O dogodovštinama sa snimanja i prvom glumačkom iskustvu proćaskali smo sa Darkom Kastratovićem, snouborderom koji tumači ulogu Saše u filmu Vetar, filmu koji ovih dana imamo prilike da gledamo u Dvorani Kulturnog centra Beograda.
Film Vetar se trenutno prikazuje u Dvorani Kulturnog centra Beograda i najavljeno je da će deo ekipe prisustvovati svakoj projekciji, pa će publika moći da diskutuje sa vama nakon odgledanog filma. Kako se to do sada pokazalo u praksi, kakvi su utisci publike?
Različiti su i od mesta gde se prikazuje i od samih ljudi, ali generalno mislim da su svi koji su gledali film malo odlutali u ovo prostranstvo bez zidova i zapitali šta vole a šta žele.
Možeš li da nam kažeš malo više o liku Saše koga tumačiš, kako si se pripremao za ulogu?
Iz mog ugla je lik koji voli da provodi vreme u prirodi i da lebdi iznad vode. Dete i čovek. Ali on je lik iz glave Ane Rodić tako da ćete morati nju da pitate. Pripremao sam samo tekst jer je morao da bude od reči do reči sa skripte. Nije ga bilo mnogo, ali opet teško učim napamet.
Interesantno je spomenuti da je Vetar poseban i po tome što se rediteljka Tamara Drakulić odlučila za dokumentarno-igranu formu pa ste se praktično vi po prvi put našli ispred kamere kao glumci. Kakvo je ovo iskustvo za tebe, da li je bio veći izazov izboriti se sa očekivanjima koja su postojala od Darka kajt surfera ili Darka glumca?
Imao sam sumnju kao i svaki čovek koji ima iole mozga, ali sam čekao trenutak kad je krenulo da se dešava i kad sam video realnost i šta se traži od mene. Radio sam po instinktu, nisam razmišljao kako izgleda samo sam se fokusirao na trenutak i pokušao da dam šta se traži od mene.
Prelepa priroda Ade Bojane je još jedan od važnih kvaliteta ovog filma i ima svoju rolu baš kao i vi. Da li je bilo teško fokusirati se na snimanje u tako dinamičnom okruženju?
Iskreno nije, jer se film snimao krajem avgusta – početkom septembra kad se sezona završava, nema mnogo ljudi i sve se malo usporava od burne sezone. Tako da sam ja svoje obaveze završio i počeo ovaj projekat sa divnom ekipom i uživao u tome.
Imali smo prilike da na izložbi „Vetar – između piksela“ vidimo fotografije nastale prilikom snimanja filma. Možeš li da nam dočaraš malo bolje atmosferu koju objektiv nije uspeo da zabeleži?
Živeli smo zajedno na sojenici, jeli, spavali, pili, pušili, kupali se, snimali, svirali, ložili vatru, pravili scenografiju pa nam je došao lik i kaže skidaj sve. Išli na neki eko skup sa nekim ulcinjskim političarima, vozili se po Valdanosu, smejali se. Prevoz ekipe crni Twingo 2 ture svaki dan (jer nas ima 8). Prava ekipa. Čak smo i srali u istu wc šolju svih 20 dana.
Film Vetar je imao uspešnu festivalsku turneju, bio je nominovan za nekoliko važnih nagrada i osvojio nagradu žirija za najbolji srpski film na FEST-u, pa ipak još uvek nije imao puno prilike, do sada, da se predstavi široj domaćoj publici. Zbog čeka smo čekali ovoliko dugo na njegovo prikazivanje?
Nisam ulazio u tu organizaciju i dalji put ovog filma, uradio sam šta je trebalo i nastavio svoj put.
Kako ti se dopao izlet u filmske vode, hoćemo li imati prilike da te ponovo gledamo na velikom platnu?
Fokus mi je na nečemu drugom, ali ako budem imao slobodnog vremena i dobijem neku ponudu za koju mislim da sam to ja, probaću zašto da ne.
Čitaoci te verovatno prvenstveno znaju kao jednog od naših najboljih snoubordera, pa ne mogu da te ne pitam da li je daska već pripremljena i koliko se raduješ zimskoj sezoni? Da li imaš u planu neka takmičenja u narednom periodu?
Naravno spremna. Radujem se što ću zimu provesti u planini, jer sam prosle godine probao split board (daska koja se odvaja na pola i može da se koristi kao turno skije da se penjes uzbrdo) i oduševio se, sad se više ne spuštam samo na dole već i penjem peške na gore.
