Koliko „super-mama” poznajete? Mogu da garantujem da će vam bar jedno ime u istoj sekundi pasti na pamet. Ove neumorne borkinje koje vešto balansiraju u začaranom trouglu između odgajanja dece, posla i svakodnevnih obaveza često će vam reći kako na kraju dana jedino nemaju vremena za sebe. I to obično traje godinama, ustaljena egzistencija bez mogućnosti da se pronađe predah uz bar petnaest minuta tišine, kafu sa prijateljicom ili jednočasovnu šetnju. Takođe, te iste neumorne žene će vam reći da sve to čine iz ljubavi – prema svojoj deci, na prvom mestu. I to je sasvim uredu. Ali uz izostanak partnerske podrške, porodične raspodele obaveza ili nemogućnost da zatražimo pomoć, ovakav model ponašanja postaje veoma iscrpljujuć na duže staze. Može se desiti da preplavljeni osećajem odgovornosti prema drugima, prestanemo da budemo odgovorni prema sebi. Kako nastaviti dalje kad se u čoveku ugasi ta najosetljivija i najintimnije žiška ljubavi prema sopstvenom biću?
Slobodna zona, promo
Na ovogodišnjoj Slobodnoj zoni filmska publika ima priliku da pogleda igrani film koji je režirala norveška rediteljka Ljilja Ingolfsdotir, čiji je originalan naziv „Loveable”, koji je kod nas preveden kao „Voljena”. Ovo ostvarenje u svojoj postavci nam donosi porodičnu priču o svim nedaćama koje se razvijaju iz neravnomerne raspodele obaveza, ali u svom podtekstu nam otkriva i jednu mnogo složeniju, intimniju i osetljiviju introspektivnu dramu glavne junakinje koja ispituje kapacitete i mogućnosti da volimo i budemo voljeni.
Rediteljka nas u uvodnim scenama upoznaje sa četrdesetogodišnjom Marijom koja pokušava da uspešno balansira između emotivnog kraha koji je posledica toksične veze iz koje je upravo izašla, majčinskih obaveza – gde se trudi da bude što bolji roditelj svojoj deci i naravno, zahtevne karijere. U vrtlogu svojih životnih dešavanja slučajno upoznaje Sigmunda – harizmatičnog muškaraca koji zaokuplja njenu pažnju. U prvih šest minuta filma prikazani su njeni pokušaji da ga osvoji, momenti u kojima privlačnost postaje obostrana, scene intenzivne fizičke strasti, posvećenosti i partnerske harmonije. Već u sedmom minutu susrećemo se sa situacijom sedam godina posle.
Sad vidimo Mariju i Sigmunda koji žive zajedno i dobili su još dvoje dece. On je nastavio da se bavi svojom muzičkom karijerom i često je nedeljama odsutan od kuće, dok je Marija posvećena gajenju četvoro dece i u potpunosti rastrzana između kućnih poslova i njihovog odgoja zapostavlja sebe i svoju karijeru. I tu započinju sve njihove partnerske nesuglasice. Sigmund pun ljubavi prema Mariji, nasmejan se vraća sa puta, zadovoljan onim što radi i zadovoljan porodicom. Dok sa druge strane vidimo iscrpljenu Mariju, koja je na korak od toga da potpuno izgubi sebe u uraganu nezadovoljstva i očaja, trudeći se da kroz pasivnu agresiju svali osećaj krivice na svog partnera. Usput ga optužuje kako nije sposoban da sam sortira opran veš, ulazi u otvoren konflikt sa njim oko donošenja odluke i rešavanja školskih problema koje ima njihov sin, a ceo pritisak pojačava njeno neslaganje sa ćerkom iz prvog braka koja je zašla u tinejdžerske godine. Sve to rezultira otvorenim izlivima besa Marije prema Sigmundu kad on odlučuje da je bolje da se razdvoje i da je neophodno da Marija poradi na svojim emocijama.
Marija odlazi kod prijateljice u stan, dok Sigmund ostaje sa decom. U njoj sada jasno možemo da vidimo jednu emotivno slomljenu i umornu osobu koju lome naleti tuge, osećaja neprihvaćenosti, nerazumevanja i nesigurnosti. U celom tom bunilu ona u par ponižavajućih situacija pokušava da vrati Sigmunda. Kreću čak i na bračno savetovanje, gde strpljiva terapeutkinja pokušava da ih navede da sagledaju srž svoj problema. Tu se takođe susrećemo sa Marijinim besom i napadačkom retorikom, kao i Sigmundovim beskrajnim ćutanjem i nemogućnošću da verbalizuje ono što oseća. Jedino što on jasno izražava jeste mišljenje da njihov odnos ne valja i nakon par dana joj putem mejla šalje nedvosmislenu poruku „Budi spremna na to da ću napustiti vezu”. Ono što je ovde zanimljivo jeste činjenica da rediteljka Sigmunda ne predstavlja kao tipičnog muškog negativca, već ga stavlja u kontekst saosećajnosti, što kod gledalaca izaziva osećaj da ispred sebe imamo duboko nesrećnog čoveka.
