U razloge zbog čega bi (ili ne bi) neko kupovao na ovakvim mestima neću da zalazim jer nisam zato došla na ideju da sa čitaocima podelim ovaj mini izveštaj. Umesto toga, shvatite ovaj tekst kao neku vrstu podstreka za sve radoznale, praktične, avanturistički nastrojene ljude koji vole da provode vreme na ovakav način, ili kao neku vrstu uputstva za sve vas koji biste voleli, ali niste do sada bili u prilici da posetite ovo i njemu slična mesta.

Pa, da krenemo od lokacije. Do zemunskog buvljaka možete doći na nekoliko načina. Pre svega, on se deli na dva dela – ograđeni i neograđeni deo buvljaka. Iako se zvanično pod zemunskim buvljakom smatra ograđeni deo zemlje u kome se prodaju stvari, buvljak zapravo počinje dosta pre tog dela i taj deo je poznatiji kao neograđeni. Kako inspekcija ne sklanja prodavce u ograđenom delu prostora, već prodavce koji stoje ispred tog dela, imajte u vidu da se oni često ne zadržavaju dugo tu, a šteta je propustiti ih iz nekoliko razloga – neograđeni deo buvljaka je znatno veći od ograđenog, dakle ima mnogo više prodavaca i stvari. Zatim, ponuda je raznovrsnija, a i cene su niže. Do ovog neograđenog dela najbrže možete doći autobusima 15 i 78, što je ujedno i najlakši način. Potrebno je da siđete na kraju ulice Prvomajske, tako se i zove stanica. Ne možete da promašite iz prostog razloga što se nedeljom ujutru tu autobus i isprazni, a odatle samo pratite masu. Kojim redom da obilazite buvljak ne mogu da vam preporučim jer svako ima svoj neki metod, ali mogu da vam kažem da je potrebno da izdvojite dosta vremena, naročito ako planirate detaljno razgledanje i da obratite pažnju i na male sporedne uličice u kojima ima prodavaca kod kojih se mogu naći zanimljivi komadi po naročito niskim cenama. Do ograđenog dela buvljaka stižete autobusima 18 i 83. Samo siđite na poslednjoj stanici i ponovo, pratite masu, hodajte nekoliko metara i stigli ste.

Sledeće, najčešće postavljano pitanje vezano za buvljak bilo je kojim danima i u koliko sati treba doći? Zemunski buvljak se održava, da tako kažem, samo nedeljom i to rano, rano ujutru. Već u toku noći, dakle subota na nedelju, neki od prodavaca izlaze da postave ćebe na asfalt (bolje rečeno ulicu) i da na taj način zauzmu svoje mesto za ujutru. Ponekad, na buvljaku možete ugledati ljude sa baterijskim lampama koji oko tri ili četiri posle ponoći idu i razgledaju. I da, i tada možete pronaći neke od prodavaca, premda je moj predlog da ipak budete tamo kasnije, između šest i sedam ujutru. Sedam je najkasnije jer će inspekcija već oko pola devet da počne da tera prodavce u neograđenom delu, nakon čega se vi možete uputiti u obilazak ograđenog. Koliko će vama sati biti potrebno da obiđete i jedan i drugi deo, na to ne mogu da vam dam odgovor jer zavisi od same ponude. Meni su nekada dovoljna dva sata, a može da se desi i da mi četiri budu malo za obilazak.

Kada sam se već dotakla ponude, nekoliko reči i o njoj.

Prva stvar, buvljak je mesto na kome možete naći apsolutno sve, od odeće, obuće, modnih dodataka, nameštaja, tehnike, knjiga i tako dalje.

Druga stvar, ponuda je jedna od stvari sa kojom se definitivno nikada ne zna. Može da bude odlična i da je svaki predmet za koji se uhvatite bude u besprekornom stanju i da košta manje od pakovanja žvaka, dok sa druge strane možda te nedelje jednostavno ne budete imali sreće. Iz tog razloga, bitno je da shvatite ovo kao avanturu i da imate makar malo istraživačkog duha koji će vas terati da dolazite što češće jer je ključ dobrih ulova upravo redovnost.

Neću da lažem, ovakva mesta nisu za svakoga definitivno. Svako ko je nekada bio na nekom buvljaku, kao što je recimo Najlon u Novom Sadu, Bubanj potok, jedan deo Kalenić pijace, Hrelić u Zagrebu i tako dalje, zna šta može da očekuje. Tamo nema tezgi, osim možda dve tri, stvari se prodaju nabacane na gomilu i da biste došli do nečega često morate da rovarite po gomili. Nije najčistije, gužva je i haotično je, ali vredi truda. Bude veliki broj stvari koje su nove, na sebi i dalje imaju etiketu i rezervne dugmiće, na primer, antikviteta, čudnih stvari i objektivno govoreći – krša. Cenkanje je na ovakvim mestima poželjno i očekivano, pa se ne ustručavajte da sami odredite cenu ukoliko vam to zatraže. Mali savet je da ne pokazujete veliko oduševljenje određenim predmetom, ponekad kada to vide mogu da kažu veću cenu nego što bi rekli inače. To vam kažem iz iskustva, na greškama se uči, tako da pre kupovine nabacite najbolju poker facu. Ponesite vodu, lepezu, naočare, udobnu odeću i obuću pod obavezno, ranac ili dosta kesa gde ćete smestiti stvari i sitan novac, jer prodavci često nemaju (ili ne žele) da vam usitne. I ne pitajte odakle stvari na buvljaku, to ni Interpol ne zna.

Share

• Tweet
• Pin It