrtve i život pod bombama Fatima Hasuna i rediteljka filma Sepide Farsi. Zahvaljujući njihovom ostvarenju ostatak sveta ima priliku da sagleda devastaciju, uništenje i etničko čišćenje kojima je izložen jedan narod, okovan pokušajima da mu se oduzme svako dostojanstvo. Međutim, ovaj životni dokumentarac nam otvara duše ljudi koji egzistiraju na ratom pogođenim područjima, koji i u najtežim životnim momentima uspravno stoje sa osmehom na licu i ponosom u srcu zato što se ne odriču svoje istorije i svog doma. Ovo izvanredno ostvarenje nas uči da na mestima apsolutne smrti ima toliko života, da narod pod gvozdenom cokulom krvnika otpor pruža ljubavlju i uzdignute glave, gledajući u budućnost. Na žalost mlada foto-reporterka Fatima Hasuna nije više sa nama – ona i njenih devet članova porodice su izgubili život u Izraelskom bombardovanju porodične kuće u aprilu ove godine, samo dan nakon što joj je Sepide saopštila da je njihov film uvršten u zvaničnu selekciju Kanskog festivala. I na kraju bi bilo lepo da prenesemo njene reči: ,,Ako umrem, želim smrt koja odjekuje, ne želim da budem u hitnim vestima, niti u grupi sa nekim“, napisala je Fatima u objavi na Instagramu u avgustu 2024. ,,Želim smrt koju će svet čuti, efekat koji traje vekovima i besmrtne slike koje ni vreme ni prostor ne sahranjuju.“ Draga Fatima i Sepide, stvorile ste nešto veće od života, dale ste ime i karakter ljudima koji su postojali u jednom vremenu i zahvaljujući vašem radu prava istina nikad neće biti zaboravljena.
U okviru ovogodišnje Slobodne zone imamo priliku da pogledamo i film Deo mog srca holandske rediteljke Dane Nehuštan. Dok dve mlade balerine Irma i Olga pokušavaju da se izbore u zahtevnom svetu baleta Amsterdama 1970-ih, Olgin izuzetan talenat i impozantno prisustvo je guraju ispred Irme. Olga sve više gubi na težini kako bi se prilagodila strogim baletskim normama i čak i u najmanjim rolama ostavlja ogroman utisak, dok se Irma mora zadovoljiti pozicijom u drugom planu, Olga brzo biva unapređena u solistkinju i pre nego što napuni dvadeset godina, već je miljenica publike i zvezda, ali uskoro otkriva mračnu stranu svog talenta. Irma mora da gleda kako njena najbolja prijateljica podleže pritisku da nastupa, prepuštajući se u noćnom životu. Komad mog srca donosi priču o izuzetnom talentu, ali pre svega o jednom vrhunskom i bezuslovnom prijateljstvu.
Ukoliko ste samo posumnjali u snagu ženskog zajedništva, znajte da je ono sveprisutno, delikatno i nežno, pre svega spremno da preplavi svet.