Slobodna zona, promo
Baš ova rečenica je preloman momenat u filmu i predstavlja trenutak kad se fokus sa partnerskog odnosa pomera na Mariju, njena introspektivna promatranja, kao i početak potrage za onim što je njoj zaista iznutra potrebno, kako bi sama sa sobom bila ispunjena i celovita. Ovde zapravo imamo jasnu alteraciju sa učestalim ljudskom potrebom da sreću i sigurnost traže u drugim ljudima i događajima. U tom procesu često zanemarujući svoje biće, stavljaju svoje probleme „ispod tepiha”, u nadi da će oni nekom magijom nestati. Ali ne, oni se grupisani vraćaju u najnezgodnijem mogućem trenutku. I tako naša junakinja, na ivici razuma odlazi sama na zakazan termin bračnog savetovanja i saopštava terapeutkinji kako je iscrpljena od nespavanja i da nije u stanju da govori. Onda joj ova divna i topla žena jednostavno ponudi da legne na kauč i pokrije je, uz opasku da je to njen termin i da može da ga iskoristi na način koji ona želi. Ovaj gest najobičnije ljubaznosti i čovečnosti Mariju dovodi do suza, uvodeći je u neki vid duševnog čistilišta.
Nakon toga Marija odlazi u posetu kod majke. U početnim scenama jasno se spoznaje rigidnost njihovog odnosa, emocionalna nedostupnost i nerazumevanje, što kasnije rezultira otkrivanjem nekih istina i žučnom svađom. Tu jasno možemo da vidimo da Marijin model ponašanja u kome ona sve može i mora da uradi sama vuče svoje korene još iz primarne porodice, u kojoj je učestalo bila prekorevana i okarakterisana kao prezahtevna. Unutrašnja putovanja glavne junakinje su savršeno prikazana zahvaljujući besprekornoj glumi glavne glumice Helge Guren, koja se ne ustručava da otvoreno i nedvosmisleno u širokom emotivnom rasponu prikaže kako samodestruktivne sklonosti svog lika, tako i novootkriveni snagu. Slobodno možemo reći da su njen duboki senzibilitet i temeljna posvećenost liku koji glumi, glavno pokretačko gorivo ovog filmskog ostvarenja. Naravno, treba pomenuti i sam rediteljski postupak i veoma umešnu montažu koji pred gledaoce donose ovu intimnu priču veoma transparentno, u kojoj imamo priliku da pratimo evolutivni put glavne junakinje od potrage za ljubavlju oko sebe, do pronalaženja ljubavi u sebi. Sve preporuke da pogledate ovaj film i da što pre počnete da tražite ljubav u sebi, ukoliko je već niste pronašli.
Od današnjeg programa na festivalu Slobodna zona izdvajamo:
Dvorana kulturnog centra Beograda, 17h
Stavi dušu na dlan i hodaj (dokumentarni film, Francuska, Palestina, 2025. godina)
„Ovaj film je moj odgovor, kao filmske autorke, na neprestani masakr nad Palestincima. Čudo se dogodilo kada sam upoznala Fatem Hasonu. Ona je postala moje oči u Gazi, gde je pružala otpor dok je dokumentovala rat, a ja sam postala veza između nje i sveta – iz njenog „zatvora u Gazi“, kako ga je sama nazvala. Održavale smo tu liniju života skoro godinu dana. Delići zvuka i piksela koje smo razmenjivale pretvorili su se u film koji sada gledate. Ubistvo Fatem 16. aprila 2025. godine, u izraelskom napadu na njenu kuću, zauvek je promenilo njegovo značenje.” – Sepide Farsi
Dom omladine Beograda, 20h
U Lučijinim očima (igrani film, Holandija, Belgija, Italija, 2024. godine)
Inspirativna priča o Lučiji, prvoj i najvećoj ljubavi Đakoma Kazanove, koja napušta Italiju i odlazi u Amsterdam nakon što joj je lice unakazio boginjama. Šesnaest godina kasnije, kada se ponovo izgradi kao kurtizana sa velom, poznata pod imenom Galateja, njih dvoje se ponovo sreću. Ne otkrivajući svoj pravi identitet niti svoje lice, ona ponovo postaje Kazanovina ljubavnica. Hoće li se usuditi da se razotkrije i svoju slabost pretvori u snagu, kako bi napokon bila istinski slobodna pred svojom velikom ljubavlju? Zasnovano na istoimenom svetskom bestseleru Artura Žapena.
Art bioskop Kolarac, 20.30h
Ljubav (igrani film, Španija, 2023. godina)
Doselivši se u selo La Eskapa, mlada devojka Nat prihvata uznemirujuću seksualnu ponudu od komšije Andreasa, utirući put svojoj strasti za samouživanjem. U selu sreće i ostale čudne likove i ukršta puteve sa ljudima koji je osuđuju ili pogrešno shvataju. Film je uznemirujuća i refleksivna priča koja osvetljava normalizovano mikronasilje koje Nat trpi.
